ДЕО
1
УВОД
Транспорт спада у најстарије облике људске делатности јер се јавља у најранијем
добу постојања људи. Потреба за транспортом путника и робе је иницирала развој
људског друштва и изменила је начин живота људске заједнице од сакупљачког ка
развијеном произвођачком. Транспорт нам омогућава да привреда једне државе лако
функционише. Без транспорта нема ни производње, ни продаје, па тако ни услова за
нормалан живот и развој људске заједнице и друштва.
Велики део процеса репродукције и мењање облика робе се обавља транспортом.
У овим процесима је укључен велики број актера (појединаца, група, организација и
предузећа) који имају један циљ а то је да буду ефикаснији што доводи до тога да је цео
транспортни процес ефикаснији. У вези са тим можемо рећи да је саобраћај једина
економска активност која кроз савладавање простора обавља процес репродукције. Због
тога цена коштања транспорта мора ући у цену коштања производа.
Како је у данашњем свету присутна глобализација светске трговине, проблем
превазилажења просторног и временског растојања је у сталном порасту, па је улога
саобраћајау свему томе знатно повећана. Ово је посебно уочљиво у густо насељеним
областима где је саобраћајни хаос готово свакодневна појава. У таквој ситуацији постоји
повећани губитак времена и енергије, повећана бука и број саобраћајних несрећа, а што
је посебно важно за квалитет живота, повећање загађења животне средине.
Решења која су се нудила у погледу превазилажења нагомиланих проблема у
транспорту су се у првом периоду сводила на побољшање саобраћајница и транспортних
средстава. Степен развоја саобраћајница је у данашњем тренутку досегао врхунац што
се тиче квалитета подлоге по којој се крећу транспортна средства. Једино побољшање
које се може спровести у том погледу је пораст броја квалитетних саобраћајница
(аутопутева и аутострада) односно разгранатост саобраћајне мреже и технологија
одржавања истих. Степен развоја транспортних средстава је у прво време био окренут
проналажењу снажнијих и бржих транспортних средстава док се у данашње време тежи
унификацији и укрупњавању транспортних средстава (палете и контенери) као и
побољшању њиховог еколошког аспекта односно смањењу загађења околине.
Један од главних показатеља развијености неке земље је развијеност транспорта.
2
-
Истовар робе – искрцавање путника, је спуштање товара са транспортног
средства, на унапред предвиђено место за одлагање и
-
Предавање робе и пратеће документације.
За обављање транспортних активности су потребна:
-
транспортна средства,
-
транспортна инфраструктура,
-
опрема за манипулацију у транспорту,
-
кадрови који су обучени за извођење транспортних операција.
2.1. Припрема робе
Да би се роба могла испоручити потрошачима, односно да би се заштитила и
сигурно транспортовала и да би се њоме лако и без опасности руковало, мора бити
стављена у одређени суд, омот, материјал односно у одређену амбалажу. Амбалажом се
роба штити од механичког оштећења, од промена особина, од хемијских и физичких
деловања. Амбалажа омогућава повољније складиштење и лакшу употребу робе, а
такође служи и реклами.
Амбалажа мора да испуни одређене услове:
-
да штити робу
-
да је што јефтинија
-
да је што лакша (због транспорта)
-
да олакша руковање
-
да има стандардни облик и квалитет
-
да је привлачна
-
да је отпорна на физичке и хемијске утицаје
-
да буде или не буде пропусна за ваздух, влагу, мирисе и сл.
Амбалажом се назива материјал у који се производ пакује. Сам процес стављања
производа у амбалажу, затварање и означавање назива се паковање робе. Основна
функција амбалаже је заштита и држање упакованог производа. Амбалажа штити робу од
разних механичких напрезања, физичких, хемијских и атмосферских утицаја, од
деловања микроорганизама, инсеката, глодара и слично. Материјал за израду амбалаже
треба да поседује добра механичка својства, хемијску отпорност према унутрашњем
садржају, отпорност према корозији, непропустљивост за гасове, течности и масноће. [1]
2.1.1. Врсте амбалаже
Дефиниција амбалаже у државама чланицама Европске уније гласи:
„Амбалажа је производ од било каквог материјала и извора, који је намењен за
пуњење, заштиту, руковање, транспорт, дистрибуцију и презентацију различитих добара
од сировина, полупроизвода до производа, и то од произвођача до крајњег потрошача.“
[2]
Најважније поделе су према материјалу од ког је амбалжа израђена, према њеној
основној функцији, према трајности и подела собзиром на спојивост са робом.
Према матерјалу израде амбалажа се дели на: папирну, картонску, металну,
стаклену, дрвену, текстилну, амбалажу од пластичних маса, компклексну амбалажу
2.1.1.1. Папирна и картонска амбалажа
4
Папир је производ добијен од испреплетаних целулозних влакана, боје и пуниоца
(креда, гипс...), дебиљне мање од 0,3 милиметра. Врсте папира су:
обичан папир,
крафт папир– произведен је од хемијске пулпе у натрон процесу. Папир
израђен у овом процесу је високе еластичности и има високу отпорност на
кидање па је погодан за паковање производа код којих амбалажа мора да
има високу снагу и издржљивост.
картон – је дебела врста папира најчешће граматуре од 200 до 500 g/m
2
.
Највише се користи за израду амбалаже (40-50%), корица књига,
разгледница, фасцикли и сличних производа.
лепенка – врста папира који се добија од старог папира и уситњеног
картона. Настаје слепљивањем више слојева папира. Од ње се израђују
квалитетне кутије.
Разликују се по дебљини (граматури):
папир до 150 g/m
2
полупапир од 150 g/m
2
до g/m
2
картон од 250 до 400 g/m
2
Позитивне карактеристике: мала маса, ниска цена, могућност комбиновања,
могућност штампања, лако обликовање, разградива је, може се рециклирати, релативно
добра механичка својства.
Негативне карактеристике: Запаљива је, осетљива на светлост и влагу.
Слика 1 – Врсте папирне амбалаже
2.1.1.2. Метална амбалажа
Под металном амбалажом се подразумева амбалажа израђена од металних трака
и фолија посебним поступцима: заваривањем, лемљењем, извлачењем, каширањем.
Врсте лимова су:
бели лим - са обе стране пресвучен слојем калаја, да би се заштитио од
рђања. Од њега се израђују конзерве, лименке.
црни лим - мало угљеника у себи, не сме се користити за паковање
прехрамбених производа. У таквим амбалажама се чувају боје, лакови,
спрејеви. Подлеже рђању.
хромирани - са обе стране пресвучен хромом, користи се за израду казана,
бојлера, у хемијској индустрији, за израду беле технике.
поцинковани - са обе стране пресвучен цинком, за паковање свих
производа, сем прехрамбених.
5
Предности: најнеутралнија амбалажа, лако се обликује, омогућава да се види кроз
њу, може да подноси промене у температури, отпорна је на атмосферске утицаје, не
пропушта влагу, масноћу, гасове.
Недостаци: има велику масу, ломљиво, безбојно стакло пропушта УВ зраке, чува
се на тамном месту.
Слика 4 – Типични облици стаклене амбалаже
2.1.1.4. Пластична амбалажа
Настаје повезивањем мономера (етен, пропен, винил-хлорид, стирен). Полимери
могу бити природни (целулоза, скроб, беланчевине) и вештачки, додају им се адитиви
(боје). Користи се за производњу пластичних кеса, сандука, посуда, чинија, гајби, буради.
Предности: мала маса, може се херметички затворити, лако се обликује, може да
трпи механичке ударе, добар изолатор топлоте, звука, струје, не пропушта влагу,
масноћу.
Мане: Омекшавају на ниским температурама (100 – 200
0
С), потенцијално су
токсичне – потичу од мономера, додатних адитива, јако се споро разлажу, поли етен,
поливинилхлорид, целофан, полипропен.
Слика 5 – ПЕТ амбалажа
2.1.1.5. Дрвена амбалажа
За израду дрвене амбалаже користи се резана грађа четинара и лишћара, по
правилу јефтиније врсте, као и производи прераде дрвета (шпер плоча, фурнири).
Карактеристике амбалаже направљене од дрвета су:
влажност - Дрво од кога се праве дрвене кутије треба да има влажност
између 12% и 15%. Ако је влажност дрвене амбалаже већа од препоручене,
може доћи до појаве корозије садржаја амбалаже (ако се ту чувају нпр.
метални производи), тежег раскивања или расклапања (вађење ексера,
завртњева и сл.) дрвене амбалаже, потребе за већим бројем ексера при
формирању саме амбалаже. Поред тога, ако накнадно дође до повећања
влажности, може доћи до длимичног распадања амбалаже.
7
