КАТЕДРА ДРУШТВЕНИХ НАУКА
Трговина људским органима- злочин против човености и других
добара заштићених међународним правом
-
семинарски рад –
ментор:
студент:
САДРЖАЈ:
1. Увод.....................................................................................................................................3
2. Историја транспатологије.................................................................................................4
3. „Трећи свет“.......................................................................................................................4
4. Значај организованог криминала при трговини органима.............................................7
5. Трговина органима као злочин против човечности.......................................................9
6. Трговина српским срцима...............................................................................................12
7. Закључак...........................................................................................................................16
8. Литература........................................................................................................................17
ИСТОРИЈА ТРАНСПЛАНТОЛОГИЈЕ
Пре трансплатације органа била је трансфузија крви. Историја магије и паганских култова
пуна је прича о „претакању крви“ животиња и људи ради подмлађивања посусталих
богатих и моћних. Хипократ је, тежећи добру, сматрао да давање овчије крви злом човеку
истог може учинити кротким.
Сви знају приче о вампирима и сисању течности у којој је „животна снага“.Грофица
Батори се, легенде кажу, купала у девојачкој крви зарад подмлађивања.Совјетски
трансфузиолози подмлађивали су специјалним методама партијске руководиоце, а први
законски акт о праву вађења крви, костију, зглобова, крвних судова и рожњача из лешева
био је Одлука Совјета народних комесара из 1937.године., о процедури обављања
медицинских операција. Подразумевало се да је свачије тело после смрти власништво
државе (закон је важио до 1992. године).
Историја трансплатације органа почиње у 19.веку.Године 1865.Паул Берт објавио је своју
докторску дсертацију „О трансплатацији ткива код животиња“.Затим, године 1902.Улман
обавља прву ксенотрансплатацију (бубрег свиње бива пресађен у човека). Рус Ворони
пресађује бубрег покојника живом човеку 1931., а Д. Хјум 1952. године први пут успешно
трансплатише бубреге живих донора и најизад К. Бернер 1967. године пресађује срце.
Совјети су, још пре Другог светског рата, основали прву „банку органа“ на свету-
Институт Склифософског. Совјетски трансфузиолог Богданов, веровао је да су овакве
активности својеврсни начин „братимљења“ човечанства.
2
„ТРЕЋИ СВЕТ“
„Жена стара 40 година, здрава, без здравствених проблема или било каквих обољења,
продаје бубрег по повољној цени. “
Просто је невероватно да овако нешто може да се пронађе као оглас на једној интернет
страници.Чињеница која је још више поражавајућа јесте да ово није једини и изоловани
пример. Много је људи који у XXI веку, веку технологије и напретка, демократије и
слобода, морају да продају сопствене делове тела како би стекли материјалну корист и
тако продужили себи још који дан живота у суровом свету који их је натерао да од себе
направе богаље и инвалиде. Истраживајући тему запитала сам се: „Чему онда сврха
живота људи, ако живе на такав начин?
У жељи да обезбеде голи живот људи и не размишљају какаве последице такви поступци
могу да оставе на њихово тело и остатак живот, који у већини случајева убрзо може
трагично да се заврши. Орган који је најчешћи у „понуди“ на црном тржишту јесте бубрег.
Људи имају два бубрега који уклањају воду из тела и филтрирају крв. У случају да бубрег
откаже, што се може догодити пацијентима са високим крвним притиском и шећерном
болести, које су иначе „болести садашњици“, човек може умрети за неколико дана због
2
www.pecat.co.rs/2011/trgovina-ljudskim-organima-lireralni-kanibalizam/
токсина у телу и задржавања воде. Један од такође великих проблема, јесте да се све
нелегалне трансплатације углавном раде у нехигајенским условима, где је велика опасност
да се пацијент зарази бактеријама, сепсом, а самим тим и угрози сопствени живот.Дакле,
резултат целе процедуре за њих је нарушено здравље и даље сиромаштво, јер од новца
који можда покрије дугове, обично за неколико месеци не остане ништа.Чак и купци
органа могу се наћи у дуговима, јер након што палате енормне цифре за орган, морају
куповати и узимати лекове који сузбијају имунитет како им тело не би одбацило
транспалнтирани орган.
Развој трансфузиологије и транспатологије требало је да буде позитивна ствар која ће
болеснима омогућити да оздраве.Данас је, као и све остало, изврнуто захваљујући људима
без морала и савести, па се од нечега што је корисно за човечанство направио проблем
који мучи све органе власти широм света.Зато се стиче утисак да је развој технике,
трансфузије и трансплатације створио само још вишеризика посебно за становништво тзв.
„Трећег света“.
Крв, органи, репродуктивни материјал, делови ткива, делови гена и ћелије су одједном
добиле на цени.Нове технологије у медицини креирале су тражњу за људским органима
која далеко надмашује понуду, па је светско тржиште органима готово преко ноћи
