S
S
S
i
i
i
n
n
n
g
g
g
i
i
i
d
d
d
u
u
u
n
n
n
u
u
u
m
m
m
U
U
U
n
n
n
i
i
i
v
v
v
e
e
e
r
r
r
z
z
z
i
i
i
t
t
t
e
e
e
t
t
t
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Departman za
postdiplomske studije
MASTER RAD
Troškovni i finansijski aspekti obračuna zarada i
naknada zarada
Mentor:
Kandidat:
Prof. dr Milovan Stanišić
Slađana Dikić
Br.indeksa 400116/2011
Beograd, 2013.godine
2
Sadržaj
Uvod ...........................................................................................................................................4
Problem istraživanja....................................................................................................................4
Polazište predmeta istraživanja...................................................................................................4
Ciljevi istraživanja......................................................................................................................4
Hipoteze istraživanja............................................................................................................ ......5
Metode istraživanja.....................................................................................................................5
I Šta čini zaradu prema Zakonu o radu i Opštem kolektivnom ugovoru .........................6
I 1. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu ..................................................6
I 1.1 Osnovna zarada .........................................................................................................6
I 1.2 Zarada za radni učinak ..............................................................................................7
I 1.3 Uvećana zarada .........................................................................................................7
I 2. Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade i
bonusi) .......................................................................................................................................8
I 2.1 Druga primanja zaposlenih koja čine zaradu ............................................................8
II Obaveze i troškovi za zarade i naknade zarada – sprovođenje knjiženja i trenutak
nastajanja obaveze....................................................................................................................9
II 1. Opšti pojmovi sa uopštenim primerima knjiženja ....................................................9
II 2. Obračun poreza i doprinosa na zarade zaposlenih..............................................12
II 2.1. Stope poreza i doprinosa na zarade zaposlenih...................................................12
II 2.2 Osnovice za obračun poreza i doprinosa .............................................................13
II 2.3 Obaveza uplate doprinosa bez isplate zarade........................................................15
II 2.4. Kumulativni obračun doprinosa na zarade i naknade zarada..............................18
II 2.5. Obaveza vođenja evidencije zarade i naknade zarade ........................................18
II 2.6. Uplata i usmeravanje poreza i doprinosa............................................................19
II 2.7. Poreske prijave na zarade i njihovo dostavljanje.................................................19
II 2.8. Primeri obračuna poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u zemlji, popunjenih
poreskih prijava i knjiženja..............................................................................................20
III Zarade zaposlenih kao faktor finansijskog izveštaja..................................................25
III 3.1 Troškovni aspekti : grupa 520 – Troškovi zarada, naknada i ostali lični rashodi
sa konkretnim primerima knjiženja .................................................................................25
III 3.2. Račun 520 - Troškovi zarada i naknada zarada
(bruto)……………………..…………………………………………………………….27
III 3.3. Račun 521 – Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret
poslodavca .......................................................................................................................31
III 3.4 Račun 522 – Troškovi naknada po ugovoru o delu...........................................31
III 3.5. Račun 524 – Troškovi naknada po ugovorima o privremenim i povremenim
poslovima ........................................................................................................................34
III 3.6. Račun 525 – Troškovi naknade fizičkim licima po osnovu ostalih ugovor ....39
III 3.7. Račun 529 – Ostali lični rashodi i naknade .....................................................41
4
Uvod
Najveći značaj u razvoju društva ima ljudski rad, tj. proizvodnja, odnosno, ekonomija.
Suština čovekovog bića, tajna njegovog izdvajanja iz sveta prirode leži u njegovoj
svrsishodnoj radnoj i proizvodnoj delatnosti kojom prerađuje i prilagođava svet svojim
potrebama. Utičući na prirodu izvan sebe, čovek istovremeno menja i vlastitu prirodu, razvija
svoju društvenost i svoje znanje. Da bi ljudi opstali moraju da proizvode, a da bi proizvodili
moraju da se udružuju, da stupaju u međusobne odnose i veze. Proizvodnja tako postaje baza
društva. Tržište postaje društveni prostor, uređen na osnovu pravila koje donosi i priznaje
zajednica, polje u kom se vrti razmena dobara uspostavljanjem ponude i potražnje, i to
uglavnom putem novca i obrazovanjem jedinstvenih cena. A iza kulisa tog velikog društvenog
sistema stoje proizvođač i kupac, oba sa jednim zajedničkim pojmom, koji zaokružuje celinu
priče: zarada.
Problem istraživanja
Zarada kao motivator ili demotivator, opšti pokretač društvenih zbivanja, neodvojiv je
deo vrednosne kulture. Fenomen, može se tako reći , zarade - jer iznad nečeg na izgled
veoma jednostavnog postavlja svoje kompleksne i vekovne teorije, kao i brojne praktične
probleme koji su izgledali različito u društvenom sistemu, kao i praktična ekonomska
ustrojstva, a iznad svega svoju ekonomsku opravdanost zarada nalazi u uspostavljanju tržišta
rada koji će postati vremenom kao i svako drugo tržište – sa zakonima koji u njemu vladaju.
Pored ovoga, problem istraživanja ovog rada je i sam sistem nagrađivanja, tj.referentni okvir u
kome se vrši vrednovanje rada. Nagrađivanje, kao takvo, unosi red u ljudsko delovanje i
usmerava ka poželjnim ciljevima.
1
Polazište predmeta istraživanja
Tema rada obuhvata istraživanje troškovnih aspekata zarada, njihovo računovodstveno
prikazivanje i njihov položaj prikazan kroz troškove iskazane u bilansu uspeha i obaveze
iskazane kroz bilans stanja.
