Tipografija

Tipografija

je veština posredovanja, ali i proces optimalizacije: ono što

ini, nastoji u

initi na najbolji na

in. Tipograf reprodukuju

tekst se pomaže govorom oblika. Misaoni sadržaj teksta zadat je rukopisom.

Piktogram

je slikovna grafi

ka aktivnost koja ima karakter saopštavanja. Vode poreklo od pe

inskih crteža. Oni su izvan bilo kakvog

jezika – svuda važe i svi ih razumeju. Oni su prva faza pisma (i danas ih koriste Indijanci). Danas se upotrebljavaju u svakodnevnoj
komunikaciji za ozna

avanje na javnim mestima, na ambalaži, u obliku sli

ica kojima se predo

ava neki doga

aj.

Ideogrami

su asocijativna vizuelna likovna forma (ne bukvalno). To su oblici pismenog izražavanja u starom veku. Piktogrami, kao

slikovno pismo, se vremenom vezuju za pojmove tako da se sli

ice pojednostavljuju i vezuju za leksi

ke jedinice i tako nastaje

ideografija (gr

. idea = misao+graphein = pisati). Ideografija predstavlja pojmovno pismo, a ne slikovno. Za izražavanje misli

upotrebljava se niz jednostavnih srteža ili simbola od kojih svaki predstavlja odre

eni pojam. Ideogram se ne shvata bukvalno, ve

izražava misao ili frazu.

Antikva

– (antika-staro) je nastala iz rimske kapitale i predstavlja grupu SERIFNIH PISAMA. Antikva danas predstavlja najve

porodicu tipografskih pisama. Spada u naj

itljivije oblike slova i naj

eš

e se koristi za slaganje sitnog kompresnog sloga. Zajedni

obeležje svih ovih pisama je u tome što imaju razlike u debljini osnovnih i spojnih poteza i imaju serife (tanje od osnovnih poteza). U
svome razvitku koji je trajao više od tri veka, formirala se u tri karakteristi

na oblika: renesansnu (medijeval) antikvu, prelaznu

(baroknu) antikvu i klasicisti

ku (novu) antikvu.

Renesansna (rana) antikva – XV i XVI vek, jasni i jednostavni tipovi slova, serifi su zaobljeni, poluserif kod malih slova je iskošen. Pre
nje posebno majuskula i minuskula, a 1400. dvojni alfabet (Nikolas). Nikolasova antikva sadrži ostatke humanisti

kog pisma, ali ga

prevazilazi elegancijom reza i jasno

om proporcija, dok Garamond uvodi finije serife i spoljne poteze. Prelazna (barokna) antikva –

XVII i XVIII vek, zove se prelazna zato što

ini prelazni oblik izme

u renesanse i klasicisti

ke antikve. Uznemirene kitnjaste forme

baroka se prenose i na prelaznu antkvu. Kontrast debljine osnovnih i spojnih poteza je jak, serif postaje izduženiji, ali još zaobljen.
Klasicisti

ka (kasna) antikva – sa njom se proces razvitka antikve dovršava. Tendecije prisutne u baroknoj antikvi dovode se do kraja.

Nastaje veliki broj slovnih rezova kao što je kurziv, masni kurziv i razni uski rezovi. Kontrast u debljini crta postaje vrlo jak. Serifi
postaju samo dve tanke crtice, nestaje oblina koja povezuje serif sa osnovnim potezom. Poluserifi malih slova dobija horizontalni
pravac.
U štamparijama su naj

eš

e u upotrebi pismo garamond, palatino, tajms, baskervil, bodoni, itd.

Grotesk

– pismo koje se pojavilo u XIX veku, a naziv je dobilo zbog svog neobi

nog izgleda za ono vreme (groteskno – smešno,

neobi

no). Krajnje pojednostavljeno pismo sa linijama iste debljine i bez serifa. Svoju punu primenu grotesk doživljava tek u XX veku.

Nema ni kontrasta, ni serifa, jednolikih poteza. Za tadašnji ukus štampara pismo je delovalo grubo i neestetski. Poznatija pisma ove
grupe su futura, helvetika, itd. Podgrupu ovih pisama

ine polugroteskna pisma. Ona predstavljaju prelaz izme

u serifnih i bezserifnih

pisama (umesto serifa na krajevima osnovnih i spajaju

ih crta imaju jedva primetna zadebljanja. Ovde pripadaju optima, tempo,

simplicitas, itd. U periodu bauhaus-a ovo pismo oživljava da bi se zadovoljila potražnja za likom slova koji bi se upotrebio u svrhe
oglašavanja: plakate, letke, poslovne i privatne stvari. Oblici slova svedeni su na suštinske elemente (bez ukrasnih).

Razlika izme

u antikve i groteska

– Zajedni

ko obeležje svih ovih pisama antikve je u tome što imaju razlike u debljini osnovnih i

spojnih poteza i imaju serife (tanje od osnovnih poteza) i kontrast je izražen veoma jako, dok groteskna pisma imaju krajnje
pojednostavljeno pismo sa linijama iste debljine i bez serifa i bez kontrasta.

