Висока медицинска школа стрковних студија у Ћуприји
Ћуприја, 2018. година
Семинарски рад
Токсиколошка хемија
Токсични ефекти метала (олово, жива, талијум) и
есенцијалних метала (бакар, цинк, гвожђе, манган, селен,
магнезијум, алуминијум, литијум, бизмут, злато, платина)
Ментор:
Студент:
2
1. Токсични метали
Проучавањем метала, запажено је да се они веома разликују један од другог
(нарочито по својим хемијским особинама). Ипак, метале карактерише њихова
међусобна сличност у многим особинама, и то:
сви се одликују тзв. металним сјајем,
метали су непровидни (непрозирни) изузев врло танких листића Au и
Ag,
сви су чврсти на собној температури, сем Hg која је течна а Ga и Cs се
топе на собној температури или топлотом руке,
сви метали могу да се претворе у течно стање и парно стање.
Молекули њихових пара су једноатомни (код Li и Na су двоатомни) за
разлику од неметала, чији су молекули вишеатомни. Металне паре
метала понашају се аналогно осталим гасовитим супстанцама;
добри су проводници топлоте и електрицитета,
имају способност лаке металне деформације,
добро се растварају једни у другима градећи легуре. Универзални
растварач за метале, изузев Pt и Fe је Hg,
граде (већина) оксиде базног карактера, а има и амфотерних (ZnO,
Al
2
O
3
).
Есенцијални: Ca, Mg, Na, Fe, Cu, Zn, Mn, Co, Mo, Se, Cr, Sn … неопхoдни у
малим количинама за функције организму (они су конституенти и активатори
ензима итд.).
Вероватно есенцијални (није доказано, али се претпоставља): Ni, Ba.
Вероватно неесенцијални (ипак се налазе у ткивима): Al, Hg, Au, Ag, Pb, Ti.
Веома токсични метали: Hg, Cd, Pb, As, органско једињење Sn.
Хемијске особине: то су редукционе супстанце (лако одпуштају електроне –
при чему се саме оксидују) сем племенитих метала Au, Pt, Ag.
3
1.1.
Жива
Жива (Hg)
, како у облику слободног метала, тако и у облику једињења,
налази веома широку примену. Ова велика употреба ствара и веће могућности за
разне врсте тровања.
Злочиначка тровања живиним растворљивим једињењима (специјално
сублиматом) нису толико честа иако се до ових соли може доста лако доћи због
њихове велике примене. До случајних тровања најчешће долази услед забуне.
Медицинска тровања акутног, субакутног и хроничног карактера забележена су
нарочито као послецица стављања масти или прашка који садржи живиних соли на
ране, чиреве и слично. Професионална тровања живом могу бити проузрокована
паром металне живе као и живиним солима.
Једна доста распрострањена примена живине соли – нитрата – која доводи до
хроничних, професионалних јесте израда шешира од уваљане длаке („филц“).
Особине – важнија једињења.
Метална жива је на обичној температури
течна. Она кључа на + 357 степени, али услед релативно знатног напона паре
испарава већ и на обичној температури. Са повећањем температуре јако расте напон
живине паре, па према томе и концентрација живе у ваздуху. Ова чињеница је важна
са токсиколошког гледишта, и зато се у просторијама где се ради металном живом и
на обичној температури налази у ваздуху жива.
Облици живе:
меркурихлорид (сублимат) (HgCl
2
),
меркурохлорид (каломер) (Hg
2
Cl
2
) ,
оксиди живе,
меркуринитрат Hg (NO
3
)
2
,
меркурицијанид Hg (Cn)
2
,
живина органска једињења.
Токсичност.
У погледу општег токсичног дејства живиних растворљивих
једињења може се рећи да се то дејство испољава, као уосталом и дејство соли
других тешких метала, утолико јаче уколико се једињења боље растварају у води и
