1
VTŠSS KRAGUJEVAC
Studijski program: Drumski saobraćaj
Predmet: Poznavanje robe u transportu
Deo: Transport opasnog tereta
Autorizovana predavanja
10.01.2017.
dr Predrag Ralević, prof.
Kragujevac, 2017
2
PRAVNO REGULISANJE TRANSPORTA OPASNOG TERETA
Prema Zakonu o transportu opasne robe ("Službeni glasnik RS" br. 88/2010 i 104/2016
i dr. zakon) i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog Zakona, transport opasnog
terete u Republici Srbiji u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju
obavlja se u skladu sa:
•
odredbama potvrđenih međunarodnih ugovora.
POTVRĐENI MEĐUNARODNI UGOVORI
•
Evropski sporazum o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe (ADR)
(engl. The European Agreement Concerning the International Carriage of
Dangerous Goods by Road), od 30. septembra 1957. godine sa naknadnim
izmenama i dopunama.
•
Konvencija o međunarodnim prevozima železnicom (COTIF) od 9. maja 1980.
godine, Dodatak C – Pravilnik o međunarodnom železničkom prevozu opasne robe
(RID) sa naknadnim izmenama i dopunama.
•
Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnog tereta na unutrašnjim
plovnim putevima (ADN) od 26. maja 2000. godine sa naknadnim izmenama i
dopunama.
ZAKON O TRANSPORTU OPASNE ROBE
Član 2:
Odredbe Zakona ne primenjuju se na:
•
transport opasnog tereta morem pomorskim brodovima koji viju zastavu
Republike Srbije, odnosno transport opasne robe pomorskim plovnim putevima
koji čine deo unutrašnjih vodnih puteva,
•
transport opasnog tereta skelama koje isključivo prelaze unutrašnji vodni put ili
luku.,
•
transport opasnog tereta u fabričkom krugu,
•
transport opasnog tereta koji se obavlja vozilima Vojske Srbije, kao i vojnih snaga
drugih država i organizacija koje prema posebnom sporazumu koriste
saobraćajnu infrastrukturu Republike Srbije.
Član 4:
Potvrđeni međunarodni ugovori primenjuju se na transport opasnog tereta u
međunarodnom transportu, u delu koji se obavlja na teritoriji Republike Srbije, kao i na
transport opasne robe koji se obavlja u celini na teritoriji Republike Srbije.
4
POSEBAN SPORAZUM
Pod posebnim sporazumom podrazumevaju se one odredbe, koje je odobrio nadležni
organ i prema kojima se mogu transportovati pošiljke, koje ne ispunjavaju sve odredbe
ADR koje važe za radioaktivne materije. Pošiljke za koje je nemoguće postići usaglašenost
sa odredbama koji se odnose na radioaktivne materije, mogu se transportovati samo na
osnovu posebnog sporazuma. Pod pretpostavkom da je nadležni organ uveren da je
moguće usaglašenje sa odredbama ADR-a za radioaktivne materije i da se potrebni
bezbednosni standardi utvrđeni u ADR-u mogu alternativnim sredstvima ostvariti,
nadležni organ može da odobri posebne sporazume za pojedinačne pošiljke ili za
planiranu seriju pošiljaka. Celokupni nivo bezbednosti transporta mora da bude jednak
najmanje onom koji bi bio ostvaren ukoliko bi se ispoštovali svi važeći zahtevi. Za
međunarodne pošiljke ove vrste, potrebno je multilateralno odobrenje.
SAVETNIK ZA BEZBEDNOST
Prema ADR-u, svako preduzeće čija je delatnost vezana za transport opasnog tereta u
drumskom saobraćaju ili s tim u vezi pakovanje, utovar, punjenje ili istovar, mora da
imenuje jednog ili više savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, čiji se
zadatak sastoji u tome da pomogne u sprečavanju rizika koji proizilaze iz takvih
aktivnosti, po lica, imovinu i životnu sredinu. Glavni zadatak savetnika za bezbednost
vezano za odgovornost rukovodioca preduzeća je da za delatnost preduzeća pronalazi
odgovarajuća sredstva, načine i odgovarajuće mere za primenu važećih odredbi pod
optimalnim uslovima bezbednosti radi olakšanog sprovođenja delatnosti.
Zadaci savetnika u odnosu na delatnost preduzeća su naročito:
•
praćenje primene zahteva koji se odnose na transport opasnog tereta,
•
savetovanje u aktivnostima preduzeća vezanim sa transport opasnog tereta,
•
izrada Godišnjeg izveštaja u vezi sa transportom opasnog terete (čuvaju se 5
godina).
Savetnik za bezbednost mora da poseduje važeći sertifikat o stručnoj osposobljenosti za
drumski transport. Sertifikat se izdaje od strane nadležnog organa; u Republici Srbiji je
to Uprava za transport opasnog tereta. Za dobijanje Sertifikata, kandidat mora da završi
obuku i položiti ispit koji je odobren od strane nadležnog organa Ugovorne Strane.
