SADRŽAJ
1. UVOD
2. O KOMPANIJI TOYOTA
3. FLEKSIBILNI PROIZVODNI SISTEMI U TOYOTI
3.1. Just in time i Lean metod
3.2 Kanban i Kaizen
4. ZAKLJUČAK
5. LITERATURA
1. UVOD
Poslednje decenije našeg veka označile su nastanak novog tehnološkog režima, odnosno, nove
tehnološke paradigme: korišćenje mikororačunara u upravljanju i kontroli, širenje kancelarijske
automatizacije, razvoj i primena
on-line
sistema za komunikaciju, nagli rast i širenje
informacionih tehnologija, savremeni proizvodni sistemi i fleksibilni proizvodni sistemi (FPS).
U kvalitativno nova svojstva tehnologije spadaju njena prodornost, frekventnost promena
(turbulentnost), fleksibilnost, integrisanost i u skladu sa tim osobinama ima nemerljivi uticaj na
sve aspekte društva.
Na nivou organizacije, tehnologija utiče na pojavu promena koje su u svojoj suštini
revolucionarnog karaktera, jer nije više reč samo o tome da se ta tehnologija primeni i prihvati,
već označava i stepen u kome će se ona implementirati na taj način da organizacija može da
ostvari konkurentsku nadmoć putem novih tehnologija.
Automatizacija proizvodnje i procesa u globalnoj ekonomiji je imala istorijski gledano, značajne
socijalne i političke implikacije. Socijalni aspekti automatizacije tiču se pre svega, njenog uticaja
na zapošljavanje. Pojedini istraživači koji proučavaju sociološki aspekt automatizacije, smatraju
da ona vodi većoj stopi zaposlenosti, dok većina iznosi dijametralano suprotan stav. Sama pojava
automatizacije izazvala je i danas izaziva veliki strah. Vladalo je mišljenje se da će zamenjivanje
radnika kompjuterizovanim sistemima dovesti do visoke stope nezaposlenosti. U praksi se
međutim dogodilo da se uporedo, sa naglim smanjenjem potražnje za niskokvalifikovanom
radnom snagom u automatizovanim fabrikama, pojavio i skok tražnje za visokokvalifikovanim
radnicima.
Praktično se dešavalo, da su zbog nemogućnosti proizvodnih sistema da uposli veliki broj
visokokvalifikovanih tehnologa i operatera u kratkom vremenskom periodu, niskokvalifikovani
operateri zauzimali mesta visokokvalifikovanih radnika i samostalno ili uz dodatne obuke,
izvršavali veoma uspešno svoje radne zadatke. Na taj način su se u ovim proizvodno - poslovnim
sistemima direktno poboljšali uslovi rada za većinu radnika koji su u uslovima i okruženju
savremene industrije, na ovaj način došli do posla.
Trenutno, za kompanije koje se bave proizvodnjom, broj osnovnih ciljeva automatizacije se
proširio. Pored osnovnog cilja koji teži povećanju proizvodnje i smanjenju troškova, postoje i
sekundarni ciljevi koji zahtevaju povećanje kvaliteta i fleksibilnosti opreme i procesa
proizvodnje.
Proizvodni sistemi obuhvataju skup tehnoloških sistema i ostalih tehničkih, određenih
informacionih i energetskih struktura. Težnja da se sve aktivnosti u okviru proizvodnog procesa
obuhvate automatizacijom dovela je do razvoja proizvodnog sistema sa visokim stepenom
integracije upravljanja proizvodnim procesima, koji se nazivaju fleksibilni proizvodni sistemi.
Fleksibilni proizvodni sistem je sistem u koji je uključeno više kompjuterski upravljanih mašina,
koje se u smislu obrade međusobno dopunjavaju i time omogućavaju istovremenu obradu više
delova koji čine neki proizvod. U sistem su uključeni doprema materijala, otprema obrađenih
delova, montaža, kontrola i slično. Fleksibilna proizvodnja povezuje neprekidne i prekidne
tokove proizvodnje, tj. koristi prednosti ovih tokova, pokušavajući da otkloni mane oba toka. Cilj
je da tokovi materijala unutar proizvodnje budu neprekidni uz maksimalnu fleksibilnost
proizvodnje. To znači da sistem može u najkraćem vremenu da odgovori zahtevima svakog
pojedinačnog kupca, a pri tom ne dođe do zastoja u proizvodnji, nagomilavanja nezavršenih
proizvoda itd.