2
Finansijski aspekti obračuna zarada kroz priču teoretičara pa sve
do krajnjih praktičara kao što su izvršni rukovodioci koji ključne informacije crpe iz statistika
koje sprovodi upravljačko računovodstvo, polazište su sa koga možemo u boljem svetlu
sagledati datu problematiku.
1
Prof. dr Milan I. Miljević: Metodologija naučnog rada, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet,
Pale 2007. godine, str. 120
2
Prof. dr Milan I. Miljević: Metodologija naučnog rada, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet,
Pale 2007. godine, str. 133
5
Ciljevi istraživanja
Naučni cilj ovoga rada jeste naučni opis svih elemenata troškovnih aspekata zarada i
naknada zarada zaposlenih, uključujući poslodavce, zaposlene kao i organizaciju u celini sve
do društveno – ekonomskog uređenja kao podloge na kojoj će pomenuti akteri sprovoditi
svoje zahteve.
Društveni cilj jeste ukazati preduzećima, pogotovu preduzećima u razvoju, odnosno
malim i srednjim preduzećima na značaj relevantnog planiranja obima troškova koje mogu
prouzrokovati zarade zaposlenih,
3
kao i na aspekte koje oni proizvode u računovodstveno -
finansijskom delu preduzeća.
Hipoteze istraživanja
U procesu istraživanja pošlo se sa opštom hipotezom: finansijski aspekt zarada
višestruko je okarakterisan veličinama kao što su društvene postave sistema, zakoni, kao i
interesi svih strana uključenih u ovaj proces.
Posebne hipoteze rada su polazne teorije koje su se vremenom iskristalisale, a naročito
neoklasična teorija, koja je dala ključne odrednice sadašnjih istraživanja problema zarada, kao
i svih aktuelnih dešavanja na tržištima rada. Takođe to su i:
- minimalna zarada, zakonom propisna, kao osnovna determinanta,
- međunarodni i nacionalni računovodstveni standardi su uslov za prikaz i obračun
zarada,
- položaj preduzeća je determinanta za određivanje visine zarada kao i broja zaposlenih.
Obračun zarade višestruko je determinisan veličinama koje preduzeće kao subjekt
dovode pred mnogobrojne društvene grupe – vlasnike, menadžment, zaposlene, poreske i
računovodstveno – revizorske organe dok svaka od grupa ima svoje vlastite interese koje treba
ispoštovati.
4
Metode istraživanja
Sa obzirom na specifičnost predmeta istraživanja, ciljeve i složenost hipoteza,
korišćene su sve potrebne metode koje će rezultatima zadovoljiti osnovne metodološke
zahteve – objektivnost, pouzdanost i sistematičnost.
Primenjene su :
- osnovne analitičke i sintetičke metode : analiza, sinteza, apstrakcija, konkretizacija,
specijalizacija, generalizacija, dedukcija ,
- opšte naučne metode: hipotetičko-deduktivna, statistička, komparativna metoda
- metode prikupljanja primarne i sekundarne građe potrebne za istinitost istraživanja, tj.
prikupljanje relevantnih podataka.
3
Prof. dr Milan I. Miljević: Metodologija naučnog rada, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet,
Pale 2007. godine, str. 159
4
Prof. dr Milan I. Miljević: Metodologija naučnog rada, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet,
Pale 2007. godine, str. 190
7
I 1.2 Zarada za radni učinak
Zakonom o radu član 107. stav 2. propisano je da se radni učinak određuje na osnovu:
- kvaliteta i obima obavljenog posla i
- odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.
Elementi za obračun i isplatu zarade po osnovu radnog učinka utvrđuju se opštim
aktom. Ugovor o radu obavezno sadrži elemente za utvrđivanje radnog učinka. Zakon o radu
se ne upušta u to kako će poslodavac utvrditi kvalitet i obim obavljenog posla već prepušta da
se to uradi aktima poslodavca.To znači da se radni učinak može meriti:
- na osnovu normativa i standarda i
- na osnovu ocene kvaliteta i rezultata rada od strane poslodavca.
Prema OKU razrađuje se radni učinak prema obimu i kvalitetu obavljenog posla.
Zahteva se od poslodavca da utvrdi normative i standarde rada i kriterijume i merila na osnovu
kojih se meri radni učinak zaposlenog, polazeći od tehničko-tehnološke opremljenosti procesa
rada i optimalnog korišćenja radnog vremena.
I 1.3 Uvećana zarada
Uvećana zarada daje se za rad u posebnim prilikama i uslovima. Pravo na uvećanu
zaradu u visini koja je utvrđena opštim aktom ili ugovorom o radu, imaju zaposleni u
slučajevima utvrđenim članom 108. Zakona o radu i to:
1)
za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice
2)
za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju
osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice
3)
za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice
4)
po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u
radnom odnosu (minuli rad) – 0.4% od osnovice.
Zakonom propisani procenti uvećanja zarade su najniži procenti koje je poslodavac
dužan da primeni. Opštim aktom ili ugovorom o radu mogu se utvrditi procenti u većem
iznosu.
Zakonom je, takođe, propisano da ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova,
procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Na primer, zaposleni je na dan državnog praznika radio noću. Za sate noćnog rada na dan
praznika zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu najmanje 136% - 110% + 26% od osnovice.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu se utvrditi i drugi slučajevi u kojima zaposleni
ima pravo na uvećanu zaradu.
