UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU

PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE U NOVOM SADU

TRGOVINA LJUDSKIM BIĆIMA

SEMINARSKI RAD

Novi Sad, maj 2014. godine

Sadržaj:

Trgovina ljudima - pojam.........................................................................................................3

1.1. Žrtve trgovine ljudima..............................................................................................................1

1.2. Stanje u svetu............................................................................................................................1

Pravni akti o trgovini ljudskim bićima....................................................................................4

Trgovina ljudima (čl. 388. KZ RS)...........................................................................................

3.1. Trgovina ženama.......................................................................................................................9

3.2. Trgovina decom......................................................................................................................13

Trgovina decom radi usvojenja (čl. 389 KZ RS)...................................................................15

4.1. Zaštita dece od trgovine ljudima – izgradnja sistema.............................................................17

Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu (čl. 390 KZ RS)...................18

Trgovina ljudskim organima..................................................................................................20

Zaključna razmatranja....................................................................................................................22

Literatura........................................................................................................................................23

su mesta destinacije žrtava trgovine, dok su zemlje centralno – istočne Evrope i Balkana mesta
porekla i tranzita.

Kada se govori o trgovini ljudima pravimo razliku u odnosu na motiv takve trgovine,

tako da se razlikuju dva osnovna oblika i to trgovina ljudima za potrebe

radne eksploatacije i

trgovina ljudima radi seksualne eksploatacije.

Pod radnom eksploatacijom se podrazumeva kršenje standarda koji se odnose na uslove

za rad, zaradu, zdravstveno osiguranje i bezbednost, a pod seksualnom – korišćenje za vršenje
prostitucije, pornografske predstave ili proizvodnju porgnografskog materijala.

Migracije stanovništva koje nastaju iz mnogo razloga, praćene su i učestalim ilegalnim

migracijama koje se organizuju najčešće od strane transnacionalnog kriminaliteta. Migracija
stanovništva se najčešće odvija iz nerazvijenih i siromašnih zemalja u razvijene i bogate zemlje.
Mnogi migranti ne uspevaju da ostvare svoju nameru, već se njihovo putovanje zaustavlja opet u
nekoj nerazvijenoj zemlji gde se otvara pitanje uslova za njihov život.

2. Pravni akti o trgovini ljudskim bićima

Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, koji predstavlja

dopunu Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta, daje
sadržaj pojma krijumčarenja migranata, tako da on znači obezbeđivanje nelegalnog ulaska u
državu potpisnicu lica koje nije njen državljanin ili lica sa stalnim boravkom, a u cilju sticanja na
neposredan ili posredan način finansijske ili druge materijalne koristi.

Krivično zakonodavstvo većine zemalja u svetu kao i Republike Srbije polazi od brojnih

međunarodnih pravnih akata koji regulišu ove oblasti u okviru krivičnih zakona ili donošenjem
posebnih zakona, ali se u pretežno neposrednim izvorom za aktuelno propisivanje inkriminacija
u ovoj oblasti smatra Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv transnacionalnog
organizovanog kriminala iz 2000. godine.

Ova konvencija sadrži Protokol za prevenciju,

suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom,

kojim je data do

sada jedina obavezujuća definicija ove pojave. Član 3. ovog Protokola koji je verovatno i
najvažniji, jer sadrži jedinu zakonski obavezujuću međunarodnu definiciju trgovine

ljudima kao:

vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica putem pretnje silom ili upotrebom
sile ili drugih obilka prinude, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog

Marković, I., Trgovina ljudima kao oblik organizovanog kriminaliteta, Kriminalističke teme, br.3-4, Faultet

kriminalističkih nauka Sarajevo, str 127.

Objavljeno u Službenom listu SRJ, međunarodni ugovori, br.6/2001-

www.uncijn.org

Nekoliko ostalih dokumenata koriste termin trgovina ljudima, ali ne sadrže definiciju tog termina, Konvencija o

trgovina ljudima iz 1949.godine sadržala je termin trgovana ljudima u svom naslovau, ali nije sadržala definiciju.
Član 6. CEDAW obavezuje države da preduzmu mere na suzbijanju svih oblige trgovine ženama, ali takođe ne I
definiciju. Međutim, široka definicija trgovina ljudima koje se ne ograničaca samo na trgovinu ženama radi
prostitucije, obuhvaćena je članom 6, kao I CEDAW Generalnom preporukom Komiteta broj 19 o nasilju nad
ženama, u kojoj se kao mogući cilj trgovine ljudima navodi rad u kućama.

proložaja ili davanje ili primanje novca ili druge koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima
kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije. Eksploatacija obuhvata kao minimum,
eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksploatacije, prinudni rad i
služenja, ropstvo ili prakse slične ropstvu, ili uklanjanje organa.

Nakon donošenja Protokola UN za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim

bićima, posebno ženama i decom, intenzivirana je aktivnost u nacionalnim zakonodavstvima na
planu inkriminisanja trgovine ljudima i drugih sličnih pojava i usklađivanja ovih inkriminacija sa
navedenim Protokolom.

Protokol je prepoznao potrebu za kombinovanim pristupom koji integriše efikasnu

prevenciju trgovine ljudima sa gonjenjem učinilaca, kao i zaštitom ljudskih prava i pružanjem
pomoći žrtvama trgovine.

