,

Шумарски факултет

Семинарски рад из  Педологије

Teма: ,,Шумска простирка и 

трансформација органске 

материје,  формирање хумуса''

Проф. Милан Кнежевић

                                     

Милош Богићевић

            (ментор)                                                  (студент)

1.1. ИЗВОРИ ОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ

                         Органски део земљишта чине две групе материја: живи организми (биљке ,  
животиње и микроорганизми) и њихови, у различитом степену измењени мртви остатци.

             Главни извори органске материје су многобројни биљни остатци, а дугостепени  
извори   су   животињски   остатци   и   микроорганизми.   Маса   органске   материје   (   шумски 
отпад,   отпаци   кореновог   система),   зависи   од   много   фактора   као   што   су:   биолошке 
особености дрвенастих врста, старост састојина, облик састојина , густина склопа, услови 
станишта и друго. Врсте светлости имају мању масу отпада од врсти сенке. Учешће трава 
у укупном хумусу је доста мало од 20 до 25 % , међутим њен утицај на квалитет хумуса је 
итекако велики.

            Животиње и инсекти који живе на ( у ) земљишту изумирањем остварују прилично 
знатну   количину   органске   материје.   Такође   изумирањем   микроорганизама   повећава   се 
количина органске материје.

           Коренови отпаци састоје се из изумрлих ситних и крупних коренових длачица који 
обогаћују земљиште органском и минералном материјом.  У неким случајевима количина 
отпада корена може да достигне размере биљних остатака који се накупљају на површини 
земљишта.

background image

            Азотна органска једињења су представљена у отпаду беланчевина или протеина. 
Ови елементи су главни саставни делови ћелијске протоплазме и једра. Њихово учешће у 
дрвенастом делу варира од 0,6 до 1 %, а у лишћу и четинама између 3,5 и 9,2 %. 

            Масти и воскови су једињења која учествују у малој количини у отпаду .Масти се 
налазеу семену и плодовима. Воскови врше заштиту биљног организма.

            Смоле и терпени су високомолекуларна једињења. Налазе се у стаблу четинара, 
четинама, семену и плоду. Успоравају разградњу мртве шумске простирке.

            Танинске материје чине бројну групу једињења. Играју знатну уогу у одржавању 
хомогености   цитоплазме.   Они   се   налазе   углавном   у   кори,   гранчицама   и   лишћу   неких 
дрвенастих врста као сто су : храстови, смрча и   бели бор. Ове материје имају знатну 
улогу у процесу лесивирања у земљишту.

            Пепео садрже сви биљни остаци. Количина пепела је врло различита и условљена  
је многобројним факторима. Основну масу пепела чине калцијум, калијум, магнезијум, 
натријум   ,   силицијум,   алуминијум   и   манган,   поред   ових   у   пепелу   се   налазе   и   бројни 
микроелементи.

1.3. МРТВА ШУМСКА ПРОСТИРКА

             Органске материје које доспевају на површину земљишта у шуми се обично не 
разложе у току једне године. Изузетак чини отпад у тропским шумама. У свим осталим 
случајевима   на   површини   шумског   земљишта   се   мање   или   више   образује   шумска 
простирка. 

            Мртва шумска простирка утиче на шумско узгојна својства шумских земљишта.  
Она акумулира у себе велике количине органских материја. Утиче на фемијске, физичке и 
педогенетске   процесе.   Има   значајан   утицај     на   водни   ,   топлотни,   и   ваздушни   режим 
земљишта.

             Органски слој на површини земљишта може у себе да прими огромне количине 
воде. У различитим слојевима простирке је различита и влажност , најмања влажност је у 
свежим органским  материјама, док је највећа у ферментационом слоју. Такође регулише и 
испаравање влаге из земљишта.

            Шумска простирка може и негативно да утиче на особине шумских земљишта. При  
образовању   моћног   слоја   простирке   у   хумидним   условима   и   четинарским   шумама, 
првенствено на киселим силикатним стенама, на великим надморским висинама, долази 

до   процеса   оподзољавања   и   деструкције   земљишта.   Ови   процеси   негативно   утичу   на 
погоршаање хемијских и физичких особина земљишта. 

1.4. ТРАНСФОРМАЦИЈА ОРГАНСКИХ ОСТАТАКА

                       Органски остатци одмах по изумирању подлежу процесима трансформације. 
Брзина трансформације зависи ће од саставаи карактера шумске вегетације. Биљне врсте , 
чије се лишће карактерише уским односом C/N , образују просзирку која се веома брзо 
трансформише. Међутим неке врсте које не садрже азот потпомажу образовање модер и 
мол хумуса. 

Wittich класификација врсте у зависности од односа у њима угљеника према азоту:

Врста

C/N

-јова

16

-вез, јасен

24

-храст и буква

40-45

-бор

65

background image

Želiš da pročitaš svih 20 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti