UNIVERZITET U BANJOJ LUCI
PRAVNI FAKULTET
Mart, 2014.
T
T
R
R
G
G
O
O
V
V
I
I
N
N
S
S
K
K
O
O
P
P
R
R
A
A
V
V
O
O
(POSLOVNO PRAVO)
A.M.
TRGOVINSKO (POSLOVNO) PRAVO
2
SUBJEKTI PRIVREDNOG PRAVA
Subjekti privrednog prava (privredni subjekti) su fiziĉka i pravna lica koja su u
privrednopravnom prometu nosioci prava i obaveza. Subjekti privrednog prava mogu biti
organizovani u individualnom organizacionopravnom obliku - preduzetnici ili u kolektivnom
organizacionopravnom obliku - privredna društva, banke i druge finansijske organizacije,
društva za osiguranje, berze, javna preduzeća, zadruge, i dr.
Preduzetnik je fiziĉko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja
sve zakonom dozvoljene djelatnosti, ukljuĉujući umjetniĉke i stare zanate i poslove domaće
radinosti.
Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivaĉkim aktom pravna i/ili fiziĉka lica radi
obavljanja djelatnosti u cilju sticanja dobiti.
Banka je akcionarsko društvo, koje ima dozvolu za rad koje obavlja depozitne i kreditne poslove,
a moţe obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. U druge finansijske organizacije spadaju:
poštanska štedionica, štedionica, štedno-kreditna organizacija, štedno-kreditna zadruga.
Društva za osiguranje osnivaju se u obliku akcionarskog društva za osiguranje, društva za
uzajamno osiguranje ili agencije za poslove pruţanja drugih usluga osiguranja, radi obavljanja
poslova osiguranja i reosiguranja, kao i drugih poslova u vezi sa osiguranjem i reosiguranjem
(npr. snimanje i procjena štete, pruţanje tehniĉkih i intelektuallnih usluga i sl.- agencije za
poslove pruţanja drugih osiguranja).
Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje obavlja djelatnost organizovanja
trgovine hartijama od vrijednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom trţištu,
odnosno na berzanskom i vanberzanskom trţištu.
Brokersko-dilersko društvo je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo radi obavljanja
djelatnosti na organizovanom trţištu hartija od vrijednosti (posredovanje u kupovini i prodaji
hartija od vrijednosti i kupovina i prodaja hartija od vrijednosti u svoje ime, a za raĉun
nalogodavca, odnosno u ime i za raĉun nalogodavca - brokerski poslovi; kupovina i prodaja
hartija od vrijednosti u svoje ime i za svoj raĉun, radi ostvarivanja razlike u cijeni - dilerski
poslovi, i dr.).
Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja dijelatnost od opšteg interesa, a koje osniva drţava,
odnosno jedinica lokalne samouprave.
PRIVREDNA DRUŠTVA
Pojam privrednog društva
Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju pravna i fiziĉka lica radi obavljanja djelatnosti u
cilju sticanja dobiti.
Pravne forme privrednih društava su:
1.
Ortaĉko društvo -
društvo lica
2.
Komanditno društvo -
društvo lica
3.
Društvo sa ograniĉenom odgovornošću -
društvo kapitala
4.
Akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno) -
društvo kapitala
TRGOVINSKO (POSLOVNO) PRAVO
4
DJELATNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA
Djelatnost je predmet poslovanja privrednog društva. Privredno društvo moţe obavljati sve
zakonom dozvoljene djelatnosti. Djelatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati
samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta nadleţnog organa, mogu se obavljati po
dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta nadleţnog organa.
Svaki privredni subjekt utvrdjuje predmet poslovanja (svoju djelatnost) osnivaĉkim aktom,
slobodno, ali je moguće da se posebnim zakonom propiše da se odredjene djelatnosti mogu
obavljati na osnovu prethodnog odobrenja nadleţnog organa.
Vrste djelatnosti: OSNOVNA (djelatnost za koju je registrovano) i SPOREDNA (u funkciji
osnovne djelatnosti).
SJEDIŠTE PRIVREDNOG DRUŠTVA
Sjedište privrednog društva je mjesto iz koga se upravlja poslovima društva, a odredjuje se
osnivaĉkim aktom i registruje se u skladu sa zakonom. Poslovno ime je naziv pod kojim
privredna drustva posluju (npr.firma)
FIRMA (POSLOVNO IME) PRIVREDNOG DRUŠTVA
Firma društva je ime pod kojim društvo posluje u pravnom prometu.
Naĉela koja vezujemo za firmu su:
1.
Naĉelo ISTINITOSTI - u firmu se unose samo istiniti podaci
2.
Naĉelo JAVNOSTI - firma se upisuje u registar dostupan javnosti
3.
Naĉelo SLOBODNOG IZBORA FIRME - društvo moţe slobodno izabrati ime koje će
koristiti
4.
