организованог криминалитета је и трговина људским бићима која им такође обезбеђује велику
добит.Сам назив трговина људским бићима је доста дискутибилан јер се из назива не може
схватити која су то људска бића предмет трговине.У сваком случају рeч је о женама, деци и
бебама, као и трговина људским органима, али у ширем смислу обухвата и мушкарце, који
такође могу бити учесници миграције, али исто тако и објекта кријумчарења, тј.пребацивања
преко границе уз њихов пристанак али уз одговарајућу накнаду. Значи, у питању су услуге
једне стране и плаћања тих услуга од друге стране, тј.лица које ће преласком границе постати
илегални мигранти, што као вршење трговинских услуга (илегалних) у крајњем случају
представља

вид

трговине.

Протокол за превенцију, сузбијање и кажњавање људским бићима, нарочито женама и децом,
који допуњава Конвенцију Уједињених нација против транснационалног организованог
криминалитета (''Службени лист СРЈ'', број 6 од 27. јуна 2001; 30 – Међународни уговори)

дефинише појам трговине људским бићима. Сходно овом протоколу, трговина људским бићима
значи   врбовање,   превожење,   пребацивање,   скривање   и   примање   лица   претњом,   силом   или
употребом силе или другим облицима присиле, отмицом, преваром, обманом, злоупотребом
овлашћења или тешког положаја или давањем или примањем новца или користи да би се добио
пристанак лица које има контролу над другим лицем, с циљем експлоатације. Експлоатација
обухвата као минимум, експлоатацију проституције других лица или друге облике сексуалне
експлоатације, принудни рад или службу, робство или однос сличан робству, сервитут или
уклањање органа.Врбовање, превожење, пребацивање, скривање или примање детета за сврхе
експлоатације   сматра   се   трговином   људским   бићима,   чак   и   ако   не   обухвата   било   које   од
стредстава наведених у претходном ставу. У криминалној радњи трговине људима појављују се
две врсте актера – жртве и трафиканти, тј.трговци и жртве трговине људима – трафиковани,
експлоатисани, без обзира и на пол, националну или верску припадност. Свако лице може бити
жртва трговине људима.Ипак, посебно су угрожене жене и деца. Када је реч о трговини женама
интересатно   је   мишљење   Украјинских   експерата   који   тврде   да   је   трговина   женама   много
уноснија од трговине оружјем и дрогом. Жену можеш да продаш више пута, дрогу једном и
немаш је више. Када тргујеш женама онда истовремено тругујеш оружјем и дрогом, јер жене то
преносе

преко

граница.

Трговина   децом   односи   се   на   дечију   проституцију,   али   и   на   њихово   бављење   одређеним
видовима криминалне делатности који доносе знатну незакониту зараду. Поред разних начина
намамљивања   деце   ради   њиховог   укључивања   у   проституцију   и   криминалну   делатност,
присутни су и случајеви отмица деце, коју организују њихови родитељи или чланови ближе
или   даље   родбине   нарочито   у   породицама   које   имају   више   деце   и   чији   су   смештајни   и

Конвенцију Уједињених нација против транснационалног организованог криминалитета (''Службени

лист СРЈ', број 6 од 27. јуна 2001; 30 – Међународни уговори)

економски услови такви да онемогућавају издржавање вишечлане породице. Чињеница је да се
у неким државама и срединама рађа много деце, док је у неким другим, најчешће развијеним
земљама, стопа наталитета мала, па многе породице, које би желеле, немају децу. Као један од
разлога за повећање трговине децом с циљем њихове сексуалне експлоатације наводи се и
тзв.секси туризам, али не треба искључити и друге облике дечије проституције. Отежавајућа
околност   је   што   сексуалну   експлоатацију   деце   често   прати   и   уживање   дроге,   као   један   од
начина   да   се   лакше   поднесе   и   преброди   почетна   фаза   ове   криминалне   делатности.
Форум за права детета (UNESCO) још новембра 1955.године проценио је да је три милиона
малолетника укључено у проституцију, и да међу њима има много регрутованих са улице.
Клијенти за жтрву траже млађу и невину децу да би избегли сиду мада су нека на овај начин
већ   заражена   овом   опасном   болешћу.С   обзиром   на   то   да   је   реч   о   великој   финансијској
инвестицији, трговина  децом, повезана са

порнографијом

, често је у рукама организованих

мрежа чији су саучесници понекад представници локалних и међународних власти. Нису ретки
случајеви и да жене које су пред порођајем одлазе у иностранство да би се тамо породиле и
продале новорођенче, а подаци показују да је таквих примера било и код нас.У читавој тој
делатности посредују криминалне организације организованог криминалитета који организују
трговину уз сагласност родитеља, или само мајке и плаћају уговорену циену, да би даљом
продајом   заинтересованим   лицима   остварили   значајан   профит.   Трговина   женама   ради
сексуалне   експлоатације   представља   озбиљан   проблем   и   облик   транснационалног
организованог   криминалитета   који   карактеришу   велика   распрострањеност,   изузетна
покретљивост и огромна друштвена опасност, која је у последњем периоду посебно дошла до
изражаја.

