Универзитет у Нишу
Факултет спорта и физичког васпитања
Студенти:
Милош Марковић 7136
Драган Радиновић 7258
Типови и карактеристике скелетномишићних
влакана
(Семинарски рад)
Ниш, 2015.
2
Садржај:
1. Мишићи ........................................................................................ 3
2. Структура мишића ....................................................................... 3
3. Мишићна влакна .......................................................................... 4
4. Подела мишићних влакна ........................................................... 5
5. Карактеристика скелетних мишића ......................................... 14
5.1. Састав мишића .................................................................. 15
6. Процеси синтезе и искоришћавање енергије у мишићима .... 15
7. Природа енергетских потреба организма ................................ 17
8. Литература .................................................................................. 18
4
пролазе веће крвне жиле и живчана влакна. Танки омотач везивног ткива који обавија
свако мишићно влакно засебно назива ендомизиј а лежи изнад сарколеме - станичне
мембране мишићног влакна. На местима где се мишић повезује уз кост или структуру на
коју се преноси енергија мишићне контракције, мишић се продужује у тетиву. У
прелазном подручју мишића у тетиву повећава се количина перимизија, који се у тетиви
наставља као перитенониј. На мјесту споја мишића и тетиве, колагена влакна тетиве
улажу се у уврнућа сарколеме мишићних влакана.
3.
Мишићна влакана
Мишићна влакна јесу дугачке (до 30 цм), уске (10 до 100 μм у пречнику),
вишејезгрене станице које се могу протезати од једног до другог краја мишића. Гледане
под микроскопом мишићне станице скелетних мишића имају врло правилну попречну
пругавост. Њу узрокују специјализоване контрактилне органеле - мишићна влаканца или
миофибрили смештени унутар саркоплазме упоредно с уздужном осом мишићног влакна
(Слика 2).
Попречна пругавост скелетних мишића произлази из измена тамних, протеински
гушћих делова (тзв. А – пруге са светлијом Х – пругом у средини) и светлих, протеински
мање густих, делова (тзв. И – пруге) дуж миофибрила. По средини И – пруга налазе се
тамна подручја позната као З – црте. Подручје између две З - црте назива се саркомера,
која представља најмањи функционални и морфолошки одсечак мишићног влакна (Слика
3). Латерално поклапање ланчано нанизаних саркомера суседних миофибрила даје
читавом мишићном влакну попречно пругасти изглед. Под електронским микроскопом
установљено је да су светлија подручја дуж миофибрила (И – пруге) грађене поглавито из
танких филамената док су тамније А – пруге грађене из међусобно преклапајућих танких
и дебелих филамената, који се пружају успоредно с уздужном осом мишићних влаканаца.
Дебели филамент дуги су 1.6 μм и широки 15 μм и налазе се само унутар А – пруге.
Унутар А – пруге, може се уочити светлије подручје у којем не долази до преклапања
дебелих и танких филамената. Назива се Х – пруга у средини које се налази подручје у
којем се међусобно повезују суседни дебели филаменти (М – црта). Танки филаменти,
који су дуги 1.0 μм и широки 8 μм, једним крајем налазе се између дебелих филамената,
5
док се другим крајем спајају у централно смештеној З - црти. Делови танких филамената
суседних саркомера који нису прекривени дебелим филаментима творе И – пругу. Гледано
попречно међусобни распоред филамената је симетричан, сваки дебели филамент
окружује шест танких филамената у шестерокутном поретку. Основица танких
филамената грађена је примарно из беланчевине актина, док су дебели филаменти грађени
претежно из беланчевине миозина. На танком - актинском филаменту налазе се два
хелично увијена протеинска ланца тропомиозина и тропонина, од којих се последњи
састоји из три подјединице. Једна се везује уз тропомиозин, док друге двије имају улогу у
механизму мишићне контракције. У основи актинског филамента налази се још и
структурни протеин небулин који је везан дуж танког филамента. На дебелом -
миозинском филаменту може се разликовати подручје које формира основицу дебелих
миофиламената и подручје кугластих изданака (глобуларних глава) које се продужује од
дебелог филамента ка танком филаменту с којим се повезују током мишићне контракције
творећи актомиозински комплекс. У средини миозинских филамената налазе се споменуте
М – пруге путем којих се повезују суседни миозински филаменти и учвршћују средишњи
положај дебелих филамената унутар саркомере. За одржавање структуре саркомере
значајан је и протеин титин. Он повезује А пруге две суседне саркомере пролазећи кроз З
– црту. Структуру З – црте чини мрежа изграђена из протеина дезмина и алфа-актинина,
која заједно с повезујућим титинским филаментима одржава положај суседних саркомера.
Ова протеинска мрежа, заједно уз чврсто постављени састав актинских и миозинских
филамената твори стабилни цитоскелетон мишићног влакна.
4.
Подела мишићних влакана
Приликом састављања програма тренинга, веома важно је знати, која мишићна
влакна припадају одређеном мишићу или мишићној групи, јер од тога понајвише зависи
како ћемо одредити време трајања оптерећења у серији, број серија по мишићној групи и
паузе између два тренинга исте мишићне групе. Овде ћете сазнати како на лак начин
можете приближно одредити процентуални састав влакана у мишићу и како се ти подаци
могу употребити при одређивање плана тренинга.
