3
УВОД
Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току обављања
производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и
отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта произвођача, односно
потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити.
Отпад у зависности од опасних карактеристика које утичу на здравље људи и животну
средину, може бити инертни, неопасан, опасан.
Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема са аспекта
заштите животне средине Републике Србије и искључиво је резултат неадекватног става
друштва према отпаду. Он се први пут јавио у периоду убрзане индустријализације земље,
кога је пратила реална опасност од исцрпљивања неких стратешких ресурса у врло
кратком временском периоду и прогресивни раст укупне количине свих врста чврстог
отпада. Та дешавања није пратила одговарајућа политика заштите животне средине.
Интегрални систем управљања отпадом представља низ делатности и активности које
између осталог подразумевају и транспорт отпада.
Трансфер и транспорт отпада подразумева опрему и уређаје за претовар отпада из мањих
возила и посуда за сакупљање отпада, у велике сабирне посуде и њихов транспорт до
локације за прераду или коначно одлагање.
Трансфер и транспорт постају неопходни када због великог растојања између локације
настајања отпада и локације коришћења или трајног одлагања директан транспорт
возилима за сакупљање постаје економски неприхватљив. Основа поступака претовара и
даљег транспорта је место за претовар, које зависи од типа претовара, захтеваног
капацитета претовара, расположиве опреме и прописа о заштити животне средине.
Отпад се може директно претоварати у веће системе за даљи транспорт, одлагати и по
потреби даље транспортовати или се могу комбиновати наведени поступци. За даљи
транспорт отпада користе се моторна возила (камиони), железница, речни и поморски
транспорт.
4
1. Законодавна и планска регулатива Републике Србије у области
управљања отпадом
При управљању отпадом, конкретно траспорту отпада и транспортним возилима мора се
водити рачуна о законима Републике Србије, националној стратегији управљања отпадом
- са програмом приближаваља Европској унији као и подзаконским актима.
1.1 Закони
ЗАКОН О УПРАВЉАЊУ ОТПАДОМ ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009 и 88/2010) има 105
члана, са изменама и допунама члана 23, 24, 25.
Овим законом уређују се: врсте и класификација отпада; планирање управљања отпадом;
субјекти управљања отпадом; одговорности и обавезе у управљању отпадом;
организовање управљања отпадом; управљање посебним токовима отпада; услови и
поступак издавања дозвола; прекогранично кретање отпада; извештавање о отпаду и база
података; финансирање управљања отпадом; надзор, као и друга питања од значаја за
управљање отпадом.
Циљ овог закона је да се обезбеде и осигурају услови за:
Управљање отпадом на начин којим се не угрожава здравље људи и животна
средина;
Превенцију настајања отпада, посебно развојем чистијих технологија и
рационалним коришћењем природних богатстава, као и отклањање опасности од
његовог штетног дејства на здравље људи и животну средину;
Поновно искоришћење и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина из
отпада и коришћење отпада као енергента;
Развој поступака и метода за одлагање отпада;
Санацију неуређених одлагалишта отпада;
Праћење стања постојећих и новоформираних одлагалишта отпада;
Развијање свести о управљању отпадом
Управљање отпадом заснива се на следећим начелима:
1) Начело избора најоптималније опције за животну средину
2) Начело близине и регионалног приступа управљању отпадом
6
Процес придруживања Европској унији и хармонизација домаћег и европског
законодавства у области отпада обухватили су и основне принципе који се примењују у
циљу побољшања система управљања отпадом на простору наше земље:
смањење количина насталог отпада;
превенцију настајања отпада;
решавање проблема отпада на месту настанка;
принцип сепарације отпада;
принцип рециклаже што веће количине отпада;
принцип рационалног коришћења постојећих капацитета за прераду отпада;
принцип рационалне изградње постројења за третман;
принцип мониторинга загађења у циљу очувања квалитета животне средине.
Примена основних принципа управљања отпадом приказаних у овом стратешком оквиру,
тј. решавања проблема отпада на месту настајања, принципу превенције, одвојеном
сакупљању отпадних материјала, принципу неутрализације опасног отпада, регионалног
решавања одлагања отпада и санације сметлишта, имплементирају се основни принципи
ЕУ у области отпада и спречава даља опасност по животну средину и генерације које
долазе.
У циљу превазилажења наведених проблема у Националној стратегији је приказано
решење које обухвата формирање мреже 5 врста инфраструктурних објеката на подручју
Србије у функцији ефикасног управљања отпадом који су приказани у табели 1.
Табела1.
Инфраструктурни
објекати
Врста објекта
Број објеката
Регионалне санитарне депоније
29
Трансфер станице
44
Рециклажни центри
17
Центри за компостирање
7
Спалионице комуналног отпада
4
7
Депонија
Специјално пројектовано место за одлагање отпада на
површини или испод површине земље где се отпад
коначно одлаже укључујући: интерна места за одлагање
(депонија где произвођач одлаже сопствени отпад на
месту настанка), стална места (више од једне године) која
се користе за привремено складиштење отпада, осим
трансфер станица и складиштења отпада пре третмана
или поновног искоришћења (период краћи од три године)
или складиштења отпада пре одлагања (период краћи од
једне године).
Трансфер станица
Место до којег се отпад допрема и привремено
складишти ради раздвајања или претовара пре транспорта
на друго место ради складиштења, третмана или
одлагања.
Рециклажни центар
Место где се врши поновна прерада отпадних материјала
у производном процесу за првобитну намену, органску
рециклажу или другу намену, осим у енергетске сврхе
Центарза компостирање Место где се врши третман чврстог органског отпада под
дејством микроорганизама, у циљу стварања компоста, у
присуству кисеоника и под контролисаним условима.
Спалионице комуналног
отпада
Место где се врши процес спаљивања (инсинерације)
отпада тј., контролисани термички третман отпада, са или
без искоришћења енергије произведене сагоревањем у
стационарном или мобилном постројењу, а који обухвата
и пиролизу, гасификацију и сагоревање у плазми.
