0
VISOKA POSLOVNA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJABEOGRAD
SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE
TEMA: TRADICIJA I OBIČAJI U MOM KRAJU
PROFESOR:
STUDENT:
Dr.Vladimir Grujić Emina Jovic
Kragujevac,Novembar 2019.god.
SADRŽAJ
1
UVOD ………………………………………………………………………………………......2
O OBIČAJIMA I TRADICIJI …………………………………………………………………3
ČUVANJE OBIČAJA I TRADICIJE ..………………………………………………………..6
ČUVARI OBIČAJA I TRADICIJE …………………………………………………………...9
UTICAJI NA OČUVANJE OBIČAJA I TRADICIJE USAVREMENOM
DRUŠTVU
………………………………………………………………………...
10
NARODNI OBIČAJI I NOVA TEHNOLOGIJA
……………………………............
12
POZNATI OBIČAJI I TRADICIJA ………………………………………………………….14
ZAKLJUČAK ………………………………………………………………………………...16
LITERATURA …………………………………………………………………………….….17
3
O OBIČAJIMA I TRADICIJI
Tradicija je pre svega usmena predaja znanja, veština, načina ponašanja i običaja unutar
jedne kulture ili skupine ljudi.Tradicija je u tom smislu kulturno nasleđe koje se prenosi s
generacije na generaciju.Tu spadaju i naučeno znanje, i umetnički
zanati kaoi rituali,moralna pravila,običaji...
1
Obicaji su narodni nacin ispoljavanja pristojnosti u
javnom druzenju, opstenju; to su ustaljene navike koje pojedinac stice dugim delovanjem
tradicije.Jedinka zivi s tim običajima, upražnjava ih čak i ne primećuje, niti o njima razmišlja.
Preovladavalo je miščjenje da smo običaje naučili da upražnjavamo isto tako nesvesnokao što
smo naučili da udišemo vazduh, da hodamo ili da jedemo. Uobičajeno je da svako od nas
postavlja sebi pitanje o smislu običaja koji upražnjava tek kada primeti da se neki drugi ljudi ne
ponašaju na isti način kao mi. Oz ovoga svo mogli zapaziti sa su običaji povezani sa dugo
upražnjavanom praksom jedne odredjene zajednice, i da se ljudi teško oslobadjaju običaja, čak i
kada je prestala potreba za njima.Rec obicaj koristi se za oznacavanje svih obrazaca ponasanja
koji se prenose tradicijom I postoje u grupi, kao suprotni onim licnim delatnostima
pojedinca.Nema naroda bez običaja, bez obzira u kom kraju sveta živi.Svako selo, svaki kraj,
svaka oblast, svaki narod, imaju svoje običaje.Neki običaji pripadaju samo užem kraju, neki
zahvataju čitave oblasti jedne zemlje, a neki običaji su istovetni kod različitih naroda.Obicaji se
ovde dele na porodicne, kalendarske i obicaje uz poslove. Neki od njih istovremeno pripadaju u
vise grupa.Narodni običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima naroda,
koji su opstali do danas. Narodne običaje često prate razne tajanstvene i mistične radnje koje
narod čini u raznim prilikama i iz raznih pobuda, verujući da će mu to nekako pomoći i
1
4
koristiti.Ima puno narodnih običaja: za svaku radnju, svaki događaj, svaki praznik, svaku priliku
i nepriliku. Običaji su se u narodu dosta množili, menjali i dopunjavali.Vuk Karadžić je
zabeležio dosta Srpskih običaja i zahvaljujući njegovom radu, mnogi su i danas poznati. Postoje
različita tumačenja običaja, ali se oni najčešće definišu kao određena religijska praksa koju prati
specifično mišljenje, verovanja i rituali, koji se obavljaju po određenoj potrebi. Teško je odrediti
kada je tačno neki običaj nastao, ali je to svakako bilo u davnoj prošlosti. Nastajali su da bi
zadovoljili različite ljudske potrebe, a kako su se određene potrebe razvijale ili menjale, tako su
se menjali i običaji. Tradicija naglasava istorisku pozadinu obicaja,niko nijednu zajednicu ne
optuzuje sto joj nedostaju obicaji I pravila,ali se za zajednicu ciji se obicaji I pravila ne osecaju
preterano stari kaze da postoji malo,ili ni malo tradicije.Razlika izmedju obicajia I tradicije vise
je subjektivna ili objektivna jer ima malo obicaja koji nam daju potpuno objasnjenje sa obzirom
na tradiciju,ne vraca se u daleku istoriju.Sa bioloskog stanovista svi su obicaji po nastanku
pojedinacne navike koje su se u drustvu rasirile podsrestanile ili podrustavljene navike koje teze
da se odrzavaju zahvaljujuci neprekidnosti procesa difuzije medju generacijama.Mnogo se cesce
vidi da obicaj pomaze oblikovanju pojedinacne navike nego da se pojedinacna navika
preobrazuje u obicaj.Tradicionalni modeli su raznovrsni, u nekim sredinama to je potreba
iskazivanja identiteta, osećaj pripadnosti u etničkom smislu, pripadnosti regionu ili samoj
porodici, negde je vidljiva politička ili religijska pripadnost. Tradicija se i proživljava.Tradicija
je i stil života, gotovo slobodan izbor za većinu mlađe populacije.Fragmenti prošlosti promiču i
stanovništvo živi negde više, negde manje sa njima.Prošlost je prisutna u onoj meri u kojoj se
oseća potreba da se živi jednim delom prema tradicionalnom modelu.Sociološkim jezikom
rečeno, čovek kao socijalno biće ukorenjen je u tradiciji. Ona pomaže očuvanju identiteta jednog
naroda i istovremeno doprinosi formiranju jasne slike življenja tog naroda u budućnosti.