Krivično zakonodavstvo Srbije dugo nije predviđalo posebna krivična dela koja bi

direktno regulisala trgovinu ljudima. Međutim, Zakonom o potvrđivanju Konvencije UN protiv
transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskog Protokola o prevenciji, suzbijanju, i
kažnjavanju trgovine ljudima, posebno ženama i decom iz 2002. godine, naša zemlja se
obavezala da će izvršiti odgovarajuće izmene nacionalnog zakonodavstva u cilju usaglašavanja
sa međunarodnim standardima i odredbama predviđenim tim aktima.

Tako je 2003. godine u Krivično zakonodavstvo Republike Srbije, u glavi Krivičnih dela

protiv dostojanstva ličnosti i morala, prvi put uvedeno krivično delo trgovne ljudima u članu
111b, kao posebno krivično delo. Međutim, Narodna skupština Republike Srbije, 29.septembra
2005 godine donela je Krivični zakonik kojim je u glavi Krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih
dobara zaštićenih međunarodnim pravom, predviđena nova, bitno izmenjena inkriminacija
trgovine ljudima kao posebno krivično delo u članu 388.

3. Trgovina ljudima

(Čl. 388. KZ RS)

Naime, krivično delo trgovine ljudima predviđeno je u glavi krivičnih dela protiv

čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom u čl. 388. KZ RS, a tekst ove
inkriminacije glasi:

1) Ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom

ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih
isprava ili davanjem ili primanjem novca, ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje,
predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju
eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge
vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja

drugom licu. Pojam prodaje ovde podrazumeva otuđenje pasivnog subjekta uz određenu novčanu
ili neku drugu naknadu.

Kupovina

je sticanje prava svojine nad pasivnim subjektom uz

određenu naknadu. Pod pojmom

posredovanja

u prodaji podrazumeva se omogućavanje

ostvarivanja veze između lica, znači dovođenje u vezu lica koja su na određeni način uključena u
predaju ili prodaju pasivnog subjekta.

Kada je reč o navedenim oblicima radnje izvršenja, bitno je navesti da se u slučaju

prodaje, kupovine i posredovanja u predaji ili prodaji radi o zanivanju određenog ugovornog
odnosa čiji je predmet isključen iz pravnog prometa, tako da on nema pravno dejstvo u smislu
zasnivanja određenih prava i obaveza.

Sakrivanje

, koje može biti izvršeno na različite načine, prestavlja smeštaj i kamufliranje

pasivnog subjekta na za to određenom pogodnom mestu, koje je nepoznato širem krugu ljudi.

Držanje drugog

lica faktički predstavlja njegovo protivpravno lišenje slobode, ili bolje

rečeno oduzimanje slobode kretanja pasivnom subjektu, što znači da mu se onemogućava da
promeni mesto gde se nalazi po svojoj volji.

b) Kao načini izvršenja dela navode se: sila ili pretnja, dovođenje u zabludu ili održavanje u
zabludi, zloupotreba ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanje
ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi.

Silom se smatra i primena hipnoze ili omamljujućih sredstava, s ciljem da se neko protiv

svoje volje dovede u nesvesno stanje ili onesposobi za otpor. Ali mora se raditi o sili određenog
intenziteta, podobnoj da prinudi pasivnog subjekta na određeno ponašanja, što se procenjuje
uzimanjem u obzir fizičkog i psihičkog stanja lica prema kome se sila primenjuje. Delo je
moguće izvršiti primenom apsolutne ili kompulzivne sile, posredne ili neposredne. Sila treba da
se primenjuje prema licu koje se prinuđava ili prema njemu bliskim licima ( roditelji, deca,
bračni drug, braća i sestre i sl.).

Kada je u pitanju pretnja, ona treba da bude ozbiljna i stvarna, odnosno da se preti takvim

zlom i na takav način da se njome može proizvesti posledica dela, a to znači određeno činjenje,
nečinjenje ili trpljenje. Dovođenje u zabludu podrazumeva stvaranje pogrešne predstave kod
pasivnog subjekta o određenim činjenicama koje se odnose na preduzimanje radnje izvršenja,
ako je učinilac za njeno ostvarenje iskoristio ili ovlašćenja koja ima, ili odnos poveravanja
pasivnog subjekta prema njemu, ili položaj zavisnosti koji pasivni subjekat ima prema učiniocu,
ili teške imovinske, stambene ili druge prilike u kojima se pasivni subjekat nalazi.

c) Za postojanje ovog krivičnog dela potrebno je da su preduzete radnje izvršenja i načini
njihovog vršenja u funkciji ostvarivanja određenih ciljeva, kao što su: eksploatacija rada,
prinudni rad, vršenje krivičnih dela, vršenje prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije,
prosjačenje, upotreba u pornografske svrhe, uspostavljanje ropskog ili njemu sličnog odnosa,
oduzimanje organa ili dela tela, ili radi korišćenja u oružanim sukobima.

Neki od navedenih ciljeva pojavljuju se i kao obeležja (najčešće posledica) drugih

krivičnih dela ili su pojmovno jasni pa ih ne treba posebno komentarisati. Nisu dovoljno pravno
precizni pojmovi „prinudni rad“, eksploatacija tuđeg rada „položaj sluge“. Pod prinudnim radom