1
Transestetika
Sadržaj
Istorija kao alegorija............................................................................................................1
Dva divergentna pogleda na svet......................................................................................... 2
Promene u predstavlјanju.................................................................................................... 3
Tehnologija može biti i medij i alat..................................................................................... 6
Rekonfiguracija pregovora kulturnog značenja...................................................................6
Uloga umetnika....................................................................................................................7
Literatura..............................................................................................................................8
Istorija kao alegorija
U svom video performansu Priče iz Nerve Biblije [1], Lori
Anderson pita svoju publiku
da se suoči sa budućnošću i da utvrdi da li ima nade za lјudski napredak. Takođe postavlja
pitanje da li ćemo potonuti samo dublјe u nasilјe i socijalne nemire koje doživlјavamo i
proživljavamo globalno. Ona se pozvala na alegoriju "Anđeo istorije" Valtera Bendžamina.
Pošto je izgubiljena nada za budućnost, Bendžamin je mogao da vidi samo gubitak i devastaciju
ispred sebe; prošlost i sadašnjost predstavljaju samo gomilu izgublјenih snova. Anderson u
prvom delu svog celovečernjeg performansa, u kojoj su bile prikazane projekcije, rekviziti,
vokali i tekstovi, intonira reči jasno aludirajući na Bendžaminov tekst.
Kao osoba posvećena korišćenju različitih tehnoloških medijskih alata kao sredstava za
snažno pojačavanje ličnog učinka vizuelnim elementima, Anderson smatra da novi tehnološki
mediji omogućavaju inovativnu proizvodnju za umetnike, čime isti šire svoje načine izražavanja.
Ona smatra da umetnost ima transformacijsku ulogu u postmodernoj kulturi. Međutim, kao i
Bendžamin, ona je potpuno svesna da benefiti upotrebe tehnoloških medija imaju negativnu
stranu za umetnike, takođe. Postoji tenzija između ekstrema mnogobrojnih benefita tehnologije
je i njene moći da kontroliše i manipuliše javnu svest. I Bendžamin i Anderson razumeju
paradoks koji predstavlja tehnologija u umetnosti -. mogućnost strašnog duhovnog i društvenog
gubitka u cilju ogromne društvene i kulturne dobiti
2
Dva divergentna pogleda na svet
Pitanja o korišćenju tehnologije su duboko implicirana u pitanja o budućnosti umetnosti.
Savremeni umetnici pokušavaju da predstave da su tehnološki zasnovani mediji suočeni sa dva
divergentna načina razmišlјanja. Mnogi naučnici, tehnolozi i umetnici koji koriste tehnologiju
imaju tendenciju da zadrže suštinski pozitivna uverenja da napreduju u razumevanju i
savladavanju novih alata i da rade u cilju pronalaska novih kulturnih formi. Oni umetnici koji
prihvataju sveopšti tehnološki pogled, funkcionišu sa implicitno Aristotelovske tačke gledišta.
Kroz alate, oni dobijaju pristup novim oblicima znanja o svetu i moćnim savremenim sredstvima
za reprezentaciju koja nisu imali ranije. Ovaj stav je pothranjen sistemom vrednosti u kome je
znanje posmatranog materijalnog od suštinskog značaja za njegovo razumevanje.
Analitičari kulture imaju tendenciju da ne dele isti pogled na svet kao naučnici i
tehnolozi. Svaka grupa sumnja u drugu. Naučnici koji rade na razvoju tehnologija, kao što su
virtuelna stvarnost, veštačka inteligencija, robotika, simulacija i telekomunikacija, veruju u
napredak i vide svoj rad kao otklјučavanje novih svetova znanja, time stvarajući nove oblike
osposoblјavanja i mogućnosti za humani razvoj. Oni veruju u svoju struku, i obično se ne
preispituju, što je tipično za humanističke i društvene nauke. S druge strane, neki kritičari i
teoretičari vide tehnologe kao ljude sa malo autonomije u svom istraživanju, pošto već imaju
izgrađeno ponašanje i stavove.
Umetnici, kao stvaraoci i teoretičari, predstavljaju sponu između oba sveta [2]. Oni vide
da tehnologija ima moć da stvori značajna kulturna iskustava. Istovremeno, oni imaju kritički
pogled na same alate koji mogu dovesti do transformacije svesti, a koje koriste za
komentarisanje o savremenim društvenim implikacijama samog njihovog korišćenja. Umetnici
koji koriste tehnologiju se bore sa dilemom koju predstavljaju sami konfliktni simultani pravci.
Umetnici koji rade u ovim medijima se suočavaju sa posebnim izazovima. Kritičari ponekad
imaju veoma veliko nepoverenje u tehnologiju i gubitke koje ona može doneti u budućnosti da
često ne žele da pogledaju umetnost koja tu istu tehnologiju koristi kao sredstvo reprezentacije.
Kao drugo, umetnici se moraju boriti sa naučnicima čiji optimizam često ne dozvolјava bilo
kakav skepticizam, kritiku i filozofsku složenost koje su tako potrebne za stvaranje savremene
umetnosti.
