1
Универзитет у Источном Сарајеву
Правни факултет
Наставна јединица Бијељина
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ КРИМИНАЛИСТИКЕ
Тема: Трговина женама и дјецом у виду организованог криминала
Ментор: Проф. Др Урош Пена Студенткиње: Бранка Симић
Тања Пашалић
Бијељина, децембар 2012.
2
Садржај
УВОД........................................................................................................стр.3
ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ..................................................................стр.4
ТРГОВИНА ЉУДИМА................................................................................стр.5
ПРЕДРАСУДЕ О ТРГОВИНИ ЖЕНАМА.......................................................стр. 8
КАКО СЕ ОДВИЈА ТРГОВИНА ЉУДИМА...................................................стр.9
ИНТЕРНЕТ И ТРГОВИНА ЉУДИМА...........................................................стр. 14
АКТИВНОСТ ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА НА СУЗБИЈАЊУ ТРГОВИНЕ
ЉУДИМА.................................................................................................стр. 18
СВЈЕТСКЕ СТАТИСТИКЕ О ТРГОВИНИ ДЈЕЦОМ.........................................стр.19
ИНТЕРВЈУ СА подпредсједницом Организације жена „Лара“ Маром
Радовановић............................................................................................стр.20
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ПРОТИВ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА..........................стр.22
ИНТЕРВЈУ СА проф. др Урошем Пеном, преофесором Правног факултета
Универзитет у Источном Сарајеву...........................................................стр.24
КРИВИЧНИ ЗАКОН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.................................................стр.26
АНАЛИЗА ЕУРОПОЛА...............................................................................стр. 27
ЗАКЉУЧАК................................................................................................стр. 29
ЛИТЕРАТУРА.
.........................................................................................................
.стр.30
4
ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ
Организовани криминал је врста незаконите радње у којем постоји организациона
структура слична корпорацији или удружењу.
Основи циљ организованог криминала је стицање материјалне користи или дохотка.
Примери криминалних организација су: италијанска мафија, јапанске Јакузе, пирати, итд
Доходак се стиче продајом дроге, проституцијом, кријумчарењем оружја, шверцом,
пиратсво у музици и филмовима, порнографији, трговање са земљама под ембаргом и
осталим забрањеним радњама.
Организовани криминал је успјешан у експлоатацији тржишта и потражње која
постоји у некој земљи и која се не могу задовољити због рестриктивних закона и
регулацијама које тренутно постоје.
Организовани криминал занима се за она тржишта у којима је профит енорман у
односу на улагања, и ради заштите тржишта и пословања криминалне организације
прибегавају незаконитим поступцима: крађом, отмицом, лишавање живота, уценом,
митом.
5
Трговина људима
Трговина људима је једна међу чешћим врстама криминала, која није престала,
посебно трговина женама и дјецом, у сврху сексуалне експлоатације. У енглеском језику
трговина људима означава се термином „ Trafficking in Human Beings“. Због тога се у
нашем језику трговина људима често назива трафикинг.
1
Трговина људима, као проблем свјетских размјера, једнако погађа земље које се
налазе у пост-конфликтном периоду, односно периоду економске и друштвене
транзиције, као и индустријски развијене земље. као облик организованизованог
криминала, трговина људима није ограничена на територију само једне земље. Овај
феномен, обухватајући фазе врбовања, транспорта и експлоатације жртава, у својим
различитим облицима, дешава се на територији земаља поријекла, транзита и крајњег
одредишта.
У свим фазама - земљама, жене, деца и мушкарци подвргавају се разноврсним
облицима злостављања и искоришћавања којима се повређују њихова основна људска
права.
Трговина људима је вишеслојан, комплексан и динамичан друштвени феномен који
захтева свеобухватни (правни и друштвени) приступ проблему, односно примјену
ефикасних мјера на плану превенције, сузбијања, кажњавања учинилаца и заштите
жртава, уз обавезну међусобну сарадњу држава.
Феномен трговине људима посебно погађа жене и дјецу као посљедица нове
друштвене и политичке реалности. Такозвана "феминизација сиромаштва", тј слаба
заступљеност жена и њихова дискриминација на тржишту рада, нарочито је
карактеристична за земље у периоду транзиције. Ово, заједно са рестриктивном
имиграционом политиком западноевропских земаља и милитаризацијом региона у
претходном периоду, један је од најчешћих узрока трговине женама на Балкану.
1
Bruckert, C, Parent, C: Traffiking in Human Beings and Organized Crime.
7
Овај проблем је у Босни и Херцеговини присутан од 1998 године, док су раније
регистовани случајеви подводили се под појам проституција
.
Под притиском међународне заједнице, невладиног сектора и јавности, у БиХ су
подузимане одређене активности с циљем спречавања трговине људима, што је
укључивало:
доношење Националног плана акције за спречавање трговине људима;
успоставу Државне и Ударне групе,
успоставу других тијела, чији је циљ спречавање трговине људима.
Тако су се власти Босне и Херцеговине, суочене са чињеницом слабљења
присутности страних жртава трговине људима негдје с краја 2002 и почетка 2003 године,
суочиле с проблемом раста домаћих жртава трговине људима и потребе уређења питања
заштите ове категорије жртава, због чега су доношена Правила о заштити жртава и
свједока трговине људима, држављана БиХ.
(фотографија број 2- Људска бића нису роба)
