Toksikologija

Bojan  Vasi

ć

                                    TOKSIKOLOGIJA 

- Uvod -

Toksikologija

 je nauka o otrovima. Bavi se izu

č

avanjem i identifikacijom otrova iz 

bioloških materijala, trovanih i otrovanih životinja. Razlika izme

đ

u trovanih i otrovanih 

životinja: 

¾

Kod trovane životinje simptomi su izraženi, ali životinja može da preživi, otrov je 

brzo eliminisan iz organizma.  

¾

Otrovana životinja je uginula životinja.  

™

Toksikologija se bavi: 

¾

izu

č

avanjem sinteze otrova,  

¾

izolovanjem i identifikacijom otrova iz biološkog materijala, 

¾

prou

č

avanjem fizi

č

ke i hemijske karakteristike otrova,    

¾

izu

č

ava dejstva otrova na organizam životinje i  

¾

le

č

enjem trovanih životinja.  

U zavisnosti od prevashodnog problema kojim se bavi toksikologija se deli na više 

disciplina ili grana. 

Grane toksikologije su: 

1)

jatrogena toksikologija, 

2)

ekotoksikologija, 

3)

eksperimentalna

toksikologija, 

4)

klini

č

ka toksikologija, 

5)

selektivna toksikologija, 

6)

sudska toksikologija, 

7)

analiti

č

ka toksikologija. 

Jatrogena toksikologija

 izu

č

ava predoziranje lekova, kao i patološka stanja koja u 

krajnjem slu

č

aju poti

č

u od osobe koja profesionalno sprovodi terapiju. Ime poti

č

e od gr

č

ke re

č

i 

jatros

, a to je svaka osoba koja sprovodi le

č

enje i izaziva trovanje. Prema tome, sve što veterinar 

ili lekar u

ć

ini, ili ne u

č

ini kada je to bilo potrebno, može da bude razlog za pojavu jatrogene 

bolesti, odnosno da bude predmet jatrogene toksikologije. 

 1 

Bojan  Vasi

ć

                                    TOKSIKOLOGIJA 

Ovaj tip toksikologije prou

č

ava i mogu

ć

nosti kako neki otrovi (na primer, insekticidi) 

mogu da budu toksi

č

niji protiv insekata (neekonomi

č

ni specijesi) nego protiv doma

ć

e životinje 

(doma

ć

ina) i 

č

oveka (ekonomi

č

ni specijesi).  

Ekotoksikologija

 je toksikologija životne sredine, bavi se uticajem raznih zaga

đ

iva

č

a na 

č

ovekovu okolinu. 

Č

ovekovu okolinu predsatvljaju biljke i životinje koje su nastanjene u vodi i 

zemljištu. Životna sredina se zaga

đ

uje primenom raznih hemijskih materija koje se koriste u 

doma

ć

instvu, sto

č

arstvu, poljoprivredi i šumarstvu (pesticidi). 

Ekotoksikologija prou

č

ava delovanje pesticida na životnu sredinu. Pesticidi su zaga

đ

iva

č

i 

životne sredine. Pesticidi predstavljaju hemijske supstance koje služe za uništavanje šteto

č

ina. U 

pesticide spadaju: 

1)

insekticidi – sredstva za suzbijanje štetnih insekata, 

2)

akaricidi – sredstva za suzbijanje krpelja i buva, 

3)

rodenticidi – sredstva za suzbijanje štetnih glodara, 

4)

herbicidi – hemijska sredstva za suzbijanje korova, 

5)

moluscidi – sredstva za suzbijanje puževa i ostalih mekušaca. 

Eksperimentalna toksikologija

 sprovodi se u predklini

č

kom toksikološkom ispitivanju 

otrova koji treba da na

đ

u svoju namenu. Predklini

č

ka toksikološka ispitivanja se vrše u 

laboratoriji na eksperimentalnim životinjama i kulturi tkiva.  

