14. TRANSPORT, DORADA, SKLADIŠTENJE I PAKOVANJE
Transport, dorada, skladištenje i pakovanje u hortikulturi, zbog raznolikosti gajenih vrsta,
krajnjeg cilja i karaktera proizvoda, objedinjava specifičnosti tipične gotovo za sve ostale vidove
proizvodnje u vezi sa biološkim materijalom. Transport može da bude i masovni i pojedinačni,
dorada od ručne do potpuno automatizovane, skladištenje u rasutom stanju ili ambalažirano, u
posebnim uslovima, na duže ili kraće vreme, pakovanje od pojedinačnog do zbirnog, i sl.
Izborom tehnologije proizvodnje često se operacije, koje slede nakon ubiranja, objedinjavaju ili
preklapaju tako što se obavljaju istovremeno ili bez uočljivog razgraničenja. Stoga, malo koja
operacija može da se nazove izričitom za hortikulturu, ali zajednički cilj im je da se maksimalno
sačuva svežina i biološka vrednost proizvoda do trenutka krajnjeg korišćenja.
14.1. Transport
Različitost i osetljivost hortikulturnih proizvoda i dužina transportnog puta diktira potrebu da se
koriste svi načini transporta (kopneni, vodeni, vazdušni) i sva sredstva tzv. spoljnog (kamion,
prikolica, vagon, avion, brod, barža) i unutrašnjeg transporta (pužni, letvičasti i trakasti transporteri,
vodeni ili vazdušni transport itd). Transportna linija treba da bude prilagoĎena nameni proizvodnje
(industrijska prerada i upotreba u svežem stanju) i potrebama-zahtevima krajnjeg potrošača.
Najjednostavnije je organizovati transport (voća i povrća) za industrijsku preradu. Uslov je da se
oni ne oštete i ne prestare do isporuke. Primenljivost nekog transportnog sredstva najviše zavisi od
osetljivosti transportovanog materijala i dozvoljenog vremena za transport. Neke vrste su vrlo
zahtevne u transportu: ubrani grašak u zrnu prestari i drastično gubi na kvalitetu za nekoliko sati
(standard za trajanje prevoza graška je 0,5 h od momenta ubiranja); jagodičaste vrste voća (posebno
malina i kupina) transportuju se u tankom sloju i po mogućnosti sa što manje treskanja; cvetne vrste
radi očuvanja svežine u dužem transportu zahtevaju klimatizovanu atmosferu, itd.
Najkvalitetnije organizovan transport je onaj koji je identičan skladišnim uslovima a izvodi se u
istoj ambalaži kao za skladište kada je reč o velikoj količini, radi racionalnog korišćenja
transportnog sredstva, ili u trajnom pakovanju za tržište.
U zavisnosti od toga da li se transport obavlja u rasutom ili ambalažiranom stanju prihvat
transportovanog materijala je prilagoĎen tome i najviše je u upotrebi prevoz u sanduku ili na
platformi kamiona ili traktorske prikolice, kako na parceli, tako i u daljoj manipulaciji. Kod dužeg
transporta koriste se još i vagoni, kao i rečna i vazdušna prevozna sredstva, s tim da je čest oblik
prevoza u kontejnerima (sa i bez klima-ureĎaja). Čest je slučaj da transport započinje na njivi
branjem plodova u gajbe (kod većine voćnih vrsta) paradajza, paprike, kupusnjača, ...) ili džakove
(krompir, luk), sa korišćenjem utovarnog transportera ili bez njega (kod ručnog branja), a radi lakše
manipulacije često se koriste palete.
14.1.1. Transport ubranih plodova sa parcele
Udeo transporta u ukupnom vremenu angažovanja mehanizacije je 30 do 40%, a u troškovima
10 do 30%.
Transport započinje od momenta branja ili vaĎenja iz zemljišta na njivi, a u tu svrhu se koriste
transporteri koji su u sklopu mašine za ubiranje ili je jedna od mašina u tehnološkoj liniji ubiranja.
Transportni elementi su prilagoĎeni vrsti materijala za utovar.
Zadatak utovarnog transportera je da ubrane plodove dopremi u transportno sredstvo. U većini
slučajeva zajedno s utovarom treba obaviti i dodatno čišćenje od zemlje i sitnih primesa. Radi
smanjenja oštećenja plodova treba obratiti pažnju na visinu pada i dozvoljenu visinu slaganja
plodova. Osim čvrstoće ploda, veliki uticaj na oštećenja ploda ima materijal, oblik i tvrdoća
površine na koju oni padaju. Dozvoljene visine pada za plodove su: paradajz 30-50 cm, lisnato
povrće 50-60 cm, paprika 80-100 cm i za luk 100-200 cm, dok za krastavac već pri visini pada od
TRANSPORT, DORADA, SKLADIŠTENJE I PAKOVANJE
177
10 cm, na tvrdu podlogu javljaju se oštećenja. Oštećenja mogu da se izbegnu korišćenjem
amortizujućih materijala za podlogu npr. sunĎerasta guma, drvo, a kod utovara u transportni sanduk
ili istovara u podno skladište koriste se ublaživači pada (sl. 14.2). Kod sudara ploda o plod,
dozvoljena visina padanja je dvostruko veća. Radi što manjeg oštećenja ploda, na savremenim
kombajnima, prihvatni bunker se pravi sa pokretnim dnom. Mašine za berbu sa prihvatnim
bunkerom smanjuju potreban broj transportnih agregata (brže se izvodi punjenje), a to znači i kraće
vreme trajanja jednog ciklusa ubiranja (punjenje transportnog sredstva, odvoženje ubranih plodova
sa parcele, i povratak praznog transportnog agregata na parcelu). Na taj način jedan transportni
agregat može da napravi više ciklusa, tj preveze veću masu plodova. Ukoliko mašina za berbu ne
poseduje sopstveni prihvatni bunker, jedan transportni agregat u toku rada mora uvek da se kreće
pored nje.
Sl. 14. 1. Mehanizovana berba mrkve uz utovar u prikolicu
s utovarnim transporterom
Sl. 14.2. Ublaživač pada
Palete
su, u savremenom transportu, najprisutnije pomoćno sredstvo. Njihove dimenzije su
standardizovane i stoga su prihvaćene u celom svetu. Prema konstruktivnoj izvedbi, dele se na:
ravne, stubne, boks, sanduk i specijalne.
Ravna paleta (sl. 14.3,a) je osnovni oblik, a njenom nadgradnjom su nastali svi ostali tipovi. To
je drvena podloga na sopstvenom postolju, pojedinačne nosivosti do 1.000 kg (više naslaganih
paleta može da nosi do 4.000 kg). Stubna paleta ima na uglovima stubove. Boks paleta (sl. 14.2,b)
ima bočne stranice i pogodna je za sakupljanje, a po potrebi i čuvanje ubranih plodova. Sanduk
paleta ima i poklopac.
a)
b)
Sl. 14.3. Ravna (a) i boks paleta (b)
Traktorske prikolice
(reĎe kamioni) su najprisutnije transportno sredstvu u poljoprivredi.
Koriste se univerzalne i specijalne, jednoosovinske i dvoosovinske, sa i bez kipovanja i različite
nosivosti. Zavisno od namene, prikolica je sa sandukom (sl. 14.4) ili platformom (sl. 14.5).
