УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊАЛУЦИ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗА ГЕОГРАФИЈУ
НАЗИВ ПРЕДМЕТА: РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
ТРАНСТГРАНИЧНИ РЕГИОНИ- ФАКТОРИ
САВРЕМЕНОГ РАЗВОЈА
Семинарски рад
Ментор: Студент:
Проф. др Миленко Живковић Ђорђе Удовчић
асистент Драган Папић
Бања Лука, децембар 2014 год.
Садржај
1.Увод
2.Појам и освновне поставке трансграничног региона
3.
Република Српска у процесима европског трансграничног развоја
4.Република Српска у концепцији трансграничног развоја
5.Eврорегиони и прекогранична сарадња
5.1. Састав Еврорегиона
6. Закључак
7.Литература
2. ПОЈАМ И ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ ТРАНСГРАНИЧНОГ РЕГИОНА
Трансгранични регион је једна од форми регионалногеографског испољавања.
Манифестује се кроз интеграције пограничних подручја ( економске, инфраструктурне,
културне...) двије или више држава. Трансгранични регионални развој чини у принципу
један од видова територијалне организације која омогућује рационалнији приступ
географској валоризацији пограничних подручја и даје нужну основу за бројна практична
рјешења његове функционалне организације.
Трансгранична сарадња је данас у Европи најактуелнији и најконкретнији облик сарадње.
Представља уједно најфлексибилнији и најефикаснији модел артикулисања интереса на
конкретној територији.
Проблем трансграничног регионално развоја почива у суштини на парадигми односа
центра-периферија. Ради се о теоријском моделу Ј. Фридмана ( слика 1). Према овој
парадигми погранични крајеви чине периферију о односу на језгро националног развоја,
како у погледу географске маргиналности, тако и у економском погледу. Фридманов
модел се темељи на претпоставци да је свака фаза економског развија попраћена
одређеним просторним обликом, чиме се регионални развој доводи у непосредни однос са
просторном организацијом. Промјене у просторној организацији сагледавају се кроз улогу
урбаног система у регионалном развоју, хијерархијске и интеракцијске односе.
