ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА – УРОШЕВАЦ

СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У ЛЕПОСАВИЋУ

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

МОДУЛ: ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО

СЕМИНАРСКИ РАД

НАСЛОВ РАДА: ТРАКАСТИ ТРАНСПОРТЕРИ

ПРЕДМЕТ: ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ

Ментор:

Студент:

Проф. др Мухамед Сарван

Драган Златковић
Број индекса: МС-3/2016

Лепосавић, 17. јануар 2017. године

Резиме:

У овом семинарском раду се говори од конструктивно-техничким карактеристикама

тракастих транспортера. Они се користе у многим гранама индустрије јер омогућавају брз и

ефикасан транспорт разних врста материјала. Тракасти транспортери омогућавају сигуран

транспорт материјала са једног места на друго, док би употреба људског рада у том случају

била напорна и скупа. Они се могу поставити готово било где и могу транспортовати терете

свих облика, величина и тежина.

Кључне речи:

тракасти транспортер; транспортни ситем; карактеристике.

Слика 1.) Део тракастог транспортера који транспортује угаљ са Површинкског копа „Добро Село“ до

Термоелектране „Косово – Б“ у Обилићу

Извор:

Google Earth

, (Посећено и обрађено од стране аутора 15.01.2017.г.)

УВОД

Тракасти транспортери су врло битан фактор у савременој индустрији. Користе се за транспорт
материјала из једног процеса у други, у сарадњи са различитим транспортом и машинском
опремом. Важност тракастих транспортера често је занемарена јер се они уобичајено
посматрају као део опреме који не ствара проблеме и који дуго ради дуго времена без квара.
Људи се користе начелима транастих транспортера хиљадама година.

Древни народи су,

користећи   балване   као   ваљке,   превозили   тешке   терете,   попут   великих   камених   блокова   за
градњу приамида, палата и хармова. Први тракасти транспортери били су врло једноставни.
Имали су дрвене ваљке и траку која је путовала преко њих.
Најраније     транспортне   траке   су   билеизрађене   од   коже,   канваса   или   гуме.   Ти   примитивни
тракасти транспортери били су врло популарни за превоз расутог терета. У  XX  веку њихова
примена постаје све шира.
Коснтрукција   тракастих   транспортера   стално   се   побољшава   па   су   постали   неизбежан   део
савремене индустрије и свакодневног живота.
Изум   електрицитета   и   електзричних   мотора   омогучио   је   израду   тракастих   транспортера   за
превоз   материјала   и   људи   у   производним   постројењима,   фабрикама,   рудницима,   лукама,
макацинима, аеродромима, трговинским ланцима, итд.
Тракасти   транспортери   су   распрострањене   машине   непрекидног   транспорта.   Они   могу
транспортовати расипне материјале и комадасте терете по хоризонталној и по нагнутој (косој)
површини.   Веома   велика   примена   тракастих   транспортера   омогућена   је   низом   њихових
експлоатационих предности:  једноставна конструкција, велики капацитет, миран и бешуман
рад.

Мађаревић, Б.:

Руковање материјалом

, Техничка књига, Загреб, 1969.

1. ИСТРОРИЈАТ ТРАКАСТИХ ТРАНСПОРТЕРА

Историјат тракастих транспортера почела је у другој половини XVII века и од тада су они
неизбежни и саставни део транспорта материјала. Најранији тракасти

транспортери били су

врло примитивни и састојали су се од кожне или платнене траке која је путовала преко равне
дрвене платформе или преко дрвених ваљака. Прва употреба тракастих транспортера у
Сједињеним Америчким Државама описана је у књизи "A Millers Guide" проналазача Оливера
Еванса, а објављена је у Филаделфији 1795. године.

Прва употреба ливених потпорних ваљака

забележена је 1891. Године у Едисоновим производним погионима у Њу Џерзију и
Пенсилванији. У почетку тракасти транпортери су се користили само за превов врећа жита на
кратке удаљености, али њихова се конструкција полако побољшаваља. У XIX веку постојали су
све поузданији па се и њихова употреба проширила

(Слика 1. лево)

Тракасти транспортери почели су се користитити и за преношење тежих терета. Захваљујући
развоју технологије уместо дрва почео да се корити метал, посебно челик, за употребу на
випшим температурама и у сврху повећања трајности. У компанији „Сандвик“ 1901. године
конструсана је и почела се производити челична транпсортна трака

(Слика 1. десно).

Слика 1.1.) Први тракасти транспортер произведен 1840.године (лево) и Сандвикова челична транспортна

трака из 1901. године (десно)

Од тада се истражују нови, лакши и јефтинији материјали па су због тога данас многи делови
израђени од гуме и пластике. Међутим употреба гуме и пластике није увек могућа, нпр. код
високих темпертура и код транспортера са тешким условима рада, па се и даље користи челик.

2. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ОСОБИНЕ

Тракасти транспортер је универзално средство непрекидног транспорта које помоћу бескрајне
траке, преноси између две тачке како расуту тако и комадну робу.
Код ових транспортера трака представља и вучни и носећи елемент.
Због својих изузетно повољних техноекономских карактеристика представљају
најраспрострањеније уређаје непрекидног транспорта у експлоатацији.

The MHEDA Journal Online:

Transport of Bulk Materials by Conveyor Dates Back To 1795

, Volume 33, No. 3, 2004.

Мађаревић, Б.:

Руковање материјалом

, Техничка књига, Загреб, 1969.

Ловрин, Н,. Дабелић, Д.:

О повјести тракастих транспортера

, Технички факултет свеучилишта у Ријеци, 2008.

2.2.

ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАТЦИ

Предности

тракстих транспортера у односу на друга претоварна средства су:



Велике дужине транспорта;



Велике брзине и велики транспортни капацитети недостижни за друге транспортне
уређаје;



Мала специфична потрошња енергије због релативно мале масе радног органа и малих
отпора кретања;



Једноставна и лака конструкција малих габарита;



Неутрално понашање радног органа у односу на промену квалитета робе која се
транспортује;



Велика поузданост у раду и релативно низак ниво буке у односу на друге врсте уређаја.



Ниски трошкови одржавања и експлоатације.

Недостаци

тракастих транспортера у односу на друга претоварна средства су:

Код конвенционалне конструкције тракастог транспортера величина нагиба је
лимитирана трењем између траке и материјала, тако да њихова примена није свуда
могућа;

Стандардне траке су осетљиве на хемијске утицаје, на високе температуре и на
поремећаје који настају када дође до лепљења материјала на бубњеве и ваљке;

Велико запрашивање транспортера, до кога долази при транспорту одређених врста
робе, компликује заптивање лежајева и изазива повећане инвестиционе и текуће
трошкове.

При транспорту грубих материјала са оштрим ивицама лако долази до оштећења траке,
што представља велики проблем због високе цене траке;

Тракасти транпортер нема особину активног захватања терета, па је за захватање
неопходна примена одговарајућег средства за постављање терета на траку.
Најрационалније је, ако је то технолошки сврсисходно, да се транспортер постави иза
уређаја из кога роба излази слободним падом;

Висока набавна цена и релативно кратки радни век траке (у рудницима угља 2 до 4
године).

3. ЕЛЕМЕНТИ ТРАКАСТОГ ТРАНСПОРТЕРА

Један тракасти транспортер чини два бубња, од којих је један погонски а један затезни, и једна
бескрајна трака, која прелази преко њих. Погонски бубањ добија кретање од електромотора
преко редуктора. Трака належе својом дужином на мале ваљке, чиме се спречава угиб саме
траке. За повећање угла обухвата траке око погонског бубња служи виљак за управљање. Из
разлога што се трака истеже у току експлоатације (утицај влажности, температуре и старења у
току рада), а да би се спречило евентуално проклизавање преко погонског бубња, врши се
чеоно затезање траке. За сипање расипног материјала на носећи део траке служи левак или кош
за пријем материјала. Чистачи служе да се трака очисти од налепљеног материјала.

Толмач, Д.,Првуловић, С.,

Транспортни ситеми

, Технички Факултет „Михајло Пупин“-Зрењанин, 2012.,стр. 7