GRADJEVINSKO – ARHITEKTONSKI FAKULTET
ORGANIZACIJA GRADJENJA II
1
KOSTIĆ STEVAN MFG-4/10
UVOD
Od najranijih dana,da bi čovek opstao I razvijao se u borbi sa prirodom,kada su se obavljali
najjednostavniji poslovi,javlja se potreba za odredjenim upravljanjem. Čovek je u početku to obavljao
intuitivno,kasnije na osnovu iskustva,a u poslednje vreme isključivo na naučnoj osnovi. Tako je još u
praistoriji čovek postavio temelje upravljanja,a rezultirao je nastojanjem čoveka da opstane u stalnoj
borbi koja se zove život.
Nagli razvoj u upravljanju nastaje sa pojavom mašinske proizvodnje. To se karakteriše
razdvajanjem svojine nad kapitalom,vlasnici postaju rentijeri a kapitalom upravljaju stručni timovi za
upravljanje. Timovi za upravljanje imaju apsolutno pravo upravljanja sredstvima,procesima I ljudima
koji učestvuju u proizvodnim procesima.
Od najranijih dana svoga nastajanja upravljanje je u gradjevinarstvu našlo izuzetno veliku I
značajnu primenu. Efikasno upravljanje je neophodno za normalno funkcionisanje gradjevinskog
proizvodnog procesa ucelini ali I svakog pojedinačnog proizvodnog procesa,pa I transportnog procesa
izgradnje saobraćajnica.
Upravljanje,jedna od najstarijih I najkompleksnijih veština I naučnih disciplina,aktivira
kreativne sposobnosti čoveka na izgradnji investicionih objekata,pa I saobraćajnica. To je još jedan
razlog više da bi se bavili problemom upravljanja transportnim procesima izgradnje saobraćajnica.
TRANSPORTNE METODE
Veliki doprinos izučavanju transportnog problema dali su L.V.Kantorovič I F.L.Hitchcock.
Analitičke metode transporta uglavnom su vezane za izbor najpovoljnije varijante transporta
koja obezbedjuje minimalne troškove transporta za odredjenu saobraćajnu mrežu i odredjena
transportna vozila. Medjutim,danas to nije jedini zedatak koji se rešava kao transportni problem.
Njime se rešavaju i zadaci optimalnog razmeštaja mašina,postrojenja,pomoćnih službi,skladišta itd.
TRANSPORTNI PROBLEM LINEARNOG PROGRAMIRANJA
PO TROŠKOVIMA
Linearni transportni problemi su specijalni slučajevi linearnog programiranja,ta specijalnost
se pre svega ogleda u uprošćavanju koeficijenata ograničenja koji su ovde jedinice ili nule.
Odredjivanje optimalnog plana transporta uglavnom predstavlja takav plan prevoza pri čemu
su minimalni transportni troškovi za postojeću mrežu sobraćajnica I raspoloživa transportna vozila.
GRADJEVINSKO – ARHITEKTONSKI FAKULTET
ORGANIZACIJA GRADJENJA II
2
KOSTIĆ STEVAN MFG-4/10
Transportni problem podrazumeva odredjivanje najekonomičnijeg plana prevoza proizvoda
jedne vrste iz mesta proizvodnje u mesta potrišnje.
Postoji:
Zatvoreni model transportnog modela
Otvoreni model transportnog modela
REŠAVANJE TRANSPORTNOG PROBLEMA LINEARNOG PROGRAMIRANJA
Transportni problem se rešava tablično,iterativnim putem se dolazi do optimalnog rešenja.
Postupak rešavanja sastoji se uglavnom iz dve etape. U prvoj etapi se iznalazi početno bazisno
rešenje,dok se u drugoj etapi poboljšavanjem početnog rešenja kroz konačan broj iteracija iznalazi
optimalno rešenje. Mada postoje i one metode koje ne zahtevaju početno rešenje.
Odredjivanje početnog rešenja transportnog problema
Do početnog rešenja transportnog problema linearnog programiranja može se doći pomoću
više metoda. Najznačajnije su
metoda severozapadnog ugla i metoda minimalne cene
. Metode koje
su se kasnije razvijale imale su za cilj da se dodje do početnog bazisnog rešenja koje će biti bliže
optimalnom rešenju.
Metoda minimalne cene
Ova metoda se još naziva i metodom uzajamno perferiranih tokova. Kod metode
severozapadnog ugla nije se vodilo računa o cenama prevoza,pa je dobijeno početno rešenje po
pravilu dosta udaljeno od optimalnog. Biranjem bazisnih promenljivih u popljima gde su cene prevoza
najmanje,dobija se za početno rešenje manja vrednost funkcije cilja nego što se dobija metodom
severozapadnog ugla,tj.ovo početno rešenje je bliže optimalnom rešenju.
Do baznog početnog rešenja dolazi se na analogan način kao kod metode severozapadnog
ugla,stim što se u ovom slučaju vodi računa o tome da se popunjavaju polja sa najmanjim cenama
tj.prvo se popuni polje sa najmanjom cenom,zatim se popunjava polje sa najmanjom cenom od
preostalih slobodnih polja itd.
Kad se odredi početno rešenje,ispituje se da li je degenerisano ili nije.
Ova metoda je jednostavna i podesna za obradu na elektronskom računaru. Medjutim,kod
ručne obrade većih matrica lako može doći do previda neke minimalne cene,a i samo nalaženje
minimalnih cena zahteva dosta vremena.
