UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU
Seminarski rad
Evropske ekonomske integracije
Trgovinska politika EU
Profesor: dr. Mihajlo Crnobrnja
Student:
Beograd , Septembar 2013
Sadržaj
UVOD............................................................................................................. 3
1. Trgovinka politika EU ...............................................................................4
2. Osnovni principi Spoljnotrgovinske politike EU........................................ 5
3. Institucionalni mehanizam Spoljnotrgovinske politike EU......................... 6
4. Instrumenti Spoljnotrgovinske politike EU................................................. 8
5.
Trgovinski partneri EU............................................................................... 9
ZAKLJUČAK............................................................................................... 11
1. Trgovinska politika EU
Trgovinska politika jedna je od najvažnijih politika EU koja određuje bilateralne
odnose Zajednice s trećim zemljama i u multilateralnim organizacijama. Ciljevi trgovinske
politike definirani su Ugovorom o Evropskoj zajednici, a uključuju razvoj svetske trgovine,
postupno ukidanje ograničenja međunarodnoj trgovini i smanjivanje carinskih barijera.
Osnovni instrumenti sprovođenja trgovinske politike EU su: zajednička spoljna carina
(CET), mehanizmi zaštite trgovine (TDI) tj. antidamping, politika protiv subvencija ili zaštitne
mere, te Uredba o trgovinskim barijerama (TBR). U okviru trgovinske politike, EU razvija
instrumente pristupa tržištima trećih zemalja prvenstveno putem utvrđivanja trgovinskih
barijera i načina njihovog uklanjanja te razvojem „posebnih odnosa“, tj. preferencijalnih
ugovora i korištenja dopuštenih izuzeća u poštivanju principa najpovlaštenije države u
okviru Svetske trgovinske organizacije. EU ima razvijene trgovinske odnose s raznim
grupama država među kojima su zemlje Evropskog ekonomskog prostora, mediteranske
zemlje, afričke, karipske i pacifičke zemlje (ACP zemlje) te države jugoistočne Evrope.
Takođe, deo trgovinske politike EU je i učešće u pregovorima u okviru Svetske trgovinske
organizacije putem kojih nastoji da ojača svoj ekonomski uticaj u svetu. U okviru trgovinske
politike donošenje novih mera inicira Evropska komisija, a usvaja ih Veće EU
kvalifikovanom većinom ili jednoglasno.
Spoljna trgovina predstavlja jednu od pet komponenti tzv. spoljnih odnosa Evropske
unije. Ostala četiri segmenta spoljnih odnosa EU se odnose na spoljnu politiku, politiku
sigurnosti (bezbednosti) i odbrane, razvojnu pomoć i spoljne dimenzije drugih sektorskih politika
EU. Spoljna trgovina EU podrazumeva kako postojanje obostrane volje i interesa, tako i
odgovarajućih uslova za razmenu. Iako bi spoljna trgovina EU trebalo da bude usaglašena sa
ostalim segmentima spoljnih odnosa Unije, to u praksi nije uvek moguće postići. Stoga ne čudi
podatak da se, ponekada, interesi spoljne politike i odbrane direktno odražavaju na kurs
trgovinskih odnosa sa trgovinskim partnerima EU. Spoljnotrgovinska politika EU je izuzetno
složena i komplikovana i, kao takva, predstavlja odraz pravila, institucija i instrumenata
Unutrašnje trgovine EU prema globalnim trgovinskim partnerima. Iako je danas stepen
protekcionizma u ovoj oblasti niži nego što je ikada bio, liberalizacija trgovinskih tokova se ipak
odvija relativno sporo i dugoročnog je karaktera. Evropska unija danas predstavlja najveće
globalno tržište. Nesumnjivo bi procenat globalnog učešća ovog tržišta bio znatno veći da, pod
uticajem uspostavljanja i razvijanja unutrašnje trgovine, nije došlo do značajne promene
trgovinskih prioriteta članica EZ, a kasnije i EU. S druge strane je privredni uspon zemalja
BRIK-a1direktno uticao na smanjenje učešća EU u svetskoj trgovini.
Evropska unija predstavlja najvećeg trgovca u globalnim okvirima. S obzirom na ukupan
obim unutrašnje trgovine (odnosno trgovine između članica EU), kao i na visinu izvoza u treće
zemlje, sledi da je učešće EU u svetskoj trgovini oko 40%, dok je udeo koji ona ima u sektoru
usluga još veći. Pri tome, Nemačka, Velika Britanija i Francuska redovno zauzimaju neko od
prvih deset mesta u svetskoj trgovini. Evropska unija, takođe, ima vodeću ulogu u svetskom
trgovinskom sistemu jer se, kao ključni faktor Svetske trgovinske organizacije (World Trade
Organization), javlja i u ulozi potpisnice ogromnog broja bilateralnih i multilateralnih
trgovinskih sporazuma. Iako se Unija u velikoj meri zalaže za strogo poštovanje pravila Svetske
