1
Prof. dr Dragiša Tolma
č
Prof. dr Slavica Prvulovi
ć
TRANSPORTNI SISTEMI
Univerzitet u Novom Sadu
Tehni
č
ki Fakultet "Mihajlo Pupin"
Zrenjanin, 2012.
2
Univerzitet u Novom Sadu
Tehni
č
ki Fakultet "Mihajlo Pupin"
Zrenjanin
Prof. dr Dragiša Tolma
č
Prof. dr Slavica Prvulovi
ć
TRANSPORTNI SISTEMI
Zrenjanin, 2012.
4
SADRŽAJ
1. OPREMA KOD MEHANI
Č
KIH I HIDRO OPERACIJA TRANSPORTA 6
VRSTE OPREME KOD MEHANI
Č
KIH OPERACIJA TRANSPORTA__ 6
TRAKASTI TRANSPORTERI _________________________________________ 7
REDLERI _________________________________________________________ 15
ELEVATORI ______________________________________________________ 18
KONVEJERI_______________________________________________________ 22
ZAVOJNI TRANSPORTERI __________________________________________ 25
INERCIJALNI TRANSPORTERI ______________________________________ 30
VALJKASTI TRANSPORTERI________________________________________ 33
HIDRAULI
Č
NI TRANSPORT ___________________________________ 36
URE
Đ
AJI HIDRAULI
Č
NOG TRANSPORTA ______________________ 36
PUMPE ZA MEŠAVINU _____________________________________________ 36
PNEUMOHIDRAULI
Č
NI LIFT _______________________________________ 38
EJEKTORI ________________________________________________________ 39
2. MAŠINE I URE
Đ
AJI PNEUMATSKOG TRANSPORTA _______ 41
PNEUMATSKI TRANSPORTERI _____________________________________ 42
VRSTE SISTEMA __________________________________________________ 43
CIKLONSKI SEPARATORI __________________________________________ 48
GEOMETRIJSKE MERE CIKLONSKIH SEPARATORA___________________ 52
VRE
Ć
ASTI FILTERI ________________________________________________ 55
CIKLON FILTER ___________________________________________________ 58
TOTALNI ODVAJA
Č
_______________________________________________ 59
ROTACIONI IZUZIMA
Č
____________________________________________ 60
PRORA
Č
UN PNEUMATSKOG TRANSPORTA __________________________ 61
TEHNI
Č
KI KAPACITET POSTROJENJA _______________________________ 62
RA
Č
UNSKA DUŽINA CEVOVODA ___________________________________ 62
KOEFICIJENT KONCENTRACIJE SMEŠE _____________________________ 63
GUBICI PRITISKA PRI STRUJANJU SMEŠE VAZDUHA I MATERIJALA ___ 64
PRORA
Č
UN POTISNIH I USISNIH SISTEMA PNEUMATSKOG TRANSPORTA66
3. PUMPE, KOMPRESORI, VENTILATORI ____________________ 69
3.1 PUMPE ____________________________________________________ 69
TEORIJSKA VISINA PUMPANJA _____________________________________ 73
STEPEN ISKORIŠ
Ć
ENJA PUMPE _____________________________________ 76
POGONSKA KARAKTERISTIKA PUMPNOG POSTROJENJA _____________ 77
PARALELNI POGON PUMPI_________________________________________ 80
USISNA VISINA PUMPE ____________________________________________ 81
3.2 KOMPRESORI _____________________________________________ 88
TURBO KOMPRESORI______________________________________________ 88
SNAGA I STEPEN KORISNOSTI _____________________________________ 88
SPECIFI
Č
NI BROJ OBRTAJA ________________________________________ 89
RADNE KRIVE ____________________________________________________ 89
KLIPNI KOMPRESORI ______________________________________________ 90
SNAGA I STEPEN KORISNOSTI _____________________________________ 91
DIJAGRAM RADA _________________________________________________ 93
SMETNJE PRI RADU KOMPRESORA _________________________________ 93
5
3.3 VENTILATORI _____________________________________________ 97
CENTRIFUGALNI VENTILATORI ____________________________________ 97
AKSIJALNI VENTILATORI__________________________________________ 98
RADNA TA
Č
KA VENTILATORA U NEKOM SISTEMU __________________ 98
STATI
Č
KI, DINAMI
Č
KI I UKUPNI NAPOR VENTILATORA _____________ 101
PRIMERI MERENJA UKUPNOG NAPORA VENTILATORA _____________ 102
SPREZANJE VENTILATORA _______________________________________ 106
IZBOR VENTILATORA ____________________________________________ 107
4. VODOVODI _____________________________________________ 109
HIDRAULI
Č
KI PRORA
Č
UN MAGISTRALNIH VODOVODA ______ 111
HIDRAULI
Č
NI PRORA
Č
UN MAGISTRALNIH VODOVODNIH MREŽA
_____________________________________________________________ 112
ZAŠTITA CEVI OD HIDRAULI
Č
NOG UDARA---------------------------------114
5. NAFTOVODI ____________________________________________ 117
TEHNOLOGIJA TRANSPORTA SIROVE NAFTE NAFTOVODIMA_ 118
HIDRAULI
Č
NI PRORA
Č
UN NAFTOVODA PRI IZOTERMNOM STRUJANJU
_____________________________________________________________ 121
6. GASOVODI _____________________________________________ 122
VRSTE I PROIZVODNJA GASA ________________________________ 122
KLASIFIKACIJA I ELEMENTI GASOVODA _____________________ 123
IZGRADNJA GASOVODA-------------------------------------------------------------124
HIDRAULI
Č
NI PRORA
Č
UN GASOVODA PRI IZOTERMNOM STRUJANJU
_____________________________________________________________ 125
7. PAROVODI _____________________________________________ 127
HIDRAULI
Č
NI PRORA
Č
UN CEVOVODA ZA TRANSPORT PREGREJANE
VODENE PARE_______________________________________________ 127
HIDRAULI
Č
NI PRORA
Č
UN CEVOVODA ZA TRANSPORT SUVOZASI
Ć
ENE
I VLAŽNE PARE______________________________________________ 129
LITERATURA _____________________________________________ 130
7
Transportni ure
đ
aji neprekidnog transporta:
Ure
đ
aji sa vu
č
nim elementom:
Trakasti transporteri,
Redleri,
Elevatori,
Konvejeri.
Ure
đ
aji bez vu
č
nog elementa:
Zavojni transporteri,
Vibracioni i inercioni transporteri,
Valjkasti transporteri,
Pneumatski transporteri,
Hidrauli
č
ni transport,
Gravitacioni transporteri.
Navedeni redosled, iskoriš
ć
en je u izlaganju pojedinih tipova transporta koji
ć
e biti obra
đ
en u ovoj knjizi. Transporteri prekidnog transporta su izostavljeni, iz
razloga što je ova tematika vezana za poseban predmet prou
č
avanja.
TRAKASTI TRANSPORTERI
Trakasti transporteri su rasprostranjene mašine neprekidnog transporta. Oni
mogu transportovati rasipne materijale i komadaste terete po horizontalnoj i po
nagnutoj (kosoj) površini.
Veoma velika primena trakastih transportera omogu
ć
ena je nizom njihovih
eksploatacionih prednosti: jednostavna konstrukcija, veliki kapacitet, miran i
bešuman rad.
Jedan trakasti transporter
č
ini dva bubnja (1) i (2), od kojih je jedan
pogonski a jedan zatezni, i jedna beskrajna traka (3), koja prelazi preko njih.
Pogonski bubanj dobija kretanje od elektromotora (7) preko reduktora (8). Traka
naleže svojom dužinom na male valjke (4) i (5),
č
ime se spre
č
ava ugib same trake
(sl.1.1). Za pove
ć
anje ugla obuhvata trake oko pogonskog bubnja služi valjak za
upravljanje (6). Iz razloga što se traka isteže u toku eksploatacije (uticaj vlažnosti,
temperature i starenja u toku rada), a da bi se spre
č
ilo eventualno proklizavanje
preko pogonskog bubnja, vrši se
č
eono zatezanje trake.