Klini

č

ka toksikologija

 izu

č

ava dejstvo otrova na životinje. Klini

č

ka toksikologija koja 

izu

č

ava dejstvo otrova na životinje se naziva 

veterinarska klini

č

ka toksikologija

, a ona koja 

izu

č

ava dejstvo otrova na ljude 

humana klini

č

ka toksikologija

. 

Klini

č

ka toksikologija izu

č

ava poreklo otrova, fizi

č

ko – hemijske osobine, pronalazi i 

prou

č

ava izvore trovanja, prou

č

ava toksi

č

nost supstanci koja je donekle definisana u 

predklini

č

kim ispitivanjima na laboratorijskim životinjama, a u okviru klini

č

ke veterinarske 

toksikologije stepen toksi

č

nosti hemijskih supstanci, odnosno utvr

đ

ivanje LD 50 i LD 100 se 

radi na malim životinjama (psi, ma

č

ke). 

Izu

č

ava i toksokinetiku otrova na laboratorijskim životinjama, a zatim i na target vrstama. 

Klini

č

ka toksikologija izu

č

ava i toksodinamiku otrova (mehanizam delovanja), kao i klini

č

ku 

sliku trovanja, dijagnostiku trovanja, patomorfološki i patohistološki nalaz kod otrovanih 

 2 

Bojan  Vasi

ć

                                    TOKSIKOLOGIJA 

Toksi

č

nost

 je stepen toksi

č

nosti supstance koji se meri preko utvr

đ

ene LD 50 za doti

č

ni 

otrov. Supstanca je visoko toksi

č

na  kada  je  njen  LD  50  mali  i  izražava  se  u  mg  /  kg  TM,                    

μ

g / kg TM. 

Rizik

od trovanja

 može da bude veliki ako je organizam izložen otrovu koji ima visok 

stepen toksi

č

nosti, ali rizik tako

đ

e može da bude visok ako je organizam duže vreme izložen 

dejstvu hemijske supstance koja ima nizak stepen toksi

č

nosti. 

Opasnost

 je direktno vezana za rizik. Organofosfati imaju veliku opasnost po živi svet. 

Pouzdanost

 – ako je supstanca toksi

č

na onda je mala pouzdanost i obrnuto. 

- Klasifikacija trovanja - 

™

Otrovi se prema poreklu dele na: 

1.

Otrove biljnog porekla – otrovne biljke, korovi i druge trave. 

2.

Hemijske supstance – dobijaju se sintetskim putem u laboratorijama. 

3.

Otrove životinjskog porekla – otrov zmije, pacova, škorpije. 

™

Trovanja se prema okolnostima pod kojima su nastala dele na: 

1.

Slu

č

ajna trovanja. 

2.

Namerna trovanja. 

™

Po dužini trajanja trovanja se dele na: 

1.

Akutna trovanja

 – javljaju se u toku od prvog do sedmog dana od unošenja otrova, 

životinja obi

č

no ili ugine ili preživi sedam dana od trovanja.  

2.

Subakutno trovanja

 – kada životinja svakodnevno konzumira (uzima) subletalne doze 

otrova za duži vremenski period, vreme od mesec dana do dva meseca. 

3.

Hroni

č

no trovanja

 – trovanje životinja koje konzumiraju minimalne do srednje toksi

č

ne 

doze otrova za duži vremenski period (duže od dva meseca). 

 4 

Bojan  Vasi

ć

                                    TOKSIKOLOGIJA 

™

Prema afinitetu za tkiva i organe otrovi se dele na: 

1.

Inhibitori važnih enzima. 

2.

Otrovi koji ošte

ć

uju nervni sistem – neurotoksi

č

ni (koji izazivaju depresiju, konvulzije, 

komu, ekscitaciju). 

3.

Hematotoksi

č

ni otrovi – napadaju krv i izazivaju hemolizu eritrocita i agranulocitozu. 

4.

Nefrotoksi

č

ni otrovi – specifi

č

no za ovaj otrov je da deluje na bubrege. 

5.

Hepatotoksi

č

ni otrovi – specifi

č

no za ovaj otrov je da deluje na jetru. 

6.

