Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
Увод
Токсин је отровна супстанца, који настаје у живим ћелијама
организма и налазе се у малим концентрацијама.Могу бити молекуле, пептиди, протеини који могу проузроковати разна обољења приликом апсорпције.
Реагују на биолошке макромолекуле ћелијски рецептори,
ензими.Могу бити унешени у организам храном, водом и зраком.Оштећење организма токсином назива се токсичност.То се односи на цели организам човека, биљака, животиња.Отрови могу бити природног, синтетског порекла, или производи који се унесу у организам и штетно делује на здравље. Дисциплина која се бави са отровима назива се токсикологија.Токсини према начину деловања могу бити:
Према степену отровности могу бити: врло јаки отрови, само отрови,
штетне ствари.Од токсина-отрова треба истаћи ствари који на неки начин се налазе у организму: конзерванс, адитив, уметне боје (вештачке боје), тешки метали, алкохол, патогена цревна флора, талог који остаје у наборима црева, ствари које продукује наше тело услед метаболизма: холестерол, калцификати, хомоцистеин.
Важно је истаћи данашњу храну човека јер сваки дан у организам
уносимо отровне материје у виду исхране и то: пестициде, инсектициде, фосфате, фунгициде, адитиве, емулгаторе, вештачке ароме.Преко напитака као цоца цола лигхт садржи аспартам. Тешке метале, хлора и остале отрове
1
из пијаће вод са славине .Зато треба пуно размишљати за ослобађање од тих штетних материја путем антиоксиданса односно то је фаза коњугације- везивања ових штетних материја-отрова-токсина.Ту нам може помоћи суплемент са пуно хлорофила узимање Б, Ц, Е витамина а од минерала цинк и селен.
Врло је важно да размишљамо о тешким металима, који се налазе у
устима у виду сребрне, амалганске пломбе, који могу бити жариште разних обољења.
Можда највећа токсичност се налази у дебелом цреву од непробавне
материје и стврднуте фекалије који се налази у наборима дебелог црева, нарочито код оних особа који се слабо крећу.У дебелом цреву окорена сува столица може да буде од 2-5 кг.Ту се налазе тзв.фекални токсини.Ови токсини узрокују свакидашње тегобе као главобоља, болови у костима, лумбаго и болови у стомаку.
2
неповратно (иреверзибилно), у организам под дејством
токсичних материја долази до неповратних реакција и
путем на одбрамбену акцију код суседних органа који нису у контакту са отровом (прекид дисања код надражаја нервних завршетака горњих дисајних органа хлором) .
Приликом дејстава двеју или више токсичних материја може доћи
до:
синергизма и
антагонизма.
Синергизам отрова је токсиколошки појам по коме два или више
отрова делују на живу материју у истом смислу изазивајући смрт или онеспособљавање живих бића. Отрови који овако делују су синергисти.
Синергистичко дејство два или више отрова може се испољити у два
облика:
а) Синергизам адицијом (адитивним дејством) или сумирањем
ефеката, настаје када се токсична дејства само адирају или сумирају:
0,5 LD
50
отроваА + 0,5 LD
50
отроваБ = 1LD
50
АБ
Адитивно дејство два синергиста настаје онда када се половином
познате средње смртне дозе (LD
50
) једног (А) и половином такве дозе другог
(Б) отрова унетих у организам истовремено, постиже исти ефекат (50% смртности), који би се постигао да је дат само један отров у вредности његове средње смртне дозе (LD
50
)(40).
4
Синергисти, чији се ефекти само адирају, на организам делују на
истом месту, у истом смислу и са истим механизмом токсичног дејства.
б) Синергизам потенцирањем, настаје када се токсични ефекти два
синергиста узајамно потенцирају, па приликом примене нетоксичних количина оба отрова проузрокују токсичне ефекте или смрт људи:
0,2 LD
50
отроваА + 0,2 LD
50
отрова Б = 1LD
50
АБ
При потенцирању ефекта дејства два синергиста, са мање од
половине средње смртне дозе једног отрова (А) и мање од половине средње смртне дозе другог отрова (Б), унетих у организам истовремено, постижу се ефекти средње смртне дозе, што би се иначе постигло после примене једне целе средње смртне дозе једног или другог отрова.
Антагонизам је хемијска, односно физиолошко-биохемијска појава у
којој две или више хемијских материја у организму делују у супротном смислу. Два хемијска једињења, унета истовремено у организам међусобно умањују или потпуно поништавају ефекте дејства.
Антагонизам се може јавити у више облика:
физиолошки антагонизам,
компетативни антагонизам и
хемијски антагонизам.
Две материје могу деловати на исти биолошки систем, али у
супротном смислу. Тако на пример: једна материја делује на централни нервни систем депресивно, док нека друга узбуђује нервни систем. Овај антагонизам познат је као физиолошки или функционални антагонизам. Једна материја може да спречава или поништава ефекте дејства друге
5
ступа у хемијску реакцију са централним атомом хемоглобина (гвожђе), што доводи до поремећаја преноса кисеоника по целом организму, па тако настаје поремећај дисања. То је случај са угљен (II) оксидом, хлоратима, нитритима и др.
Отрови на дигестивни систем могу деловати:
директно и
индиректно.
Директно деловање је карактеристично за корозивне отрове (јаке
киселине, базе) који изазивају повреде слузокоже или зидова дигестивног система. Код слабијег дејства, отрови могу изазвати појачано лучење секрета или хемијску упалу слузокоже. Индиректно деловање испољава се преко нервног система, што може довести до појачаног терања на повраћање, пролив или комплетно смирење дигестивног система.
Што се тиче јетре, нема интоксикације (тровања) које не испољи
мања или већа оштећења јетриног ткива; пример за то је хронично тровање етанолом, израженог код алкохоличара. Последица тог тровања је цироза јетре, под којом се подразумева смежурање, скупљање, отврднуће. Сва токсична једињења оштећују јетрино ткиво. Токсичне материје делују на срце директно и индиректно. Директно делују одређена средства која су биљног порекла, а њихово деловање се испољава у малим дозама (ђурђевка, олеандра и др.). Индиректно дејство се испољава преко нервног система због поремећаја општег стања организма.
