2.1. ПОЈАМ И ВРСТЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Кривично процесно право представља систем правних прописа којима се 

одређују   кривичнопроцесни   субјекти,   предвиђа   садржина   и   форма   њихове 
делатности и регулишу кривичнопроцесни односи ради расветљења и решења 
кривичне ствари и остварења кривичноправне заштите државе и њених грађана 
од   криминалитета.   Из   овако   одређеног   појма   кривичног   процесног   права 
проистичу   и   његова   основна   обележја:   кривичнопроцесни   субјект, 
кривичнопроцесна   радња,   кривичнопроцесни   однос,   предмет   и   задатак 
кривичног процесног права.

Као грана позитивног права, кривичнопроцесно право представља спону 

између кривичног материјалног права и права о извршењу кривичних санкција. 
Наиме,   кривично право својим нормама регулише шта се сматра кривичним 
делима, основе кривичне одговорности и кривичне санкције. Да би се норме 
кривичног   материјалног   права   могле   реализовати,   законодавац   је   регулисао 
кривични поступак у коме долази до утврђивања формалних и материјалних, 
објективних и субјективних елемената кривичног дела – у смислу да ли неко 
дело човека представља кривично дело, да ли је он учинилац тога дела и да ли 
постоје  услови  и основи  кривичне одговорности и,  самим  тим,  до  изрицања 
адекватне   кривичне  санкције   према   том   учиниоцу.   С   друге  стране,   да   би  се 
постигао крајњи циљ кривичног права у најширем смислу, тј. кривичноправна 
заштита одређене државе и њених грађана од криминалитета, мора да постоји и 
право   о   извршењу   кривичних   санкција,   чијим   је   нормама   регулисан   сам 
поступак извршења кривичних санкција. 

Пошто   се   нормама   кривичног   процесног   права   уређује   кривични 

поступак, у коме долази до расветљења и решења одређене кривичне ствари, 
потребно је да се одреди и сâм појам кривичног поступка. Полазећи од суштине 
израза  

кривични поступак

, којим се означава   законом регулисани ток у коме 

долази   до   расветљења   и   решења   било   које   или   конкретне   кривичне   ствари, 
сматрамо   да   је   најадекватније   да   се   појам   кривичног   поступка   одреди   као 
законом   регулисани   ток   расветљења   и   решења   кривичне   ствари   који   се 
остварује   законом   предвиђеном   и   уређеном   делатношћу   кривичнопроцесних 
субјеката.

Кривични поступак представља поступну делатност субјеката и у себи садржи 

одређене етапе које се означавају као стадијуми и фазе. Постоје одређене разлике у 
погледу броја и назива делова кривичног поступка, што је последица чињенице да је 
наш законодавац регулисао више врста поступака, у зависности од тежине кривичних 
дела, својства учинилаца и других околности. Будући да су кривичне ствари различите 
то је и овај законом регулисан ток различит, због чега долази до различитих поступака. 
Најопштије, постоје две врсте поступака који су уређени нормама кривичног процесног 
права 

 редовни и посебни кривични поступак. 

Редовни   кривични   поступак

  предвиђен   је   за   најтежа   кривична   дела   и 

углавном   се   спроводи   за   кривична   дела   из   надлежности   окружног,   односно 
вишег суда, а и за одређена кривична дела из надлежности општинског, односно 
основног суда.

1

  Прецизније, редовни кривични поступак увек се спроводи за 

кривична дела за која је предвиђена казна затвора дужа од пет година. Редовни 
кривични поступак спроводиће се и за кривична дела за која је прописана казна 
затвора преко 3 године, уколико нису испуњени услови да се примене одредбе 
скраћеног   кривичног   поступка   које   се   односе   на   главни   претрес,   пресуду   и 

1

 Изрази 

општински суд

 и 

окружни суд

 су законски називи за првостепене судове у Републици Србији, а 

изрази 

основни суд

 и 

виши суд

 за одговарајуће судове у Републици Црној Гори.

