2
•
Са настанком социологије као науке проблематика
типологије глобалних друштава заокупљала је пажњу
класичних истраживача (позитивиста, марксиста) и
савремених истраживача друштвене стварности :
1.
О.Конт
(класификује различите фазе развоја људског друштва:
теолошка, метафизичка и позитивна);
2.
К. Маркс
(историјски развој друштва кроз пет главне друштвено-екон.
формација: првобитна, заједница, робовласништво,феудализам,
капитализам и комунизам);
3.
Х. Спенсер
(примитивно, милитаристичкои индустријско),
4.
Е.Диркем
(друштва “механичке солидарности” и друштва “органске
солидарности”);
5.
Ф. Тенис
(
заједница
– тип друштва чврсто повезаних локалних група
и
друштво
- повезаност приватном својином, тржишном привредом,
правним системом и интересним односима између појединаца и
група);
Социологија и проблем
типологије глобалних друштава
4
Савремени истраживачи о
типологији друштава
•
Проблематиком типологије савремених др. система баве се социолози,
економисти, политиколози, антрополози, културолози и историчари. На
основу емпиријских налаза и историјске грађе они изучавају релевантне
особине и структуралне карактеристике по којима се друштва разликују. Ево
значајнијих типологија савр. др. система:
1. Т. Парсонс
(првобитна,архајска, “повесна” прелазна царства,
друштва расаднике културе и цивилизације, протомодерна и
модерна друштва);
2. Е. Гиденс
(дистрибуција типова друштава на три групе:
трибалистичка –племенска, друштва поделјена на класе и друштва
без класа);
3. В. Огборн
(стагнатна и динамична друштва);
5
Неиндустријске
цивилизације
су настале
6 000 година
6 000 година пре нове ере и заснивале се на
развоју градова, трговине и производње и исказивале
врло изражене неједнакости богатства и сиромаштва
(класе) и били повезани с владавином краљева и царева.
(Астеци, Маје , Инке, античка Грчка, Римско Царство,
древни Египат и индијска и кинеска цивилизација)
