Inženjerska ekonomija
Troškovi i korišćenje kapaciteta
UVODNE NAPOMENE
Bez troškova se ne može ostavriti nijedna proizvodnja. Zato troškovi predstavljaju bitan faktor u
radu svakog preduzeća. Šta su zapravo troškovi, kako se obračunavaju i kakav uticaj oni imaju na
poslovanje preduzeća biće prikazano u prvoj tački ovog rada. Troškovi se mogu podeliti na više vrsta. Sve
te vrste troškova ipak ne mogu obuhvatiti sve troškove koji postoje i koji se mogu javiti u jednom
preduzeću. Zato će u drugoj tački rada biti prikazani troškovi koji zavise od kretanja ili dinamike obima
proizvodnje, i to: fiksni troškovi, relativno fiksni troškovi i varijabilni troškovi. Fiksni troškovi su vrsta
troškova koji su nepromenljivi. Ovi troškovi u preduzeću postoje bez obzira da li preduzeće posluje ili ne.
Relativno fiksni troškovi su troškovi koji se menjaju po zonama. Sa prelaskom u novu zonu, ovi troškovi
rastu, dok su u zonama nepromenljivi. Relativno fiksni troškovi biće objašnjeni na primeru radnih smena
u preduzeću. Posebna pažnja biće posvećena varijabilnim troškovima, u okviru koji će biti objašnjeno
proporcijalno kretanje troškova, kao i degresija i progresija troškova. Troškovi koji se menjaju srazmerno
sa promenom obima proizvodnje su proporcionalni troškovi. Ovi troškovi se povećavaju, odnosno
smanjuju kao što se povećava, tj., smanjuje obim proizvodnje. Degresija troškova znači da se troškovi u
preduzeću povećavaju sa povećavanjem proizvodnje, ali je to povećanje sporije, dok progresija troškova
predstavlja brži rast troškova, nego rast proizvodnje. Posebna pažnja posvećuje se uticaju ovih troškova
na ukupne troškove preduzeća, kao i na troškove po jedinici proizvoda. U okviru druge tačke ovog rada,
takođe biće prikazane i zone kretanja troškova. Odgovor na pitanje kada su zapravo najniži troškovi
proizvodnje, odnosno kada je najpovoljnije proizvoditi, biće prikazano u ovoj tački. Treći deo rada
posvećen je kapacitetu preduzeća. Šta je kapacitet? Kako se se odražava na poslovanje preduzeća
nedovoljna iskorišćenost kapaciteta i zašto je za preduzeće bolje da u potpunosti koristi svoje raspoložive
kapacitete, biće prikazano u tački tri – Korišćenje kapaciteta.
1
Inženjerska ekonomija
Troškovi i korišćenje kapaciteta
1. POJAM, OBRAČUN I PODELA TROŠKOVA
1. 1 POJAM TROŠKOVA
Pri proizvodnji nekog proizvoda javljaju se troškovi. Ako je proizvodnja skupa, odnosno, ako su
troškovi proizvodnje veliki, dobijeni proizvod, makar bio i najvećeg kvaliteta, biće takođe skup za kupca.
