SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
Međunarodna Ekonomija
Tema: Transnacionalne kompanije
Mentor: Student:
Dr. Nataša Marjanović Jovana Janković
126-083
Beograd, Decembar, 2016
.
Transnacionalne kompanije
1. UVOD
Vrh svetske trgovine i same svetske privrede predstavljaju transnacionalne kompanije.
Njihovo učešće u svetskoj trgovini se može porediti sa učešćem pojedinih zemalja.
Transnacionalne kompanije (TNK) ostvaruju rast po stopama koje prevazilaze stope rasta
mnogih zemalja.
Usled njihovog delovanja nacionalni okviri su izgubili na značaju, a države postale
drugorazredni privredni subjekti.
Od 100 najvecih privrednih subjekata 51 cine kompanije, a 49 države, dok najveca
transnacionalna kompanija ima veću prodaju od društvenog proizvoda više od 150
država.
Transnacionalne kompanije zasnivaju svoje poslovanje na kapitalu jedne zemlje koja je
zastupljena u više zemalja.
Transnacionalna kompanija posluje u jednoj do pet zemalja, odnosno ima tri od pet
afilijala; afilijale učestvuju sa 5 – 15% u ukupnom obimu prodaje.
Transnacionalne kompanije karakteriše veća deventralizacija kontrole poslovanja, kao i
to da svoje rukovodioce ne posluju samo iz sedišta kompanije.
1
Transnacionalne kompanije
TNK
su postale globalni fenomen u godinama nakon Drugog svetskog rata. Ekspanzija u prvim
posleratnim godinama došla je iz firmi koje su imale sedište u SAD, ali su do 1970. godine i
evropske i japanske firme počele da investiraju u inostranstvu. Krajem osamdesetih i
devedesetih godina, TNK su se dramatično proširile uspostavljanjem tri moćna regionalna
tržišta:
Evrope
Azije i Pacifika
Severne Amerike
Od početka devedestih godina, i zemlje u ostalim delovima sveta su liberalizovale ograničenja
inostranom investiranju. Do početka dvadeset prvog veka, TNK sa sedištem u
industrijalizovanim ekomonijama posebno su aktivne u širenju svog poslovanja na zemlje u
razvoju i društva bivšeg Sovjetskog Saveza i istopčne Evrope.
2
3.OSNOVNE KARAKTERISTIKE TNK
Strateške odluke TNK-a donose se nezavisno od zemalja u koje se investira. Međutim
suverenitet ih ne štiti od rizika ulaganja jer zavise od tržišnih uslova i političke situacije u zemlji,
geografske rasprostranjenosti, fleksibilnosti u procesu proizvodnje, specijalizacije u proizvodnji
dobara ili komponenti, sposobnosti da se integrišu. Specijalizacija u proizvodnji TNK-a je glavni
faktor efikasnosti. Međutim zahteva se dobra koordinacija aktivnosti, savršen protok informacija,
tehnologije i ljudskih resursa između filijala kao i sposobnost da obavljaju vise operacija
istovremeno na različitim tržištima koristeći ekonomske razlike u cenama, uslovima proizvodnje,
resursima i poreskim regulativama.
3
2
Stojadinović Jovanović, S.,Međunarodan trgovina i transnacionalne kompanije supstitut ili dopuna, Izvorni naučni rad,2008.
str.102-110.
