Visoka strukovna škola za tekstil
Leskovac
Samostalni rad iz predmeta ekonomija i organizacija
Tema: Troškovi u dugom roku
Mentor: Kandidat:
Dr. Miodrag Trajković.prof Ivan Anđelković 560/2011
Leskovac
Sadržaj:
Troškovi u dugom roku .............................................................................. 3
Kalkulacije troškova ................................................................................... 8
Zaključak ................................................................................................. 13
Literatura
Kako u dugom roku nema fiksnih troškova dugoročni ukupni troškovi jednaki su nuli kada je
obim proizvodnje jednak nuli. Stoga grafik dugoročnih ukupnih troškova na slici 5.7. (b)
polazi iz koordinatnog početka, za razliku od grafika kratkoročnih ukupnih troškova ( slika
5.7.(a)). I ako se dugoročni ukupni troškovi menjaju slično kao i ukupni troškovi u kratkom
roku, promene ove dve vrste troškova nisu povezane. Kratkoročni ukupni troškovi menjaju se
pod uticajem rastućih, konstantnih i opadajućih prinosa kada je makar jedan faktor
proizvodnje nepromenjen, dok se dugoročni ukupni troškovi menjaju usled promene prinosa
na obim kada se svi faktori proizvodnje preduzeća mogu menjati.
Prosečni dugoročni troškovi dobijaju se deljenjem ukupnih dugoročnih troškova količinom
proizvoda za svaki obim proizvodnje. Na slici 5.8. prikazan je oblik krive dugoročnih
prosečnih troškova.
Slika 5.8. Dugoročni prosečni troškovi
Kao što se na slici 5.8. može videti, tipična dugoročna kriva prosečnih troškova ima oblik
razvučenog latiničnog slova ˝U˝. Efekti ekonomije obima ispoljavaju se u smanjenju
dugoročnih prosečnih troškova sa povećanjem obima proizvodnje, dok se efekti disekonomije
obima ispoljavaju kao rast prosečnih dugoročnih troškova do koga dolazi sa povečanjem
obima proizvodnje. Kada se dugoročni prosečni troškovi ne menjaju sa promenom obima
proizvodnje, preduzeće ne ispoljava efekte ekonomije obima ni efekte disekonomije obima.
Efekti ekonomije obima postoje sve dok su dugoročni marginalni troškovi menjaju od
dugoročnih prosečnih troškova. Na obimu na kome se izjednačavaju dugoročni marginalni
troškovi i dugoročni prosečni troškovi, dugoročni prosečni troškovi su najniži. Kada su
dugoročni marginalni troškovi veći od dugoročnih prosečnih troškova, dugoročni prosečni
troškovi se povečavaju, odnosno dolazi do ispoljavanja efekata disekonomije obima. Na slici
5.9. prikazan je odnos između dugoročnih marginalnih troškova i dugoročnih prosečnih
troškova.
Slika 5.9. Promena dugoročnih prosečnih troškova i dugoročnih marginalnih troškova
Dugoročna kriva troškova često se naziva ˝ planinska kriva troškova˝ jer predstavlja koristan
instrument planiranja veličine preduzeća. Dugoročna kriva troškova nema značaj u
operativnom upravljanju proizvodnjom jer se proizvodnja uvek ostvaruje u datim uslovima,
odnosno sa kapacitetima određene veličine. U tom smislu, operativne odluke o obimu
proizvodnje donosi se u kratkom roku kada su kapaciteti nepromenljivi. Uz pretpostavku da
menadžeri mogu da predvide obim traženje za proizvodima preduzeća, dugoročna kriva
troškova može im pomoći da izaberu optimalnu veličinu kapaciteta preduzeća. Na slici 5.10.
prikazane su različite veličine kapaciteta proizvodnje uz pomoć kratkoročnih funkcija
prosečnih troškova.
Slika 5.10. Veličine kapaciteta i kratkoročni prosečni troškovi
Na slici 5.10. krive KPT A, KPT B, ...., KPT F prikazuju kratkoročne (ukupne) prosečne
troškove različitih veličina kapaciteta, kao npr. fabrika različitih veličina. Pri tom, idući od KPT
A ka KPT F prikazane su krive kratkoročnih prosečnih troškova sve većih proizvodnih
kapaciteta. Na slici 5.10. može se uočiti da što su veći pojedini kapaciteti to su oni više pod
uticajem ekonomije obima i disekonomije obima. Zbog ekonomije obima kriva kratkoročnih
