2
1.
УВОД
Организовани криминал је савремен и комплексан феномен изражен у
безбедносној проблематици модерне државе. Владе многих земаља покушале су да га
сузбију иницирањем одговарајуће законске регулативе, формирањем посебних тела
остваривањем одређених облика међународне сарадње и предузимањем посебних
акција.
1
Међутим, уместо да нестане, организовани криминал, у савременим условима
поприма нове форме и садржаје, добија међународне димензије и има нове негативне
последице по националну и међународну безбедност. Тако се, у оквиру безбедносне
проблематике на националном, али и наднационалном нивоу, могу идентификовати нови
појавни облици организованог криминала који до скоро нису постојали
(нпр.кријумчарење органозованог генетског или нуклеарног материјала), али и одређени
облици за које се сматрало да су превазиђени и давно заборављени, као што је случај са
трговином људима.
Трговина људима
је облик транснационалног организованог криминала чији се
облик и заступљеност најбрже увећава.Иако дискутабилне, процене да je годишње између
700.000 i 2. 000.000. људи, првенствено жена и деце обухваћено глобалном мрежом
трговине људима,уистину су забрињавајуће.Поражавајуће су чињенице да се на прагу
XXI века људи купују и продају попут сваке друге робе,принуђују да без икакве накнаде
раде најтеже послове, сексуално експлоатишу кроз проституцију и порнографију или
држе у принудном браку и приватним харемима.Бебе се краду из породилишта или деца
откупљују од сиромашних породица, и потом користе за пресађивање људских органа или
делова тела,за просјачење,извршење кривичних дела,као војници у оружаним
сукобима,или у „најбољем“ случају-илегално усвајају.
Такве појаве нису заобишле ни нашу земљу. Наиме,простор Републике Србије,због
свог географског положаја међународних друмских,железничких,ваздухопловних,речних
и поморских путева који пролазе кроз њену територију, или територије њених суседа,или
преко њих,сталних друштвених промена у земљи,становништва хетерогеног састава,стања
1
Видети: мр Саша Мијалковић, Трговина људима, Београд 2005.стр.13.
4
2.
Појам трговине људима
Настојања одређених научних дисциплина да дефинишу трговину људима нису
допринула настанку универзалне дефиниције. При томе, није заузет јединствен став око
самог термина ове појаве, тако да се у научној литератури наилази на разне синтагме:
трговина људима, трговина људским бићима, трговина белим робљем, бело робље,
сексуално ропство итд...
Међународно право
је систем научних дисциплина у оквиру којег се најраније почело са
проучавањем и решавањем проблема трговине људима као глобалног феномена. За
разлику од опште историје и националних историја појединих земаља, међународно
право је настојало да дефинише трговину људима на универзалном нивоу. Циљ
међународног уговора је управо настојање да се одређене појаве које су од значаја за већи
број земаља, једнако третирају на међународној сцени. Тако се, према конвенцији о
сузбијању ропства, коју је донело Друштво народа 1926.године,под ропством подразумева
„стање или положај неког појединца над којим се врше атрибути права својине, а роб је
појединац који има тај статус или положај“. Укратко, роб је људско биће над којим
постоји, у потпуности или делимично, право својине. Трговина робљем обухвата стицање
роба силом или куповином, продају и превожење робова
.
Кривично право,
по логици ствари, прихвата схватање трговине људима датог у
релевантном међународном и националном законодавству. С обзиром на то да је наша
земља потписала и ратификовала међународно правне акте који се односе на ову
проблематику, логично је да се схватање трговине људима у нашем законодавству
поклапа са схватањем дефинисаним међународним уговорима и конвенцијама.
Кривичноправне науке дефинишу и појам белог робља. То су „женска лица и деца који се
путем обмане преваре или присилно ангажују за вршеље проституције“.
Криминалистика
користи термин бело робље Притом се појам белог робља
поистовећује са појмом трговине белим робљем, тј посредовање у вршењу проституције.
5
Под посредовањем у вршењу проституције подразумева се врбовање, навођење,
подстицање женскох особа на проституцију, или учествовање на било који начин у
предаје женске особе другом ради вршења проституције.
Криминологија
трговину људима идентификује као социјалну девијацију. Притом
се користи трговина белим робљем, и њиме се означава појавни облик организованог
криминала. Белим робљем се сматрају особе женског пола које се на присилан или
преварен начин одводе из једних држава, а затим продају и превозе у друге ради забаве
или проституције. Поред жена, чији је основни вид експоатације сексуални, жртве су и
деца, која најчешће илегално усвојена. Трговина белим робљем представља недозвољени
облик трговине – ангажовање девојака за проституцију у јавним кућама и ноћним
локалима.
Поред наведених дефиниција трговине људима које су садржане у одређеним
научним дисциплинама интересантно је како овај проблем тумаче
невладине
организације
,
које су често продукт научно – истраживачког рада. Овде је трговина људима схваћена
као облик кршења људских права, а као облици експлоатације нацедени су:
1) Принудна проституција;
2) Рад у кући;
3) Илегалан рад;
4) Дужничко ропство;
5) Принудни брак;
6) Лажно усвајање;
7) Секс, туризам и забава;;
8) Порнографија;;
9) Коришћење у криминалним активностима и слично.
Бело робље чинили су припадници беле расе, а међу жртвама трговине људима има
и припадника других раса, нарочито црне и жуте. Основни вид експлоатације белог робља
јесте сексуални, док је при експлоатисању жртвама савремене трговине људима то само
један од видова поред продаје жртве другом лицу илегалног усвојења деце, принудног
склапања бракова, трговине људским органима или деловима тела. Феномен белог робља
