Trgovinske grupacije u Evropi i međunarodni ekonomski odnosi

Fakultet za poslovne studije – Vršac

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE VRŠAC

PREDMET: MEDJUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI

TEMA:

TRGOVINSKE GRUPACIJE U EVROPI

I MEDJUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI

MENTOR: STUDENT:

Doc.dr. Goran Puzić

Vršac, 2010.g.

S A D R Ž A J:

UVOD .................................................................................................................................3

VRSTE I ZNAČAJ EVROPSKIH INTEGRACIJA …………...…………4

NASTANAK I OPŠTE ODLIKE EVROPSKE UNIJE…………….……..6

LIČNA KATA EVROPSKE UNIJE …………………………………….....7

OSNOVNE ODLIKE TRGOVINSKE POLITIKE EU……………...……8

Sporazumi izmedju jednakih sa ciljem stvaranja zajedničkog ECC
( EFTA)……………………………………………………….……….…….10
Sporazumi o pridruživanju – saradnja sa zemljama Centralnoistočne
Evrope..............................................................................................................13
Sporazumi sa Evromediteranskim zemljama...................................................14

Sporazumi sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika…………………………..15

Sporazumi sa državama Zapadnog Balkana....................................................16

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju……………………….…………….16

REALIZACIJA SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE EU……………17

ZAKLJUČAK………………………………………………………………19

L I T E R A T U R A ………………………………………………..…….. 20

VRSTE I ZNAČAJ EVROPSKIH INTEGRACIJA

Još u 19. veku Engleska, kao najrazvijenija zemlja tog vremena, a posle dugog perioda
protekcionizma   u   merkantilističko   vreme,   počela   je   da   širi   ideju   o   slobodnoj   trgovini.
Druge, nedovoljno razvijene države, nisu tada videle interes u takvoj ideji. U to vreme
snižavanje carina je bio, uglavnom, čin koji se odobravao prijateljskim zemljama tako da je
krajem 19. veka nastao niz bilataralnih ugovora o liberalizaciji, što je bio uvod u ono što mi
danas poznajemo kao ekonomske integracije.   Danas kao posledica procesa globalizacije
dolazi do stvaranja ekonomskih integracija i to kako na mikro tako i na makro nivou, koje
izmedju sebe stoje u odnosu medjuzavisnosti.
          Osnovno obeležje ekonomskih integracija na mikro nivou jesu procesi spajanja i pri-
pajanja preduzeća iz iste ili različitih zemalja. Ovi procesi su rukovoneni tržišnim motivima
i po svom karakteru su spontani. Sa druge strane, postoje integracije i na makro nivou koje
nastaju dogovorima izmenu država i po svom karakteru su formalne ili institucionalne.
       Ekonomske integracije na makro nivou ili regionalne ekonomske integracije predstavl-
jaju udruženja više zemalja sa ciljem liberalizacije medjusobne trgovine ili regulisanja tr-
govine sa trećim zemljama. Postoji nekoliko vrsta regionalnih integracija:



sporazum o preferencijalnoj trgovini - podrazumeva sniženje carina u trgovini

izmenu zemalja potpisnica;



parcijalna carinska unija - podrazumeva zajedničku carinsku tarifu prema trećim

zemljama, dok se zadržava postojeći nivo carina izmenu zemalja potpisnica sporazuma;



zona slobodne trgovine - predstavlja potpuno ukidanje carina izmenu zemalja

članica integracije;



carinska unija - predstavlja istovremeno ukidanje internih carina i zajedničku

carinsku tarifu prema trećim zemljama;



zajedničko tržište - pored carinske unije podrazumeva i slobodno kretanje faktora

proizvodnje i zajedničku spoljnotrgovinsku politiku;



parcijalna ekonomska unija - pored zajedničkog tržišta uključuje i haronizaciju

ekonomskih politika. Primer ove integracije je bila EU pre nastupanja monetarne unije;



ekonomska unija - najviši je nivo ekonomskih integracije. Pored elemenata koje

sadrži parcijalna ekonomska unija sadrži i monetarnu uniju (zajednička valuta I zajednička
monetarna politika). Jedina ekonomska integracija koja je dostigla ovaj nivo ekonomskog
povezivanja jeste EU, koja je 1. januara 1999. godine postala ekonomska unija.

EU je svakako najznačajnija regionalna ekonomska integracija u svetu. Svoj put od
Ekononske zajednice za ugalj i čelik do ekonmske i monetarne unije EU je gradila punih
pola veka.
        Druga po značaju je Severnoamerička zona slobodne trgovine (NAFTA) čije su član-
ice SAD,  Kanada i  Meksiko,  regionalne  integracije  zastupljene su  i  na  teritoriji  Južne
Amerike, Azije i Afrike pa se može reći da veliki broj država u svetu pripada nekoj od re-
gionalnih integracija.

Uspostavljanje regionalnih integracija je dinamičan proces u svetskoj privredi tako da
je u bliskoj budućnosti moguće formiranje novih ili proširivanje starih integracija. Tako je
u avgustu 2006. godine stigao predlog Japana o formiranju zone slobodne trgovine koja bi
uključivala Australiju, Kinu, Južnu Koreju, Indiju, Japan, Novi Zeland i 10 članica
ASEAN-a. Predložena zona bi imala ukupno 3,1 milijardu stanovnika (oko polovine svet-
skog stanovništva) i bruto domaći proizvod od gotovo 10.000 milijardi dolara

Takodje, u avgustu 2006. godine lideri šest bivših sovjetskih republika: Rusije, Belorusije,
Kazahstana, Kirgizije, Tadžikaistana i Uzbekistana su počeli razgovore o formiranju
carinske unije izmenu ovih zemalja. Cilj ove integracije je ponovno uspostavljanje poki-
danih privrednih veza posle kraha Sovjetskog saveza 1991. godine..
Dakle, jasno je da će i u budućnosti ekonomske integracije biti glavno obeležje svetske
privrede. Menutim, ostaje dilema da li će se ove integracije i dalje uspostavljati na
regionalnom nivou ili će se i pored neuspeha Doha runde pregovora u okviru Svetske
trgovinske organizacije (STO) uspostaviti jači multilateralni okvir.

NASTANAK I OPŠTE ODLIKE EVROPSKE UNIJE

Predrag Bjelić (2003): “Ekonomika menunarodnih odnosa”, Prometej, Beograd