KO SME DA RADI OPASNIM TERETOM?
Opasnim teretom mogu da rukuju samo lica koja su stručno osposobljena za
manipulisanje opasnim teretom. Vozilom za transport opasnog tereta može da
upravlja vozač koji ima vozačku dozvolu odgovarajuće kategorije i važeći sertifikat za
vozača.
5
ADR OBUKE ZA VOZAČE
Prema ADR-u postoje sledeće obuke za vozače:
•
osnovna obuka,
•
specijalistička obuka koja se odnosi na transport u cisternama,
•
specijalistička obuka koja se odnosi na transport Klase 1,
•
specijalistička obuka koja se odnosi na transport Klase 7,
•
obuka za obnovu znanja.
KATEGORIJE OPASNOSTI
Postoje tri kategorije opasnosti (ambalažne grupe):
Opasnost I kategorije - Opasnost po život lica ili zagađenje životne sredine sa
posledicama čije je otklanjanje dugotrajno i skupo.
Opasnost II kategorije - Opasnost od nanošenja teške telesne povrede licu ili znatnog
zagađenja životne sredine.
Opasnost III kategorije - Opasnost od nanošenje lake telesne povrede licu ili neznatnog
zagađenja životne sredine.
KLASIFIKACIJA OPASNOG TERETA
Pojam "klasa" predstavlja grupu opasnih materija i predmeta iste ili slične opasnosti.
Prema ADR-u, opasne materije su razvrstane u određene klase, i to: Klasa 1, Klasa 2, Klasa
3, Klasa 4.1, Klasa 4.2, Klasa 4.3, Klasa 5.1, Klasa 5.2, Klasa 6.1, Klasa 6.2, Klasa 7, Klasa 8
i Klasa 9.
NAZIVI KLASA OPASNOG TERETA
Klasa 1 - Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama
Klasa 2 - Gasovi
Klasa 3 - Zapaljive tečne materije
Klasa 4.1 – Zapaljive čvrste materije, samoreagujuće materije i desenzitizovane
eksplozivne čvrste materije
Klasa 4.2 - Samozapaljive materije
Klasa 4.3 - Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove
Klasa 5.1 - Oksidirajuće materije
7
F – zapaljivi (eng. Flammable)
T – otrovni (eng. Toxic)
C – korozivni (eng. Corrosive)
Primer:
TF – otrovan i zapaljiv gas
FC – zapaljiv i nagrizajući gas
TOC – otrovan, oksidirajući i nagrizajući gas
TFC – otrovan, zapaljiv i nagrizajući gas
Kiseonik: Nije zapaljiv, pomaže gorenje, teži je od vazduha, može izazvati požar ili
eksploziju u prostoru ako dođe u dodir sa masnoćama biljnog i životinjskog porekla,
zamašćenim rukama, opremom i sl. Podmazivanje ventila boce sa kiseonikom može biti
opasno - nikad ne treba stavljati mast ili ulje na ventile, regulatore i na navoje za
pričvršćenje ventila na boci.
Ugljen dioksid: nije zapaljiv, guši gorenje, teži je od vazduha, zagušljiv, pravi fenomen
kisele kiše.
Argon: nije zapaljiv, guši gorenje, teži je od vazduha.
Helijum: nije zapaljiv, lakši je od vazduha.
Azot (I) oksid: nije zapaljiv, pomaže gorenje, teži je od vazduha.
Hlor: nije zapaljiv, pomaže gorenje, korozivan, otrovan, teži je od vazduha.
Azot: nije zapaljiv, guši gorenje, lakši je od vazduha.
Sumpor-dioksid: nije zapaljiv, zagušujući, korozivan, teži je od vazduha.
Vodonik: zapaljiv, eksplozivan, lakši je od vazduha.
Acetilen: zapaljiv, eksplozivan, lakši je od vazduha.
Amonijak: zapaljiv, eksplozivan, korozivan, otrovan, lakši je od vazduha.
Tečni naftni gas (propan-butan) (UN 1965): zapaljiv, zagušujući, teži je od vazduha.
KLASA 2 – TRANSPOT
Gasovi se transportuju u tri stanja: pod pritiskom, tečni i rastvoreni. Transport sudova
sa gasovima obavlja se po pravilu u otvorenim prevoznim sredstvima. Transport
kriogenih gasova znači transport duboko ohlađenih gasova. Curenje gasa iz kriogenog
rezervoara je opasno jer, pored ostalog, takav gas može da izazove promrzline na koži.
Boce u kojima se transportuju gasovi pakuju se u vozilo na specijalne palete u
vertikalnom ili horizontalnom položaju. Boce moraju biti obezbeđene od kotrljanja i
