ALFA UNIVERZITET
FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
TRGOVINSKI MENADŽMENT ZAPADA
Mentor:
Student:
Prof. Aleksandra Pavićević Marija Nenadić 227/13
Beograd, 2014.
Sadržaj:
1. Uvod………………………………………………………………………………………………..1
2. Pojam menadžmenta……………………………………………………………………………….2
3. Menadžment u trgovini…………………………………………………………………………….3
3.1. Menadžerska setnja kroz trgovinu razvijenih zemalja……………………………………….3
3.2. Trgovina i trgovinski menadžment u Francuskoj…………………………………………….4
3.2.1. Osnovne karakteristike………………………………………………………………4
3.2.2. Trgovina u Francuskoj………………………………………………………………...4
3.2.3. Trgovinski centri……………………………………………………………………...5
3.2.4. Trgovinski menadžment u Francuskoj………………………………………………..7
4. Trgovina i trgovinski menadžment u Velikoj Britaniji…………………………………………….9
4.1. Osnovne karakteristike……………………………………………………………………...9
4.2. Trgovina u Velikoj Britaniji………………………………………………………………...11
5. Trgovina i trgovinski menadžment u Nemačkoj…………………………………………………12
5.1. Osnovne karakteristike……………………………………………………………………...12
5.2. Trgovina u Nemačkoj……………………………………………………………………….15
5.3. Trgovinski menadžment…………………………………………………………………….15
6. Trgovina i trgovinski menadžment u SAD………………………………………………………16
6.1. Osnovne karakteristike……………………………………………………………………...17
6.2. Trgovina u SAD…………………………………………………………………………….17
6.2.1. Trgovina na malo…………………………………………………………………….18
6.2.2. Trgovina na veliko…………………………………………………………………...19
6.2.3. Diskontni lanci………………………………………………………………………19
6.3. Trgovinski menadžment…………………………………………………………………….20
7. Zaključak…………………………………………………………………………………………21
8. Literatura…………………………………………………………………………………………22
2. POJAM MENADŽMENTA
Menadžment ( MANAGEMENT ) je reč engleskog porekla i kod nas se objašnjava pojmom
upravljanja i rukovodjenja. Osim kao nauka o rukovodjenju i upravljanju , menadžment se može
definisati i kao uspešno vodjenje ideje prema cilju.
1
Pojam menadžmenta se može shvatiti kao proces, kao nauka i kao aktivnost ljudi.
Postoji nekoliko teorija menadžmenta i to su:
2
-
klasična ( naučno upravljanje ) – tvorac F. Tejlor
-
kvantitativna
-
bihejvioristička ( odnosi medju ljudima ).
Menadžment se može podeliti po više osnova a neke od tih su:
-
po delatnosti i
-
po funkcijama.
Po delatnosti menadžment se deli na :
-
-strategijski i
-
-operativni.
Po funkcijama, menadžment se deli na:
-
planiranje
-
organizovanje
-
rukovodjenje
-
kadrovska politika i
-
kontrola.
3
Suština strategijskog menadžmenta je da se odnosi na upravljanje i obuhvata: viziju, misiju,
ciljeve i strategiju.
4
1
Lovrat S., Trgovinski menadžment, Ekonomski fakultet-CID Beograd, 2007.
2
Vuksan B Vuksan B., Industrijski menadžment, VTS za industrijski menadžment, Kruševac, 1997.., Industrijski
menadžment, VTS za industrijski menadžment, Kruševac, 1997.
3
Stefanović Ž., Menadžment, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 1999.
Operativni menadžment proizilazi iz strategijskog i odnosi se na rukovodjenje i obuhvata ostale
funkcije:
-
planiranje,
-
organizovanje,
-
rukovođenje,
-
kadrovsku politiku i
-
kontrolu.
3. MENADŽMENT TRGOVINE
Veština menadžmenta javila se još pre nekoliko hiljada godina kod Starih Egipćana prilikom
izgradnje piramida, kod izgradnje Kineskog zida. Još tada primenjivane su funkcije
menadžmenta kao što su planiranje, organizacija posla, izvršenje odluka i kontrola.
Za vreme Drugog svetskog rata, američka proizvodnja skrenula je pažnju na menadžment i od
tada on počinje da se izučava i počinje verovanje u menadžment kao veštinu. I menadžment u
trgovini imao je svoje etape razvoja.
5
3.1. MENADŽERSKA „ŠETNJA“ KROZ TRGOVINU RAZVIJENIH ZEMALJA
Menadžeri moraju da poznaju svoje kolege širom sveta, ne samo da bi bolje razumeli, već da bi i
bolje sarađivali. To je i prirodno,s obzirom živimo u svetu i njemu pripadamo. Koristimo
njegova iskustva i dostignuća, ali delimo i sva zla koja se u njemu dešavaju. Evropska Unija je
danas najrazvijenija ekonomska i politička grupacija u Evropi. Sama ta činjenica nameće potrebu
upoznavanja njenih karakteristika. Jugoslavija živi u Evropi i pre svih usmerena je na saradnju sa
ovim delom poslovnog sveta. Preko evropskog biznisa u dobroj meri možemo upoznati i
američki, jer se brojna dostignuća koje Amerike koriste i u Evropi.
Evropsku Uniju čine zemlje različite ekonomske razvijenosti i različitih političkih sistema.
4
5
Lovrat S., Trgovinski menadžment, Ekonomski fakultet-CID Beograd, 2007.
Trgovina na veliko u Francuskoj je odgovorila na zahteve tehničko tehnološke revolucije, tj.
praćenje masovne proizvodnje sa masovnom potrošnjom. Trgovina na veliko se našla pred
velikim izazovom, koje je nametala trgovina na malo, tj. da detaljisti uspostavljaju direktne
poslovne veze sa proizvođačima. Da bi tom izazovu i odgovorila, francuska trgovina je morala
da podigne kvalitet svojih usluga kao što su materijalna, tehnička finansijska pomoć, ali i da
modernizuje grosistički sektor.
9
U trgovini na malo izražene su sledeće tendencije:
o
nastaje sistem prodaje putem samoposluga,
o
adaptacija i tehnička modernizacija postojećih objekata,
o
nastanak trgovinskih centara.
3.2.3. Trgovinski centri
Trgovinski centri su specifičnost Francuske. Pod ovim pojmom se podrazumeva trgovinski
kompleks u kome mora biti najmanje deset trgovinskih preduzeća, sa najmanjom korisnom
površinom od 3000 metara kvadratnih, od čega prodajne površine od 2.000 do 2. 500 metara
kvadratnih.
U okviru trgovinskih centara posluje nekoliko hiljada poslovnica trgovinskom robom široke
potrošnje u kojima dominira sistem samoposluživanja.
Francuski institut za samoposluživanje i primenu savremene tehnike i trgovine razlikuje četiri
kategorije trgovinskih centara:
1. regionalni,
2. međunarodni,
3. stambeni snabdevački, i
4. trgovinske galerije.
Regionalni trgovinski centri imaju površinu od 30 do 40 hiljada kvadratnih metara.
Trgovinski centri su mesta kupoprodaje, ali i mesta druženja, odmora, šetnje, itd. Pored
trgovinskih objekata u njihovom sastavu postoje restorani, bioskopi i drugi kulturnozabavni
sadržaji.
Međunarodni trgovinski centri – Ova kategorija trgovinskih centara se gradi u blizini
magistralnih puteva. Locirani su na periferiji. Njihove sadržaje čine obično hipermarketi.
9
Radosavljević Ž., Trgovinski menadžment, Univerzitet BK, Beograd, 2006.