Naĉelo ISKLJUĈIVOSTI - Jednu firmu moţe upotrebljavati iskljuĉivo samo jedno
društvo
5.
Naĉelo TRAJNOSTI - Poslovni interesi nalaţu da firma bude što trajnija, da se ne mijenja
6.
Naĉelo OBAVEZNOSTI - Svako društvo mora imati svoju firmu
7.
Naĉelo JEDINSTVENOSTI - Jedno društvo mora imati samo jednu firmu
Elementi firme
1.
OBAVEZNI ELEMENTI
a.
Oznaka naziva društva (ime)
b.
Oznaka djelatnosti
c.
Sjedište
d.
Oznaka posebnog statusa ako postoji (npr. u steĉaju)
e.
Oznaka firme preduzeća (a.d.;o.d.;k.d.; d.o.o)
2.
FAKULTATIVNI ELEMENTI
a.
Robni i usluţni ţig
b.
Godina osnivanja
c.
Oznaka da je predueće povezano u neki sloţeni oblik preduzeća, itd.
3.
USLOVNO DOPUŠTENI ELEMENTI (samo ako dopusti nadleţni organ)
a.
Imena drţava
b.
Imena istorijskih liĉnosti
Samo ako dopusti nadlezni organ
4.
ZABRANJENI ELEMENTI
a.
Neistiniti podaci
b.
Obiljeţja drţavnosti
c.
Oznaka suprotne moralu
TRGOVINSKO (POSLOVNO) PRAVO
5
Zaštita firme preduzeća
Postoje ĉetiri vrste zaštite preduzeća:
1.
Zaštita po SLUŢBENOJ DUŢNOSTI - registarski sud po sluţbenoj duţnosti vodi raĉuna
da u svoj registar ne upiše dvije iste firme
2.
Zaštita po TUŢBI - moraju se ispuniti sljedeći kumulativni elementi:
a.
Mora se raditi o istoj firmi
b.
Da od registracije tuţene firme nije prošlo 3 godine.
3.
Zaštita po OSNOVU NELOJALNE KONKURENCIJE - ona se jedino moţe primjenjivati
van granica i preduzee tuţilac dokazuje da je prvi poĉeo upotrebljavati firmu
4.
KRIVIĈNOPRAVNA ZAŠTITA - neovlaštena upotreba tudje firme je posebno kriviĉno
djelo.
PODJELA PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Privredna društva se po zakonu dijele na: društvo
lica i društvo kapitala
.
Za
društva lica
su karakteristiĉna personalna svojstva ĉlanova društva. Zasnovana su na
povjerenju i obiĉno broje manji broj ĉlanova. Društva lica imaju svoju imovinu koja je
samostalna i odvojena od imovine ĉlanova društva. Ova društva odgovaraju za svoje obaveze
cjelokupnom svojom imovinom, ali i njihovi ĉlanovi odgovaraju
neograniĉeno
i
solidarno
za
obaveze društva cjelokupnom svojom imovinom.
Društva lica su: o.d. i k.d.
Za
društva kapitala
je odluĉujući znaĉaj kapital društva, odnosno ulog ĉlanova, a ne i njihova
personalna svojstva. Ĉlanovi društva snose rizik samo do iznosa svojih uloga. Zbog razdvojenosti
imovine društva i imovine ĉlanova, ĉlanovi društva kapitala imaju pravo da svoje uloge prenose
na druga lica putem pravnih poslova (prodaja, poklon, nasljedjivanje). U a.d. visina uloga zavisi
od odluke samih akcionara koji osnivaju društvo, tj. od osnivaĉkog akta.
Društva kapitala su a.d. i d.o.o.
Klasifikacija preduzeća (skripta/kornjaĉa):
Prema kriterijumu svojine: - u drţavnoj svojini; - u društvnoj svojini; - u zadruţnoj svojini; - u
mješovitoj svojini; - u privatnoj svojini.
U zavisnosti od toga da li osnivaĉ postaje stvarno pravni titular ili ne: - vlasniĉka; - nevlasniĉka
preduzeća.
Zavisno od oblika organizovanosti: - preduzeća, trgovaĉka društva.
JAVNO PREDUZEĆE
je preduzeće koje obavlja djelatnosti od opšteg interesa pri ĉemu se kao
osnivaĉ pojavljuje drţava ili jedinica lokalne samouprave. Javno preduzeće za svoje obaveze
odgovara celokupnom svojom imovinom.
Javna preduzeća nastaju na sljedeće naĉine:
1.
Osnivanjem od strane drţave (zakonom)
2.
Osnivanjem od strane opština ili regija
3.
Zakljuĉivanjem ugovora o koncesiji izmedju drţave i nekog fiziĉkog ili pravnog lica
4.
Nacionalizacijom privatih preduzeća
5.
