Tranzicija u Srbiji i postignuti rezultati
Uvod
Naša ekonomija se danas nalazi na važnoj prekretnici. Prva faza sprovođenja
tranzicionih procesa je završena, reformski procesi dobijaju novi zamah, a budućnost u
evro integracijama postaje sve izvesnija.
Srpska privreda je sa zakašnjenjem ušla u tranzicione procese. Kao i u drugim
zemljama, tranzicija u Srbiji podrazumeva sprovođenje reformi vezanih za
makroekonomsku stabilnost, liberalizaciju, kao i transformaciju vlasničkih prava kroz
privatizaciju i nove vlasničke aranžmane.
Proces tranzicije je uglavnom praćen značajnim troškovima koje mora da plati
celokupno društvo. Ti troškovi obuhvataju pad društvenog proizvoda, pad zaposlenosti i
pojavu inflacije.
Dosadašnje reforme u Srbiji bile su primer da dobri rezultati nisu održivi bez
radikalnih izmena u makroekonomskoj politici. U Srbiji još uvek nije kreirana fleksibilna
makroekonomska osnova koja bi slala jasne signale mikroekonomskom nivou, a to je
glavni preduslov za održivi rast zaposlenosti, izvoza, investicija i domaće štednje. Kada
je reč o ekonomskim reformama, treba imati u vidu da su one sprovođene kao parcijalne,
pri čemu se ključni problem nalazio u činjenici da je od samog početka sprovođenja
reformi zapostavljena izgradnja institucija, što je usporilo i institucionalni razvoj.
Danas je gotovo izvesno da se iz osnova mora menjati model privrednog razvoja
Srbije. Osnovno opredeljenje politike razvoja treba da se sastoji u stvaranju tržišne i
izvozno orijentisane privrede uz racionalno aktiviranje proizvodnog i ukupnog razvojnog
potencijala zemlje.
Prestrukturiranje privrede predstavlja sastavni deo ukupnog procesa tranzicije
nacionalne ekonomije koji podrazumeva svestrane promene u oblasti proizvodne
strukture, finansija, imovinskih prava i organizacije na makro i mikro nivou.
Cilj ovog rada je da ukaže na dostignuti nivo glavnih makroekonomskih indikatora u
periodu tranzicije u Srbiji, sa posebnom pažnjom na proces privatizacije.
Tranzicija u Srbiji i postignuti rezultati
1. Pojam tranzicije
Poznata je činjenica da je tranzicija u Srbiji zakasnila, naročito u odnosu na dostignut
stepen razvoja tranzicije u drugim bivšim socijalističkim zemljama. Kašnjenje reformskih
procesa uticalo je na profit, tok i rezultate procesa tranzicije u Srbiji.
Tranzicija predstavlja radikalnu reformu sistema kako bi se ostvarila liberalizacija
trgovine i finansijskih tokova, privatizacija privrede i razvoj inegralnog tržišta sa
posebnim akcentom na tržište kapitala. To je proces који подразумијева
трансформацију државног у приватно власништво, али и свеобухватну промјену
политичког, институционалног, економског и социјалног система. U pitanju je dug i
destabilizirajući proces.
Na destabilizirajući karakter tranzicije ukazuje efekat tranzicione stagflacije (pad
nivoa aktivnosti uz rast inflacije). Zbog toga je bitno da tranzicija traje što kraće da bi se
efekat tranzicione stagflacije smanjio. Nažalost, tranzicija u Srbiji je spora i sa
evidentnim kašnjenjem u poređenju sa privredama drugih zemalja.
2. Karakteristike tranzicije
Osnovna karakterisitika procesa tranzicije jeste da u svetu ne postoji jedinstven model
za tranziciju, pa time i privatizaciju koji bi mogao da služi kao uputstvo ekonomistima i
drugim stručnjacima primenjiv kod prelaska na tržišno privređivanje.
Ekonomsku osnovu tranzicije može da ojača samo podizanje efikasnosti privređivanja,
tj.globalne produktivnosti rada. Od osnovnih karakteristika koje čine bitna obeležja
novog društva, najčešće se pominju: prelazak na visoke tehnologije, svetska privreda,
decentralizacija, participativna demokratija i slično.
Opšte zajedničke karakteristike uspešne tranzicije su:
1
neophodan konsenzus relevantnih subjekata u društvu, uz pravnu sigurnost
otklanjanje opasnosti od birokratije, korupcije i drugih kriminogenih pojava
pozitivan kurs vladajućih elita i izgradnji tržišne privrede
otklanjanje uticaja finansijskih i drugih lobija i moćnih struktura prilikom prodaje
preduzeća
1
Veselinović, P. (2010)
Razvojne karakteristike srpske ekonomije u periodu tranzicije,
Kragujevac,
Ekonomski fakultet, str.169
