UNIVERZITETUPRIŠTINI
FAKULTET ZA SPORT I FIZIČKO VASPITANJE
BANIĆ Ilija
(7433)
TROSKOK
(seminarski rad iz predmeta ATLETIKA)
Predmetni nastavnik:
Dr Rade Stefanović, profesor
Leposavić, 2019. godine
4
Pored Irske, ista disciplina se proširila na Englesku gde su se skokovi izvodili naizmeničnim
ritmom, tzv. grčkom varijantom – skok seizvodi sledećim redosledom koraka: leva, desna, leva
noga ili desna, leva, desna noga.
Troskok je bio u programu atletskih takmičenja od obnovljenih Olimpijskih igara, a na
programu su bila dva načina troskoka (iz zaleta i iz mesta). Troskok iz mesta se našao na
Olimpijskim igrama i 1900. i 1904. godine. Takmičenje kod žena u troskoku, zvanično je
postalo deo Svetskog prvenstva u atletici tek tokom devedestih godina 20. veka. Međunarodna
asocijacija atletskih federacija je zvanično priznala prvi svestki rekord u troskoku za žene 1990.
godine. Nakon toga, troskok u ženskoj konkurenciji doživljava pravi procvat sa rezultatima i
brojem učesnica. Danas je troskok jedna od popularnijih disciplina u ženskoj konkurenciji.
2.1 Razvoj svetskih rekorda
Zvanični svetski rekordi u disciplini troskok beleže se od 1912. godine. Skok dužine
15,52m postao je svetski rekord 1924. godine i bio je najbolji rezultat punih 7 godina. Ne-
koliko godina kasnije, skokovi postaju sve duži i preskače se granica od 16m. Tek nakon 30 go-
dina je premašena granica od 17m. Nakon savladane jedne ,,magične” prepreke, bilo je potrebno
još 30 godina usavršavanja tehnike troskoka, kako bi jedan atletičar savladao granicu od 18m.
To je bio čuveni britanski troskokaš, Džonatan Edvards (Jonathan Edwards). Edvards je oborio
svetski rekord 1995. u Geteborgu na Svetskom prvenstvu, preskočivši 18,16m. Međutim, taj
rekord je važio samo nekoliko desetina minuta, jer je u jednoj od narednih serija, Edvards oborio
još uvek nedostižni svetski rekord od 18,29m. Mnogo godina pre zvaničnog priznanja rekorda u
troskoku za žene, atletičarke su postizale dobre rezultate u ovoj disciplini. Međutim, tek od
1990. godine počinje registracija zvaničnih rekorda, odnosno svetski rekord od 14,54m,
Kineskinje Li Huirong (Li Huirong). Nedugo zatim, tadašnja atletičarka Sovjetskog Saveza,
Inesa Kravec (Inessa Kravets), nadmašuje skok Kineskinje i u Moskvi 1991. godine postavlja
novi svetski rekord od 14,95m. Ista atletičarka je zvanična svetska rekorderka sa skokom
15,50m postignutim u Geteborgu 1995. godine, samo par dana nakon svetskog rekorda
Džonatana Edvardsa u muškoj konkurenciji.
2.2 Atletske legende
5
Džonatan Edvards je svojom brzinom i besprekornom tehnikom troskoka, uspeo da postavi
aktuelni svetski rekord (18,29m) kada je pobedio 1995. godine i prvi put postao svetski prvak.
Pored ovog uspeha, on je postao i osvajač zlatnih medalja na Evropskom prvenstvu 1998.
godine, na Olimpijskim igrama 2000. godine, kao i na Svetskom prvenstvu 2001. godine i na
igrama Komonvelta 2002. godine.
Interesantno je da se Katrin Ibargen (Caterine Ibarguen), u mlađim uzrasnim kategorijama,
prvenstveno takmičila u višeboju, skoku u dalj i skoku u vis. U svojoj 20. godini je odlučila da
se bavi samo troskokom i postala je vrlo uspešna u ovoj disciplini. U periodu od 2012. do 2016.
godine, ona je ostvarila čak 34 pobede u nizu, uključujući i dve titule svetske prvakinje i
olimpijsko zlato iz Rio De Žaneira 2016. godine. Pored toga, ona je i rekorderka Južne Amerike
sa preskočenih 15,31m.
3. Tehnika troskoka
Sa aspekta složenosti strukture motoričkog obrazca, troskok je disciplina koja kombinuje
ciklične i aciklične pokrete. Za razliku od skoka u dalj gde je potrebno da se izvrši maksima-lno
naprezanje u jednom odskoku i postigne najveća distanca, troskok zahteva kompleksniji obrazac
kretanja u tri integrisane faze, čiji zbir daje najveći učinak tj. najveću preskočenu distancu.
Troskok se sastoji od odskoka na jednoj nozi, međukoraka i doskoka, izvedenih povezano i po
tom redu (slika 1.)
Slika 1. Prikaz tehnike troskoka
Odskok se izvodi tako da takmičar doskače na istu nogu kojom je i odskočio. U
međukoraku takmičar se dočekuje na suprotnu nogu kojom odskače kako bi doskočio u jamu sa
peskom. Rezultat u troskoku je u velikoj meri defnisan brzinom u zaletu i optimalnom
proporcijom između distance tri faze skoka.Troskok se ukupno sastoji iz pet faza i dodatnih
podfaza:
