Transport ima značajnu ulogu u stvaranju ekonomske efikasnosti visokog nivoa. Takvu ulogu
transport ima u regulisanju prostornih odnosa i razmeštaja proizvodnje i potrošnje. Preko tih
odnosa transport postaje posledica razvoja proizvodnih snaga, sa jedne strane, i istovremeno
uslov opšteg napretka odredjenih oblasti, sa druge strane.
Slabo razvijen sistem transporta ograničava trgovinu i potrošnju na užu oblast oko mesta
proizvodnje. Efikasnost same proizvodnje uslovljena je tada lokalnim, zatvorenim, uslovima.
Postojanje efikasnog transporta obezbedjuje se razmene roba i omogućava tržišna utakmica,
kako u sveri proizvodnje tako i u oblasti plasmana proizvoda. Povoljni uslovi prevoza
dozvoljavaju razdvajanje tržišta i mesta proizvodnje i lociranje iste tamo gde postoje
geografske prednosti.
Težište rešavanja problema transporta odnosi se na sredstva, tehnologiju i usluge, odnosno na
cene i performanse elemenata koje čine transportni sistem. Transportna usluga je skup
odredjenih karakteristika koje zahtevaju odgovarajuće troškove ili cene. Raznolikost
transportnih usluga je velika. Ta raznolikost nastaje usled mogućnosti kombinovanja
različitih vidova prevoza, direktim angažovanjem prevoznika ili preko posrednika (agencija),
korišćenjem različitih prevoznika u okviru odredjenog vida transporta, korišćenjem javnog ili
sopstvenog prevoza, i td. Iz mnoštva mogućnosti korisnik bira varijante i usluge, odnosno
formira kombinaciju koja daje najpovoljniji odnos cene (ili troškova) i kvaliteta usluge. Pri
tome, treba imati u vidu da su faktori kvaliteta i njihove performanse veoma različiti za
različite korisnike i uslove njihovog funkcionisanja. To su, najčešće: vreme (ili brzina)
dostave, pouzdanost, elastičnost, stopa oštećenja robe, varijabilnost nekih karakteristika, i td.
Posebno je bitno poznavati karakteristike različitih varijanti transportnih procesa i usluga
koje vode do optimalnih performansi i rešenja.
5.1. SPOLJNI I UNUTRAŠNJI TRANSPORT
Transport je, najčešće, najbitniji element logističkog sistema većine preduzeća. Njegova
uloga je u povezivanju pojedinih logističkih procesa, i/ili logističkih i proizvodnih procesa. U
odnosu na samo preduzeće, može se posmatrati kao unutrašnji i spoljni transport.
Unutrašnji transport
, u najvećem broju slučajeva, se koristi kako bi se medjusobno povezali
proizvodni procesi, ili proizvodni i skladišni procesi (Sl. 5.1). Optimizacija u ovoj oblasti
odnosi se na izbor adekvatne tehnologije. Pri tome, izabrani tehnološki elementi unutrašnjeg
transporta moraju biti usaglašeni sa skladišnim i proizvodnim procesima. Sredstva
unutrašnjeg transporta mogu biti direktno uključena u proizvodni proces (naročito sredstva
kontinualnog dejstva) i tada je reč o procesnom transportu. Ostali oblici umutrašnjeg
transporta mogu se posmatrati kao unutarpogonski i medjupogonski transport.
Povezivanje procesa unutrašnjeg transporta i skladištenja podrazumeva visok nivo
integracije. U nekim tehnološkim rešenjima ista sredstva se koriste za realizaciju procesa
unutrašnjeg transporta i skladišnih procesa.
Optimizacija spoljnjeg transporta podrazumeva izbor transportnih sredstava i upravljanje
transportnim procesima. Izbor prevoznog sredstva, prvenstveno, podrazumeva izbor vida
transporta a potom izbor prevoznog sredstva odredjenih karakteristika. Upravljanje
transportnim procesima odnosi se na dve osnovne oblasti: definisanje prevoznih puteva
(itinerera), i upravljanje transportnim zahtevima kako bi se adekvatno iskoristila prevozna
sredstva.
Predmet daljih razmatranja jeste spoljni transport u okviru logističkog sistema preduzeća.
5.2. VIDOVI TRANSPORTA
Osnovne vrste (vidovi) transporta su: drumski, železnički, vodni, vazdušni i cevni. Svaki od
ovih vidova poseduje različite karakteristi i komparativne prednosti i nedostatke (Tab. 5.1 –
5.6). Najbolji izbor transporta zavisi od karakteristika tereta, obima i dinamike prevoza,
troškova, brzine dostave, pouzdanosti, kapacitivnosti, elastičnosti, i td. Za iskorišćene
ukupnih prednosti pojedinih vidova transporta neophodno je organizovati integralni
(intermodalni) transport. Postoje različiti oblici integralnog transporta
4
u zavisnosti koji
pojedinačni vidovi transporta se koriste. Podrazumeva se da je u integralnom transportu
prisutan visok nivo integracije i sinhronizacije različitih procesa i aktivnosti.
Pojedinačno posmatrano, transportna preduzeća posluju u različitim tržišnim oblicima i
strukturama, koje mogu karakterisati:
prava konkurencija (veliki broj ponudjača i prizvodjača identičnih usluga i veliki broj
kupaca, bez bitnog pojedinačnog uticaja na tržište, bez bitnih regulatornih barijera);
monopolska konkurencija (veliki broj ponudjača i veliki broj kupaca, nudjeni
proizvodi i usluge nisu identični);
oligopol (mali broj ponudjača i proizvodjača usluga, veliki broj kupaca, znatan
pojedinačni uticaj na cene, pojava lidera i njegovih cena, mogu da postoje regulatorne
barijere),
monopol (jedan ponudjač ili proizvodjač sa mnogo kupaca, postojanje bitnih
regulatornih barijera).
