VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC
Студијски програм: Мотори и моторна возила
Предмет: Опрема мотора и возила
Трендови развоја система за кочење са аспеката безбедности возила
-Семинарски рад-
Аутор:
Павле Ђорђевић 177/2015
Предметни наставник:
Др. Бранислав Б. Александровић
24.11.2017
Сажетак
Са аспекта безбедности саобраћаја, уређај за заустављање је један од најважних
уређаја на моторном возилу. Задатак уређаја за заустављање је веома комплексан, а да се
такви захтеви испуне, на возлиу се уграђују кoчиони системи. Возач руком или ногом
делује на команду и на тај начин се реалузује кочење. Активирањем система за кочење
настаје трење између покретних и непокретних елемената кочнице. Кинетичка енергија
возила се претвара у топлотну енергију, која се ослобађа због радне силе трења
непокретних и покретних елемента изврсног механизма кочнице. Остварени момент
кочења зависи од ангажованог момента силе приањања између пнеуматика и подлоге.
Ангажована вредност силе пријањања зависи од стања пнеуматика, карактеристике
подлоге, влажности подлоге, брзине кретања и друго…
Увод
Код возила систем за кочење има задатак да укочи возило што безбедније, без
губљења управљања возила, у сто краћем року ако је то потребно, да има дуг век трајања,
како не би услед отказа дошло до изазивања саобраћајне несреће
.
Систем за кочење мора
да буде правилно конструисан како би одводио температуру која се јавља трењем на што
ефикасниији начин, наравно има још доста задатака, али то су неки од најважнијих.
Градња кочница мора да буде правилно конструисана и осмишљена да и ако дође
до отказа неке од кочница, систем може да употреби неку другу као резерву. Наравно
мора да постоје више типова кочница, у зависности од потребе коју би требала да
изврши.
Кочиони механизам има задатак да пренет сигнал од возача (укочити), изврши на
начин на који је предвиђено, да ли се то радило о механичким трењема, унутрашњем
трењему у течности, електродинамичком индукцијом или стварањем отпора ваздуха то
није битно, битно је да се возило заустави или успори све зависи шта возач захтева.
Систем за активирање кочионог механизма има задатак да када возач командује
педали кочнице, неком силом, да се та команда било хидрауличким, пнеуматским,
механичким или хидропнеуматским путем уз помоћ неког појачивача те силе или без
њега доведе до кочионог механизма који ће да изврши тај задата. Наравно није важно о
ком типу кочнице се ту буде радило, задатак је исти.
Трајни успоривачи се односе на теска теретна возила код којих је недовољно
имати радну кочницу, нарочито када је потребно спустити низбрдо то теретно возило
које је натоварено неким теретом, који додатно потискује то возило на доле, и ту да би се
то возило зауставило потребне су велике силе кочења, које се не могу остварити на
точковима, због тога се уграђују: лептир моторна кочница, мотор-компресор трајни
успоривач, електромагнетски трајни успоривач, хидродинамички трајни успоривач, који
ће тај задатак извршити, сваки од њих на различити начин, али неће се стварати
превелика температура на радним кочницама које се налазе на точковима, и тиме се
постизе и боље кочење и сигурније управљање.
АБС систем је један од савременијих система, који уствари има задатак да
контролише рад точка, уз помоћ давача, шаље сигнал електронској управљачкој
јединици која ће командовати извршним органима у овом случају кочницама, када,
коликим интензитетом и силом да делује на те кочнице, да би се то возило успорило или
зауставило, у зависности од потребе тог неког возила.
Савремене конструкције кочионих система наравно имају један основни задатак а
то је да унапреде и побољшају начин кочења, сигурност кочења, брзину успоравања
возила, као и да не дође до надуправљања и подуправљања возила, које возач без система
није у могућности тако лако да отклони, е ту на дело ступају сви ти системи који служе
сто безбедније да се постигне жељени ефекат.
1. СИСТЕМ ЗА КОЧЕЊЕ ВОЗИЛА
Приликом кочења у случају изненадне опасности, неопходно је обезбедити
минимални пут кочења (максимално успорење) без губитака стабилности (заношења)
возила, јасно се види на слици 1 како долази до заносења возила приликом наглог кочења
услед нагле опасности.
Слика 1 Приликон наглог кочења долази до (заношења) возила
[7].
Кочење у случају изненадне опасности има веома велико значење јер одређује
безбедно кретање, иако се употребљава веома ретко (3 – 5% од укупног броја
кочења).Нормално кочење има за циљ смањење брзине возила са нормалним успорењем
које не утиче на удобност вожње. Овај режим кочења је највише заступљен режим у
односу на укупан број кочења. Режим делимичног кочења са малим или средњим
интензитетом користи се пре свега на терену са падом чије дужине могу бити од
неколико стотина метара до неколико километара. Кочење возила које се налази у стању
мировања мора обезбедити да возило стоји неограничено дуго на таквом успону који се
може савладати у најнижем степену преноса. У енергетском смислу процес кочења је
крајње је нерационалано јер се кинетичка енергија возила, добијена на рачун
трансформације енергије горива у мотору, троши на трење и трошење кочионих облога и
добоша. Кочиони систем мора испунити одређене услове као:
Обезбедити минимални пут кочења или максимално могуће успорење при наглом
кочењу. Да би се овај услов испунио мора се обезбедити: кратак одзив кочионог
система на команду, истовремено кочење свих точкова и потреба прерасподела
кочионих сила по мостовима,
Обезбедити стабилност возила при кочењу,
Обезбедити потребан конфор путника при кочењу. Да би се овај захтев испунио
потребно је обезбедитиравномеран пораст кочионе силе који је пропорционалан
притиску на педалу,
Обезбедити добро функционисање кочионог система и при учесталом кочењу,
што је везано са добрим одвођењем топлоте, пошто у том случају не долази до
знатнијих промена коефицијента трења између облога и добоша,
Дуг век трајања и
Сигуран рад без обзира на услове експлоатације. Овај захтев је испуњен ако на
возилу постоје два или више кочиона система (поменутих раније), који дејствују
независно један од другога или ако постоји више система за активирање кочионог
механизма независних један од другога [5].