Stil Secesija

( u Nema

koj

Jugendstil

, u Parisu

Modern Style

prvo, a zatim

Art Nouveau

) – obeležava ra

anje moderne arhitekture i

industrijskog oblikovanja. Rodona

elnikom secesije smatra se Viliam Moris, engleski pesnik, umetnik i politi

ar. On je bio stvoren da

predvodi borbu protiv preteranog tehniciziranja i standardizacije

ovekove okoline. Nadahnu

e su tražili u srednjovekovnim oblicima

gotskog stila. Pred kraj svog života, Moris je osnovao svoju štampariju

»Kelmscott Press«

. Uzore je tražio u prošlosti knjižne

tipografije. Slova koja je projektovao bila su delom antikva, a delom gotski stil. U prvoj deceniji XX veka, secesija gubi biljnu
ornamentiku i svoje dekorativne efekte postiže samo linijom, dok u svojoj tre

oj fazigubi snažnu dekorativnu liniju i dobija elegantnije

likovne forme. U poslednjoj fazi je oslobo

ena od dekorativne ornamentike. Napredni umetnici su okretanje prirodi izbegavali (preživele

forme iscrpljene) i priznavali su jedino liniju kao oblikovani element. U secesiji su biljni motivi bili prolazni, a linije su ostale. Linije su bile
odse

ne, naizmeni

no su podebljavane i stanjivane. Borba se vodila za

isto

u forme – ostvariti lepotu »odbacivanjem svega što je

suvišno«. To je rezultiralo saznanjem da je tekst namenjen prvo

itanju i da je kao takav on najvažniji na svakoj štampanoj stvari, i da

se iz teksta mora razviti grafi

ka forma.

Stil Bauhaus

– bazirao se na

istoj formi. Osnovan 1919. godine u Nema

koj od strane Valtera Gropiusa (Umetni

ku školu pretvorio u

Visoku školu za oblikovanje). Deluje kad i ruski konstruktivizam. Bavio se arhitekturom, oblikovanjem upotrebnih predmeta i
tipografskim oblikovanjem.

itljivost i preglednost dobijaju na zna

aju, zatim racionalnost i ekonomi

nost u slaganju. U igri slovima,

linijama, površinama i apstraktnim oblicima, ide se iz jedne krajnosti u drugu. U tipografiju prodire fotomontaža. Verzalna slova
postepeno gube svoj monopol, dok kurentna slova postaju sve važnija. Sve do 1925. godine dominiralo je simetri

no oblikovanje, a

upotrebljavana je isklju

ivo antikva i fraktura. Grotesk je smatran neklasi

nim, reklamnim pismom. Središnju osu je zamenila leva osa

sa redovima nejednakih dužina uz potpuno novu distribuciju teksta na grafi

koj površini. Ukrasi i ornamenti su proglašeni staromodnim,

a kao ravnopravan oblikovni element priznata je linija. Popularnost grotesknih pisama narasla je do kulminacije. Uz crnu, kao dopunska
boja, preovladavala je jarkocrvena boja. Zadržan je i negovan blok-slog. Jedna od programskih odrednica bauhaus-a je »prakti

stvari koje menjaju život i

ine ga lepšim. Ono što nazivamo svakodnevnom kulturom«.

Stil Dada

– grupu dada osnovali su 1916. godine u Cirihu rumunski pesnik Tristan Cara i alzaški slikar Hans Arp (objavljuju sa

pristalicama dadaisti

ki manifest). Odbojnost prema bilo kakvoj primeni pravila i sklonosti ka eksperimentisanju najviše se odrazila na

tipografiju. Otklanjanjem svih konvencija, došlo je do razaranja uobi

ajene tipografske slike teksta, a to je izazvalo opšte negodovanje.

Najagresivniji pokret (utro put današnjoj tipografiji), nastaje iz depresije i nemira posle I svetskog rata. Krenuo je kao pravac koji nema
smisao (i ime mu je besmisleno). Moto : na agresiju odgovoriti agresijom. Nabacanost slova bez pravila. Proširio se na celu Evropu.
Umetnost nije izdignuta iz života – ona je sam život.

Stil Ruski konstruktivizam

– konstruktivizam je drugi zna

ajni analiti

ki pravac formiran u Rusiji pre Oktobarske revolucije. Isti

e u

prvi plan konstruktivne elemente dela. Osnovne odlike pravca su: svrsishodnost, funkcionalnost i utilitarnost. Deluje kad i Bauhaus 20-
tih godina XX veka. Koristili su motive sa ikona. Glavne odlika 2: upotreba gradacije slogovnog znaka, svedenost na 2(3) boje i
mešanje fotografije i tipografije. Rod

enko Aleksandar i Majakovski Ivan