Kardiotoni

č

ni glikozidi – kardiotoni

č

ni otrovi – otrovi koji napadaju srce. 

7.

Otrovi sa dejstvom na respiratorni sistem. 

8.

Otrovi sa dejstvom na kožu, sluzokože itd. 

- Otrovi koji inhibišu enzime - 

™

U inhibitore enzima spadaju: 

¾

organofosfatna jedinjenja

 (insekticidi, akaricidi, nervni bojni otrovi) i  

¾

karbamati

 (inhibiraju acetilholin – esterazu i holin esterazu).  

9

Na dejstvo otrova koji inhibišu enzime najosetljivije su: 

ribe, živina i svinje

. 

Živa, arsen, bakar i bojni otrovi inhibišu enzime koji u svom sastavu sadrže tiolsku ili SH 

grupu. 

Cijanidi, sumpor – vodonik inhibišu citohrom oksidazu, tako što se vezuju za Fe2+ usled 

č

ega prestaje funkcija citohrom – oksidaze i imamo anoksiju. Doma

ć

e životinje se truju mnogim 

biljkama u kojima se nalaze cijanidi. 

Bromidi, živa, atropin, opioidni analgetici i neurotoksini prouzrokuju izrazitu depresiju 

do ekscitacije. 

Ugljen – monoksid, arsen, vodonik, organski rastvara

č

i i radioaktivne supstance su 

hematotoksi

č

ne. 

Živa, olovo, fenol, krezol, oksalati, sulfonamidi, aminoglikozidi su nefrotoksi

č

ni tj. 

ošte

ć

uju funkciju bubrega. 

Selen, arsen, fosfor, hlorirani ugljovodonici (endoantiparazitici – ugljen tetrahlorid 

CCL4) su hepatotoksi

č

ni. 

 5 

Bojan  Vasi

ć

                                    TOKSIKOLOGIJA 

spoljašnjoj kontaminaciji. Pakovanje je veoma bitno i obavezno se šalje proporatni akt. Materijal 

se uzima neposredno po uginu

ć

u i drži se u frižideru (na temperaturi 4 do 8 ° C).  

Biološki ogled na laboratorijskim životinjama

 sprovodi se kada se sumnja na neki 

otrov, onda hranu sa tim otrovom dajemo laboratorijskim životinjama. Negativni nalaz nije 

potvrda da životinja nije otrovana tom hranom.  

- Principi terapije trovanja - 

™

Osnovni principi pri le

č

enju trovanja životinja su: 

1)

Spre

č

iti dalji kontakt životinje sa otrovom. 

2)

Spre

č

iti resorpciju otrova sa mesta gde se nalazi (koža, gastrointestinalni trakt, 

respiratorni trakt). 

3)

Spre

č

iti resorpciju otrova u toku enterohepati

č

ke cirkulacije. 

4)

Blokirati dejstvo otrova primenom specifi

č

nih i nespecifi

č

nih antidota i antagonista. 

5)

Ubrzati metaboli

č

ku inaktivaciju otrova. 

6)

Ubrzati eliminaciju otrova iz organizma. 

7)

Otkloniti najteže simptome i znake trovanja kod životinja primenom simptomatske 

terapije. 

Terapija trovanja može biti: 

¾

Kauzalna (etiološka, antidotska) terapija, 

¾

Simplomatska terapija, 

¾

Potporna terapija. 

Kauzalna (etiološka, antidotska) terapija

 – davanje lekova, lekovitih supstanci i 

primena postupaka kojima 

ć

e se smanjiti koncentracija otrova na mestu delovanja ili da se 

vidljivi toksi

č

ni efekti antagonizuju. Delovanje antidota (protivotrova), oni su lekovi koji mogu 

da ublaže ili ponište efekat otrova. Postoji specifi

č

na i nespecifi

č

na terapija. 

Specifi

č

na terapija

 obuhvata takve antidote koji su specifi

č

ni i koriste se samo za 

odre

đ

enu vrstu otrova, a takvih antidota je mali broj. 

 7