4
Piggyback, RO-RO, LASH, transport …
Tab. 5.1 Komparativne karakteristike drumskog transporta
Komparativne karakteristike
Prednosti
Nedostaci
Opredeljenja
Najveća fleksibilnost u pogledu
pristupa
Fleksibilnost u odnosu na
prilagodjenost tovarnog prostora
vrsti tereta
Velika brzina dostave
Niski fiksni troškovi
Visoka cena
Velika zavisnost od
vremenskih uslova i uslova u
saobraćaju
Neprilagodjenost teretima
velikih gabarita
Ograničena nosivost
Izraženi varijabilni troškovi
Kratke i srednje relacije
Brze dostave
Relativno vredni proizvodi
Mali obim prevoza
Uključivanje u integralni
transport
Zbirne i pjedinačne
(kolske) pošiljke
Konkurencija vazdušnom saobraćaju za relativno skupe i osetljive proizvode na relacijama srednje dužine
i železničkom transportu za vredne proizvode
Posluju u uslovima monopolske konkurencije
Tab. 5.2 Komparativne karakteristike železničkog transporta
Komparativne karakteristike
Prednosti
Nedostaci
Opredeljenja
Prilagodjenost različitim vrstama
tereta i različitim količinama
Prevoz masovnih tereta
Niska cena
Mala zavisnost od meteoroloških
uslova
Niska fleksibilnost pristupa
Mala brzina dostave
Velika početna ulaganja
Masovni i manje vredni
tereti
Duge i srednje relacije
Uključivanje u integralni
transport
Zbirne i pjedinačne
(kolske) pošiljke
Konkurencija vodnom transportu (u unutrašnjoj plovidbi) za masovne tereta, drumskom na relacijama
srednje dužine i vazdušnom sa vozovima velikih brzina na srednjim (kontinentalnim) relacijama
Posluju u oligopolu sa ograničenim brojem medjuzavisnih konkurenata (često u monopolu na
nacionalnom tržoštu)
Tab. 5.3 Komparativne karakteristike vazdušnog transporta
Komparativne karakteristike
Prednosti
Nedostaci
Opredeljenja
Velika brzina prevoza (izmedju
terminala)
Visoka pouzdanost
Pšrevoz vrednih pojedinačnih
tereta malih težina i gabarita
Visoke cene prevoza
Niska fleksibilnost pristupa
Osetljivost ma meteorološke
uticaje
Niska kapacitivnost
Robe visoke osetljivosti i
visoke vrednosti
Brze prevoze
Duge i sredje relacije
Konkurencija železnici (za vozove velikuh brzina) na srednim relacijama i drumskom transportu za skupe i
osetljive proizvode narelacijama srednjih dužina
Posluju u oligopolu sa ograničenim brojem konkurenata (često i monopolu na nacionalnom tržištu)
Transport za sopstvene potrebe
Jedna mogućnost zadovoljenja transportnih potreba preduzeća jeste posedovanje sopstvenih
transportnih kapaciteta, odnosno posedovanje transporta za sopstvene potrebe. Vrsta i obim
takvih kapaciteta zavise od procene i dobijenih radnih performansi, nivoa usluge, dostupnosti
tržištima, raspoloživosti potrebnih transportnih usluga na tržištu, veličine troškova i sl.
Transport za sopstvene potrebe
6
i odgovarajući kapaciteti mogu da ispune specifične zahteve,
kao što su:
brza isporuka sa visokom pouzdanošću,
posebno rukovanje teretom,
specijalna transportna sredstva i oprema,
dostupnost usluge u trenutku potrebe,
maksimalna iskorišćenost transportnih sredstava,
poboljšan i neposredan kontakt sa korisnicima, i sl.
Prevoz za sopstvene potrebe obezbedjuje potpunu kontrolu i neposredan kontakt sa
korisnicima proizvoda. Medjutim, takav oblik realizacije prevoznih usluga zahteva znatno
angažovanje preduzeća u upravljanju transportom. Ukoliko je procena preduzeća da to nije
opravdano, onda izostaje formiranje transportnih parkova za sopstvene potrebe.
Usluge javnog transporta
Ako preduzeće ne poseduje transport za sopstvene potrebe (uopšte ili sa dovoljnim
kapacitetima) ono koristi usluge javnog prevoza. Pri tome mogu nastati različiti slučajavi,
koji se odnose na stepen (nivo) poverenih poslova:
direkno angažovanje prevoznika (operatera) za realizaciju samog prevoza, uz
sopstvenu organizaciju prevoznih procesa;
angažovanje posrednika kome se poverava organizovanje i realizacija prevoznih
zahteva u celini.
Prvi slučaj nastaje ukoliko preduzeće poseduje sopstvene kompetencije i sposobnosti za
organizovanje prevoznih procesa, osim neposrednog prevoza za koje nema kapacitete. Tada
preduzeće pravi direktan aranžman sa prevoznikom.
Drugi slučaj je karakterističan kada preduzeće nema sposobnosti ni poslovnu orjentaciju da
se, u potpunosti ili jednim delom, bavi organizovanjem i realizacijom prevoza, već takve
poslove poverava posredniku (dobavljaču treće strane
7
).
Posrednici su različiti oblici poslovnih subjekata. To su, uglavnom: špediteri, agenti, brokeri,
preduzeća za brzu isporuku malih pošiljaka i sl.
6
Posedovanje sopstvenih sredstava i sopstvene organizacije često se naziva
insourcing.
7
Korišćenje dobavljača treće strane (posrednika) poznato je i kao
outsourcing
. Postoje oblici i obim
outsourcing
-a
