5
1. Uvod
Sumpor dioksid (
molekulska formula SO
2
)
u biljke prodire preko stoma, a delimično
i preko kutikule lista. Kada dospe u list sumpor dioksid stupa u reakciju sa vodom dajući
sulfitni jon, koji se dalje oksiduje do sulfatnog jona. Stepen toksičnosti i sam mehanizam
zavise od brzine nastajanja sulfitnih jona i sumporne kiseline. Stepen oštećenosti lista
direktno se odražava na fotosintezu.
Sumpor-dioksid
(molekulska formula SO
2
) je bezbojni gas zagušljivog mirisa koji
nastaje spaljivanjem sumpora na vazduhu. Teži je od vazduha. Rastvara se u vodi.
Rastvor koji nastaje je kiseo jer gas reaguje sa vodom gradeći sumporastu kiselinu (H
2
SO
3
)
čime se dokazuje da je sumpor-dioksid kiseli oksid. Sumporasta kiselina je nestabilna i lako
se ponovo razlaže na sumpor-dioksid i na vodu.
6
2.Sumpor dioksid (SO
2
) – osobine, rasprostranjenost,
dobijanje, nastajanje i upotreba
U vodi se lako otapa (c (SO
2
) ~2 mol/L pri 150°C), a vodni rastvor pokazuje kiselu
reakciju; nastaje
sulfitna kiselina.
Slika 1. Sumpor-dioksid
Nalazi se u plinovima koje sadrže sumpor, pa tako i u ispušnim plinovima. U
gradovima i industrijskim područjima sumpor dioksid nastaje izgradnjom fosilnih goriva,
ugljenika i nafte, koja sadrže sumpor. Uz dim i maglu, SO
2
je glavni uzrok nastajanja
“smoga”, za biljke, životinje i ljude štetne atmosfere koja deluje i korozivno na konstrukcijske
materijale, kamen, beton, gvožđe i druge, pa se sa starih spomenika kulture najčešće skidaju
te crne naslage.
Proizvode ga i vulkani. Dalja oksidacija SO
2
, uz prisutnost katalizatora kao što je
NO
2
( azot- dioksid) stvara H
2
SO
4
, i kasnije
kisele kiše.
Šteti ljudskom organizmu jer oštećuje disajne organe. Posebno je otrovan za niže
organizme. S azotovim oksidima i ozonom stvara smog, a glavni je uzročnik kiselih kiša.
Industrijski se dobiva izgradnjom
sumpora ili prženjem sulfidnih ruda, na primer
pirita (FeS
2
) u kojem se nalazi disulfidni jon:
4 FeS
2
(s) + 11 O
2
(g) --> 2 Fe
2
O
3
(s) + 8 SO
2
(g)
Sumpor dioksid je oko dva puta teži od vazduha pa se može izliti iz jedne posude u
drugu. Sumpor gori u sumporovom dioksidu; jer manje plemeniti metali uvek istisnu one više
8
3. Životna sredina – pojam zagađenja i zaštita životne sredine
3.1. Životna sredina
- Životna sredina je okvir u kome žive sva bića, povezana
uzajamnim uticajem. Pod životnom sredinom podrazumeva se prostor, okolina, u kojoj živa
bića provode svoj život u stalnim medjusobnim odnosima. Ona obuhvata sve ono što okružuje
živa bića i neposredno ili posredno deluje na njihovo stanje, rast, dužinu života,
razmnožavanje i dr.
Slika 3-5. Životna sredina
Zaštita životne sredine
podrazumeva sistem naučnih, društveno-političkih,
ekonomskih, zdravstveno-higijenskih, tehnološko-tehničkih i drugih mera koje treba da se
ostvare u okviru države i medjunarodne zajednice kako bi se životna sredina sačuvala od
zagadjenja, narušavanja i uništavanja.
9
Koncept održivog razvoja označava mogućnost daljeg razvoja i povećavanje životnog
standarda i blagostanja postojeće i budućih generacija. Održivi razvoj predstavlja trajni-
beskonačni opstanak ljudskih vrsta u svakom delu sveta i trajno postojanje svih elemenata
biosfere, pa i onih koji nisu od velike koristi za ljudski rod.
Slika 6. Održivi razvoj
Savremeni čovek je biotički faktor izuzetne snage zbog čega se izdvaja kao
antropogeni faktor. Ima mogućnosti da osvoji i naseli najnepristupačnije delove Zemlje. Za
sopstvene potrebe prirodu ne koristi već je iskorišćava. Od ostalih organskih vrsta čoveka
izdvaja nekoliko karakteristika:
-
kosmopolitizam
– jedina vrsta koja se sve više približava ekološkom kosmopolitizmu
(kod drugih kosmopolita javlja se tzv. geografski kosmopolitizam)
-
univerzalni potrošač
– koristi veliki broj resursa i lako prelazi sa jednog na drugi →
sve mu treba, sve hoće i sve može
otrgao se prirodnim mehanizmima kontrole rasta
populacije i brojnost raste eksponencijalno.