3. ТРГОВИНА ЉУДИМА РАДИ ВРШЕЊА ПРОСТИТУЦИЈЕ У

РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Један од кључних предуслова за креирање одговарајуће политике супротстављања трговине
људима и изналажење оптималних одговора за њу је долажење до сазнања о обиму, структури
и   карактеристикама   овог   облика   организованог   криминалитета   на   одређеном   подручју   у
одређеном   временском   периоду.У   том   смислу,   важним   се   чини   изградња   структуираног
система   праћења   трговине   људима,   како   на   националном,   тако   и   на   регионалном   и
међународном   нивоу,   односно   обезбеђивање   систематског   прикупљања   квантитативних
података   о   овом   феномену.Такав   систем   праћења   створио   би   основу   за   процену   и
квантификовање овог облика криминалитета и могао би да слику стања у погледу усклађености
праксе  у једној земљи са UN. Протоколом о превенцији, сузбијању и кажњавању трговине
људима,   посебно   женама   и   децом.   То   је   био   један   од   разлога   због   кога   је   Виктимолошко
друштво   Србије,   у   сарадњи   са   канцеларијом   Међународне   организације   за   миграцију   из
Београда, од 23. Априла 2009.год, до 25. Јануара 2010.год   реализовало пројекат Развијање
механизама   за   праћење   поступка   издавања   дозволе   привременог   боравка   жртвама   трговине
људима и процесуирање слућајева трговине људима у Србији.

Циљ пројекта био је прављење

предлога механизма за праћење трговине људима у Србији, с посебним акцентом на праћење
поступка издавање дозволе привременог боравка жртвама трговине људима и процесуирање
случајева трговине током истраживања које је реализовано у склопу пројекта. Истраживање је
за циљ имало прикупљање података о следецем:

http://www.vds.org.rs/realizovaniProjekti.htm

криминалног понашања, односно одговарајућих облика помоћи и заштите жртава. Један од
основних предуслова за реализовање било ког модела прикупљања података о трговини
људима и његовог статистичког праћења је сарадња између држаних институција и цивилног
сектора. Наиме, за праћење процесуирање случајева трговине људима требало би искористити
постојећи ситем вођења званичне државне статистике.То значи да велики део података који се
односи на учиниоце, односно кривично дело, већ прикупља Републички завод за статискику па
би тај систем праћења процесуирања трговине људима у основи трбало задржати. Међутим, у
овом домену била би неопходна реформа целокупног система праћења криминалитета и то у
правцу уношења више података о самом кривичном делу, извршиоцу, као и жртвама, односу
жртве и учиниоца.

3.3 Распрострањеност трговине женама у циљу сексуалне експлоатације

Жене из Србије и околних земаља трафиковане су у земље западне Европе али и у друге, или
преко других источноевропских земаља.Такође, ове земље су и земље транзита, а понекад и
земље дестинације за жртве трговне. Међу земљама у нашем непосредном окружењу, али и
шире међу земљама Источне и Централне европе, Бугарска је једна од највећих извозница
трафикованих жена. Процењује се да је око 10,000 бугарских жена постало жртве трговине
послдњих година. При томе, трговне женама је најинтезивнија у деловима који су најближи
граници. Канали трговине женама из Бугарске воде у многе земље и то: Немачку, Белгију и
Холандију преко Србије, Румуније, Чешке, Пољске и Мађарске, као и преко Македоније на
Косово, у Албанију, Италију, Грчку, Турску, уједињене Арапске емирате и Саудијску Арабију.
Број Бугарки продатих у Италију 1998.године је надмашио број продатих Албанки, које су
раније биле набројније жртве трговине у Италији.

Према подацима добијеним истраживањем које је у Бугарској 2000. године спровеле
Међународна организација за миграцију, на узорку од 1068 жена, више од трећине испитаних
знало је за конкретан случај трговине женама из своје непосредне околине, док је 6% изјавило
да лично познаје жене која је присиљена на проституцију у иностранству. Као најугроженије
категорије ово истраживање је идентификовало малолетне ромкиње, девојке са села које немају
перспективу у Бугарској, девојке које су смештене у институцијама и младе амбициозне жене
које знају стране језике и које су заслепљене огласима о каријери у иностранству.

Према подацима мађарског централног статистичког бироа, најважнија земља дестинације за
Мађарске жене је Аустија, а затим следе Немачка, Италија и Холандија, али и Косово.

Истраживање   које   је   наводно   спроведено   у   Мађарској,   на   узорку   од   145   жена/девојчица,
показало је да је присилна проституција и трговина женама значајан друштвени проблем у овој
земљи. Добијени подаци показали су да 19% испитаница је изјавило да лично зна бар једну
жену која је била продата у иностранству. Такође, 17% испитаница је изјавило да лично зна бар
једну жену која је била продата у иностранству. Исто изтраживање је , слично као и напред
поменуто истраживање у Бугарској, као најрањивије категорије иднетификовало девојке/младе
жене које су смештене у институцијама, међу којима преовлађују Ромкиње.

IOM Report, Bulgaria, 2000.

IMO (2000). Information Campaign for the Prevention of trafficking in Women in Hungary str.3 I str.11

Forrai,J (19990). Strange Form of Poverty and Crime on the Streets of Budapest: Male and Female Prostitution,

International Review of Home Affaris,