Osnivanjem mješovitih društava.
Karakteristike javnog preduzeća:
1.
pravni subjektivitet
2.
sopstvena imovina
3.
predstavljaju porofitabilne javne sluţbe
4.
preduzeća koja su stavljena pod vlast drţave
5.
moţe biti subjekt steĉaja
TRGOVINSKO (POSLOVNO) PRAVO
7
PUNOMOĆ
Punomoćnik stiĉe ovlašćenje za zastupanje po osnovu punomoćja dobijenog od zastupnika
društva. Punomoćje se moţe dati jednom fiziĉkom licu ili nekolicini njih, ili pravnom licu
(zastupniĉkoj organizaciji).
Vrste punomoći: opšta ili generalna, posebna ili specijalna, poslovna punomoć, punomoć
trgovinskog putnika i punomoć po zaposlenju.
Opšta (generalna) punomoć
- Punomoćnik je ovlašćen da preduzima pravne poslove koji
ulaze u redovno poslovanje vlastodavca, a to su tekući poslovi, ali ne i izvanredni. Koji su poslovi
tekući, odredjuje se prosjeĉnom mjerom ponašanja pripadnika iste struke.
Posebna (specijalna) punomoć
- Daje se za poslove koji prelaze okvir redovnog poslovanja.
Zakon izriĉito navodi da su posebna ovlašćenja potrebna za preuzimanje mjeniĉne obaveze,
zakljuĉenje ugovora o jemstvu, o poravnanju, o izabranom sudu, kao i za odricanje nekog prava
bez naknade.
Poslovna punomoć
- šira od opšte punomoći, podrazumijeva ovlašćenje za obavljanje svih
poslova koji su uobiĉajeni u vršenju poslovne djelatnosti prvirednopravnog subjekta odredjene
vrste. Ovu vrstu punomoći mogu dati samo fiziĉka i pravna lica koja obavljaju privrednu
djelatnost, za razliku od opšte punomoći koju mogu dati sva fiziĉka i pravna lica bez obzira na
djelatnost. Poslovno punomoćje moţe biti OPŠTE i POSEBNO. Posebno je potrebno za
preuzimanje mjeniĉne obaveze, zakljuĉenje ugovora o jemstvu, o pravnanju, za otudjenje i
opterećenje nepokretnosti, uzimanje zajma i vodjenje sudskog i arbitraţnog spora.
Punomoć trgovinskog putnika
- se odnosi na poslove u vezi sa prodajom robe. Trgovinski
putnik koji je ovlašćen da prodaje robu, nije ovlašćen da naplati cijenu, kao ni da prodaje na
kredit, osim ako ima posebno ovlašćenje za prodaju na kredit. Trgovinski putnik je ovlašćen da
za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi sa izvršenjem
ugovora zakljuĉenog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne
mere za oĉuvanje njegovih prava iz tog ugovora.
Punomoć po zaposlenju
- pripada licima koja obavljaju poslove evezane za zakljuĉenje i
ispunjenje ugovora (npr. prodavcima, kelnerima i sl.). Njima se punomoćje ne daje pismenim
putem, već njihova ovlašćenja proizilaze iz same ĉinjenice da obavljaju odredjenu vrstu posla i
odredjuju se prema poslovnim obiĉajima.
Vlastodavac moţe po svojoj volji suziti ili opozvati punomoćje, ĉak i ako se ugovorom odrekao
tog prava. Opozivanje i suţavanje svakog punomoćja moţe se uĉiniti izjavom bez posebne forme.
PROKURA
Prokura je zakonska forma ovlašćenja kojom privredno društvo ovlašćuje jedno ili više lica za
zakljuĉivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa djelatonošću društva. Ako u prokuri nije izriĉito
navedeno da je data za poslovnu jedinicu smatra se da je data za cijelo privredno društvo.
Prokura ne sadrţi ovlašćenje za zakljuĉivanje poslova koji se odnose na otudjenje i opterćenje
nepokretnosti. Ovlašćenja iz prokure se NE MOGU OGRANIĈITI i prokura se ne moţe dati na
ODREDJENO VRIJEME niti se moţe vezati za odredjene USLOVE.
Prokuru daje privredno društvo jednom licu ili većem broju lica kao POJEDINAĈNU ili
ZAJEDNIĈKU. Pojedinaĉna se moţe dati i većem broju lica, pri ĉemu svaki od prokurista
nastupa samostalno. Zajedniĉka prokura je prokura koja je data većem broju lica, pri ĉemu su
poslovi koje zakljuĉuju ili radnje koje preduzimaju punovaţne samo uz saglasnost svih tih lica.
Prokura je neprenosiva, moţe se dati samo fiziĉkom licu i daje se u pisanom obliku. Prokurista
potpisuje privredno društvo pod svojim punim imenom, sa jasnom naznakom svog svojstva (pp)