поступак по жалби. Да би се овакве одредбе примениле потребан је предлог 
овлашћеног тужиоца, изричит пристанак окривљеног и одобрење председника 
суда, а окривљеном се у том случају не може изрећи тежа казна од три године 
затвора (члан 433).

Пошто је предвиђен за најтежа кривична дела, редовни кривични поступак има 

посебну и најпотпунију структуру. Наиме, овај поступак најпре се дели на првостепени 
кривични поступак и поступак по правним лековима. Првостепени кривични поступак 
има два стадијума 

 стадијум претходног (припремног) кривичног поступка и стадијум 

главног кривичног поступка. Сваки од тих стадијума има одређене фазе. Тако, стадијум 
претходног кривичног поступка има две фазе 

 истрагу и оптужење, а стадијум главног 

кривичног поступка три: припремање главног претреса, главни претрес и доношење 
пресуде. Поступак по правним лековима има такође два дела  

  припремни и главни 

поступак. Припремни поступак одвија се пред првостепеним судом и судом правног 
лека, а главни поступак пред судом правног лека.

Посебни   кривични   поступак

  спроводи   се   за   кривична   дела   из 

надлежности општинског, односно основног суда, за која је предвиђена казна 
затвора до пет година и новчана казна, а такође је карактеристичан за кривична 
дела   која   изврше   малолетници   и   војна   лица,   као   и   за   изрицање   мера 
безбедности.   Посебни   кривични   поступак   спроводи   се   и   за   решавање   неких 
питања која су у вези са кривичном ствари. Тако се овај поступак (посебна 
процесна   форма),   између   осталог,   предвиђа   за   пружање   међународне 
кривичноправне помоћи при издавању окривљених и осуђених лица и извођењу 
кривичнопроцесних радњи; за издавање потернице и објаве; за помиловање, као 
и   за   накнаду   штете   лицима   неоправдано   осуђеним   и   неосновано   лишеним 
слободе.  Структура  посебног  поступка заснована је  у  суштини на структури 
редовног   поступка,   с   тим   што   је   једноставнија.   Тако,   на   пример,   код   овог 
поступка могу изостати поједине фазе, кривичнопроцесне радње и слично. 

Посебни кривични поступци могу се различито разврставати што, између 

осталог,   зависи од њихове важности. Тако се, најпре, издвајају они посебни 
кривични поступци у којима се мериторно расветљавају и решавају кривичне 
ствари, и то: кривични поступак пред војним судом, кривични поступак пред 
општинским, односно основним судом 

 „редовни“ за кривична дела за која је 

као главна казна прописан затвор до пет година и скраћени поступак, поступак 
пред судом за малолетнике, као и поступак за флагрантна дела почињена на 
главном претресу у заседању (члан 301 у вези са чланом 342). 

Остали   посебни   поступци   су:   поступак   за   примену   мера   безбедности,   за 

одузимање имовинске користи и за опозивање условне осуде; поступак за доношење 
одлуке о брисању осуде, престанку мера безбедности и правних последица осуде и 
поступак за помиловање; поступак за пружање међународне кривичноправне помоћи, 
укључујући   и   сарадњу   са   сталним   Међународним   кривичним   судом;   поступак   за 
накнаду   штете,   рехабилитацију,   као   и   поступак   и   остваривање   других   права   лица  
неосновано   осуђених   и   неосновано   лишених   слободе   и   поступак   за   издавање 
потернице и објаве, за кажњавање пре главног претреса и поступак за кажњавање и 
изрицање условне осуде од стране истражног судије. У остале („помоћне“) поступке 
спада   и   поступак   базиран   на   сарадњи   са   Хашким   трибуналом,   будући   да   се   тај 
поступак по својој природи разликује од тзв. класичне екстрадиције. 

2.2. ТОК КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Кривични поступак је конструисан тако да се одговарајућим процесним 

активностима суда и странака поступно иде од нижих облика сазнања (сумња, 
основана сумња), до виших облика (извесност), као основе за закониту судску 
одлуку.   Наравно   да   је   то   најупрошћенија   шема   кривичног   поступка,   јер   је 

background image

Želiš da pročitaš svih 11 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti