D. Regodi
ć
: Transportni sistemi i upravljanje transportom- beleške sa predavanja
Predmet Logistika
4
4
L O G I S T I K A
- Beleške sa predavanja -
T-4: Transportni sistemi i upravljanje transportom
Nastavna pitanja:
Uvod
1.
Sistemi za spoljni transport
2.
Disponiranje u robnom prometu
3.
Kooperacija u transportnom lancu
4.
Logi
č
ki sistemi za realizaciju transportnih lanaca
5.
Sopstveni vozni park naspram špedicije
6.
Koriš
ć
enje podru
č
nih špeditera radi smanjenja troškova prevoza
7.
Unutrašnji transport
8.
Menadžment transportom
D. Regodi
ć
: Transportni sistemi i upravljanje transportom- pisani materijal
Predmet Logistika
2
4. TRANSPORTNI SISTEMI I UPRAVLJANJE TRANSPORTOM
Uvod
Pod transportom u širem smislu podrazumevaju se sve aktivnosti neophodne za obavljanje
prevoza i drugih prevoznih radnji,
č
uvanja i obezbe
đ
enja stvari i dokumentacije tokom transportnog
procesa. Transport u užem smislu predstavlja prevoz stvari sa jednog mesta na drugo.
Transport ima svoje opravdanje u
č
injenici da se retko kada mesto proizvodnje i potrošnje
poklapaju.
Transport materijala i roba služi za savladavanje prostornih distanci izme
đ
u
dobavlja
č
a, proizvo
đ
a
č
a i potroša
č
a. Transport prostorno uskla
đ
uje proizvodnju i potrošnju
u nacionalnim razmerama i od izuzetnog je zna
č
aja za nacionalnu ekonomiju. Transport se
može posmatrati kao:
ƒ
spoljni transport
(ulazni i izlazni) koji se obavlja od dobavlja
č
a do naru
č
ioca i od
proizvo
đ
a
č
a do njegovih kupaca, kao i
ƒ
unutrašnji transport
, koji služi za prevoz materijala unutar preduze
ć
a.
Slika 4.1. Povezanost transporta u integrisanoj logistici
Transportom se obavljaju razli
č
ite funkcije: prevoz, pretovar, utovar, istovar i
č
uvanje
materijala, poluproizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji. Veze transporta i skladištenja su
direktne. Skladištenje je efikasnije ukoliko se:
-
objedine isporuke,
-
adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu,
D. Regodi
ć
: Transportni sistemi i upravljanje transportom- pisani materijal
Predmet Logistika
4
ƒ
prijem i objedinjavanje transportovane robe
ƒ
zaštita transportovane robe od ošte
ć
enja, kra
đ
e, itd;
ƒ
manipulativna sposobnost transportnih sredstava,
ƒ
skladišne mogu
ć
nosti i
ƒ
nosioci informacija.
Slika 4.3. Struktura pomo
ć
nih transportnih sredstva
Drugu mogu
ć
nost struktuiranja pomo
ć
nih transportnih sredstava (PTS) predstavlja
razlikovanje, odnosno podela na:
ƒ
nose
ć
e (na primer ravne palete),
ƒ
obuhvatne (na primer, boks - palete, sanduci, kutije),
ƒ
zatvorene (na primer, konteneri) i
ƒ
posebna pomo
ć
na transportna sredstva.
U najvažnije zahteve koji se uzimaju u obzir prilikom izbora pomo
ć
nih transportnih sredstava
ubrajaju se:
ƒ
minimiziranje raznovrsnosti pomo
ć
nih transportnih sredstava
D. Regodi
ć
: Transportni sistemi i upravljanje transportom- pisani materijal
Predmet Logistika
5
ƒ
težnja za formiranjem transportnih lanaca (transportna jedinica
→
tovarna jedinica
→
skladišna jedinica
→
jedinica pakovanja
→
jedinica otpreme);
ƒ
pove
ć
anje sigurnosti primenom pogodnog (odgovaraju
ć
eg) pomo
ć
nog transportnog
sredstva;
ƒ
planiranje odgovaraju
ć
ih tovarnih jedinica radi pove
ć
anja u
č
inka pretovara i
eliminisanja nepotrebnih manipulacija prilikom pretovara.
4.1. Sistemi za spoljni transport
Spoljni transport se odvija izme
đ
u kompanije i njenih partnera. Ovim transportom se odvija prevoz:
ƒ
materijala od dobavlja
č
a do proizvo
đ
a
č
a,
ƒ
proizvoda od proizvo
đ
a
č
a do distributera ili potroša
č
a.
Transportna sredstva spoljašnjeg transporta mogu biti drumska, šinska, vodna, vazdušna i
cevna. Svako sredstvo ima svoje prednosti i mane.
4.1.1. Uticaji i kriterijumi za izbor
Spoljni transport
važi za jedan od delova logistike na koji najviše uti
č
u eksterni uslovi. Pri
tome se u uticaje okruženja ubrajaju postoje
ć
a infrastruktura, eksterna transportna sredstva sa
svojim tarifama, pravna regulativa, ali i sporedni transportni troškovi kao što su drumarine, takse za
koriš
ć
enje luka, carinske dažbine ili ležarina odnosno troškovi parkiranja.
U okviru logisti
č
ki orijentisanih postupaka u transportu treba uzeti u obzir ne samo
č
istu
promenu mesta robe, nego i
me
đ
usobna dejstva izme
đ
u prethodnih i predstoje
ć
ih zadataka, kao i
kvalitet logisti
č
kih usluga.
Svako transportno sredstvo može da se oceni na osnovu slede
ć
ih kriterijuma:
ƒ
Troškovi:
-
troškovi prevoza,
-
sporedni transportni troškovi,
-
troškovi rukovanja,
-
ostali logisti
č
ki troškovi i
-
delovanje troškova izvan logistike.
ƒ
Kriterijumi u
č
inka:
-
vreme transporta,
-
frekvencija transporta,
-
tehni
č
ka povoljnost vrste transporta,
-
mogu
ć
nost umrežavanja,
-
fleksibilnost,
-
polazne i krajnje ta
č
ke (ciljevi) vrste transporta,
-
pouzdanost i
-
sporedni efekti.
Za Just-In-Time logistiku je
najvažnija fleksibilnost transportnih sredstava i njihova
brzina
:
brzina se meri na osnovu brzine vozila i vremenskog trajanja procesa prerade i pretovara.
Delatnosti utovara i istovara, pri tome, mogu da se smatraju po
č
etno - završnim
(pripremnim) vremenom, koje treba minimizirati, posebno ako postoje uska grla u transportnim
putevima.
Skra
ć
ivanjem pripremnog vremena bolje se koriste postoje
ć
i kapaciteti, a vreme
transporta robe se skra
ć
uje
.
D. Regodi
ć
: Transportni sistemi i upravljanje transportom- pisani materijal
Predmet Logistika
7
potrebna koncesija. Javni transport tereta na velike udaljenosti na teritoriji pojedinih zemalja odvija
se prema posebnim uredbama o kamionskom saobra
ć
aju za transport robe na velike udaljenosti
(KVO).
Tabela 4.1.
Oblik
transporta
OSNOVNE PREDNOSTI
DRUMSKI
•
Velika gustina saobra
ć
ajne mreže
•
Prevoz od “vrata do vrata”
•
Male, elasti
č
ne transportne jedinice
•
Niski terminalni troškovi
•
Visoka ukupna elasti
č
nost
•
Konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim i
srednjim udaljenostima
•
Dobra pouzdanost i urednost
•
Komercijalna brzina prevoza
•
Fleksibilnost i frekventnost
•
Ekonomi
č
nost, pouzdanost
•
Male štete, brzina
•
Bolje obezbedjenje robe pri prevozu
•
Rad tokom cele godine (male koli
č
ine robe)
Nedostaci drumskog saobra
ć
aja:
•
Velika potrošnja goriva,
•
Niska produktivnost rada,
•
Niska efikasnost iskorištenja pogonske snage,
•
Osetljivost na vremenske neprilike.
Drumska prevozna sredstva se koriste najcesce: na kratkim rastojanjima, na vecim rastojanjima
samo za lako kvarljivu robu.
Za uslove prevoza u transportu tereta na male udaljenosti u ve
ć
ini zemalja ne postoje zakoni
prinude. U ovakvim slu
č
ajevima se primenjuju
Opšti uslovi prevoza
za javni transport robe u
drumskom prevozu.
Za prekograni
č
ni prevoz tereta drumskim transportom važi poseban sporazumom o
ugovorima o transportu u me
đ
unarodnom drumskom transportu tereta (
CMR
= Convention relative
au contrat de transport international des marchandises car route).
Fabri
č
ki transport
(odnosno transport za sopstvene potrebe) obuhvata transport sopstvene
robe, sa sopstvenim vozilima, sa sopstvenim osobljem i za sopstvene potrebe.
Liberalizacija transportnog tržišta
u evropskim okvirima, koja je povezana sa
integracijom unutrašnjeg tržišta, vodi do slede
ć
ih promena:
ƒ
pojednostavljenje pristupa tržištu,
ƒ
postepeno opadanje zabrane kabotaže (kabotaža = unutrašnji transport pomo
ć
u ino
prevoznika) i omogu
ć
avanje pojedina
č
nih aktivnosti na transportnom tržištu jedne
zemlje od strane transportnih preduze
ć
a koja nisu doma
ć
a,
ƒ
dodatno regulisanje cena pomo
ć
u tarifa
č
vrsto vezanih za u
č
inak,
ƒ
pojednostavljenje grani
č
nih formalnosti.
Visoko razvijena ponuda saobra
ć
ajnjih usluga u Zapadnoj Evropi pokazuje da je osnovna slabost
nedostatak infrastrukture.