Jeftinija proizvodnja omogućuje da preduzeće ostvari zaradu. Znači, upravo od troškova koji se javljaju
pri proizvodnji nekog proizvoda zavisi da li će preduzeće imati gubitke ili dobitke. U svakom slučaju, cilj
svakog preduzeća je da pri proizvodnji ima što manje troškove. Iz navedenog, može se reći da bi za
preduzeće bilo najbolje kada bi proizvodnja mogla da se obavi bez troškova. To je naravno nemoguće, jer
se proizvodnja ne može ostvariti bez trošenja elemenata proizvodnje, odnosno radne snage, sredstava za
rad, bez obzira da li su to mašine, alati, poslovne zgrade, inventar i sl., i predmeta rada (sirovina,
pomoćnog materijala, energije). Trošenje elemenata proizvodnje može biti naturalno i novčano. Od toga
kako se prikazuje trošenje elemenata proizvodnje, razlikuju se utrošci i troškovi. „Utrošci predstavljaju
naturalni (količinski) izraz fizičkog troošenja pojedinih elemenata proizvodnje“
1
. Znači, u zamenu za
dobijanje nekog proizvoda, utrošeni su radna snaga (čovek je trošio svoju živu energiju, snagu), sredstva
za rad (upotrebom gube svoju upotrebnu vrednost, zbog čega sporije rade i proizvode, lakše se kvare) i
predmeti rada (materijal se menja, transformiše-dobija novi oblik). Novčani prikaz svih utrošaka
elemenata proizvodnje predstavlja troškove. Troškovi se izračunavaju, kada se prikaže vrednost, odnosno
cene svega što je upotrebljeno, utrošeno u procesu nastajanja nekog proizvoda. Na osnovu navedenog,
može se reći da „troškovi predstavljaju cenovni izraz utrošaka“
2
. Osim toga „pod troškovima se mora
podrazumevati suma svih vrednosti utrošenih u realizaciji određenog ekonomskog zadatka preduzeća“
3
.
Na osnovu navedenog vidi se da utrošci i troškovi imaju veliki uticaj na poslovanje preduzeća.
1. 2 OBRAČUN TROŠKOVA
Osim troškova prilikom izrade nekog proizvoda javljaju se i izdaci. Izdaci ustvari predstavljaju
isplate novca. Sve što se utroši prilikom proizvodnje, ima neku cenu. Kada se vrednost svih troškova, kao
i izdataka, koji su nastali od početka do kraja izrade nekog proizvoda, saberu, dobije se cena koštanja.
Postupak koji se koristi za izračunavanje cene koštanja, zove se kalkulacija. Uz pomoć kalkulacije, u
preduzećima koja se bave proizvodnjom, određuju se cena koštanja i prodajna cena proizvoda, dok se
njom u trgovinskim preduzećima određuje nabavna cena. Da bi se izračunala cena koštanja nekog
proizvoda, moraju se pojedinačno utvrditi svi troškovi koji su se javili prilikom izrade proizvoda. To su:
troškovi materijala koji se koristi u proizvodnji; troškovi zarada radnika, odnosno plate radnika koji
učestvuju u izradi proizvoda; troškovi amortizacije (ovi troškovi se ne mogu precizno iskazati, ali se
predpostavlja njihova vrednost, na osnovu veka trajanja sredstava za rad ili broja proizvedenih
proizvoda); troškovi pogonske režije i troškovi radnika uprave i prodaje (troškovi koji nastaju u ostalim
službama preduzeća, a koje su takođe na neki način vezane za izradu proizvoda – priprema proizvodnje,
komercijalna služba, finansijska služba, kontrolna služba i slično).
Cena po kojoj se proizvod prodaje naziva se prodajna cena. Razlika između prodajne cene i cene
koštanja proizvoda, zapravo predstavlja zaradu. Na prodajnu cenu nekog proizvoda preduzeće ne može
mnogo da utiče, jer neki proizvod sa svojim osobinama i kvalitetom, ne može biti mnogo skuplji ili
jeftiniji od istog takvog proizvoda, koji je proizveo neki drugi proizvođač. Na osnovu toga, može se reći
da je za jedno preduzeće koje se bavi proizvodnjom, bitnija cena koštanja, nego prodajna cena. Jer, što su
troškovi koji se javljaju pri proizvodnji manji, manja će biti i cena koštanja, a time i veća dobit, tj. zarada.
1
Dr Miroslav Radojičić,Organizacija i ekonomika poslovanja i proizvodnje,Tehnički fakultet,Čačak,2004.godina,
strana 2.
2
Dr Božidar Stavrić, Ekonomika preduzeća, Ekonomski fakultet, Prišina, 1996.godina, strama 93.
3
Prof.dr Milorad D.Pavličić, Ekonomika preduzeća, ICIM+,Kruševac, 2004.godina, strana 102.
2
