Hemijske povrede – trovanja: toksikologija

HEMIJSKE POVREDE – TROVANJA

TROVANJA (INTOKSIKACIJE, HEMIJSKE POVREDE)

poremećaji zdravlja ili uništenja života koja su

prouzrokovana hemijskim dejstvom otrova

U pojedinim populacijama trovanja predstavljaju veoma značajnu društvenu pojavu, prvenstveno zbog velike učestalosti i
sledstvenih socijalnih gubitaka koje uzrokuju. Tako su npr. u Velikoj Britaniji trovanja odgovorna za bar jedan od sedam
prijema na bolničko lečenje, ali se srećom samo mali broj ovih hospitalno lečenih slučajeva trovanja završi smrtnim
ishodom.

OTROVI (TOKSINI)

supstance koje unete spolja u organizam oštećuju zdravlje svojim hemijskim dejstvom

TOKSIKOLOGIJA

je nauka koja se bavi

proučavanjem otrova i njihovog štetnog dejstva na organizam

. Može se

podeliti u dve velike grane: kliničku i forenzičku toksikologiju.

Klinička toksikologija

se bavi dijagnostikovanjem trovanja kod živih osoba i lečenjem otrovanih.

Forenzička toksikologija

proučava sudskomedicinske aspekte trovanja. U sudskomedicinskoj praksi naročito su

značajna

trovanja sa smrtnim ishodom

, kao i ona trovanja koja mogu biti

vezana sa izvršenjem krivičnih dela

Prema poreklu i mestu stvaranja otrova trovanja mogu biti:

egzogena hemijska trovanja

– nastaju dejstvom otrova koji su uneti spolja u organizam – najznačajina su sa

sudskomedicinskog aspekta.

bakterijska trovanja

– nastaju dejstvom bakterijskih otrova koji se nalaze u bakterijama ili ih bakterije izlučuju

(toksin stafilokoka ili salmonela kod trovanja hranom, botulinski toksin).

samotrovanja

- dejstvo otrova koji su nastali endogeno u samom telu (uremija kod oštećenja funkcije bubrega).

Poreklo egzogenih hemijskih otrova može biti:

mineralno

- arsen, olovo, živa

biljno

- opijum, strihnin, otrovne gljive

životinjsko

- zmijski otrov

organsko-sintetičko

TOK TROVANJA

akutan

- trovanja sa kratkotrajnim kliničkim tokom od nekoliko dana

hroničan

- dugotrajno tj. ponavljano unošenje otrova, uglavnom u manjim količinama, što se može dešavati na

radnom mestu (profesionalna trovanja), a ranije su bila poznata hronična ubilačka trovanja ponavljanim ubacivanjem
malih količina otrova (npr. arsenika tj. mišomora) u hranu ili piće.

ISHOD TROVANJA

smrtan

nesmrtan

- može biti

bez posledica

ili

sa posledicama

u vidu trajnih telesnih oštećenja, odnosno oštećenja zdravlja -

npr. kod osoba koje prežive ispijanje jetkih otrova (kamena soda, sirćetna kiselina) na mestima na digestivnom traktu gde
je usled dejstva otrova došlo do izumiranja (nekroze) tkiva, naročito na jednjaku, umnožava se ožiljno tkivo koje dovodi
do skvrčavanja i deformacije jednjaka (strikture jednjaka) i sledstveno otežanog ili onemogućenog uzimanja hrane, nekad i
pića, što se mora hirurškim putem lečiti.

USLOVI TROVANJA UOPŠTE

Otrovnost je relativno svojstvo hemijske supstance -

ne postoje apsolutno otrovne supstance

, odnosno supstance koje u

svim uslovima uzrokuju trovanje. Pod određenim uslovima

kao otrovi mogu delovati praktično sve hemijske supstance

(uključujući i vodu i kuhinjsku so) ukoliko u organizam budu unete u dovoljnoj količini.

TROVANJE VODOM

– namerno (prisilno) uzimanje preterano velikih količina vode, uglavnom kod psihijatrijskih

bolesnika (psihogena polidipsija) - može uzrokovati teško oštećenje zdravlja zbog poremećaja koncentracija elektrolita u
organizmu (elektrolitni dizbalans - hiponatremija). Smrtni ishod je redak, ali moguć.
Prikaz slučaja (S-1081/99) - 40-godišnji muškaraca, osuđen na mere obaveznog psihijatrijskog lečenja zbog napada na
majku kojoj je izvadio obe očne jabučice, proveo je 15 godina u psihijatrijskoj ustanovi sa dijagnozom shizofrenije. Prema
medicinskoj dokumentaciji, od pre godinu dana pio je ogromne količine vode. Zbog progresivnog pogoršanja
zdravstvenog stanja prebačen je u Urgentni centar u Bgd, gde su ustanovljene jako niske vrednosti natrijuma i kalijuma u
krvi i jako usporen srčani rad. Uprkos primenjenom lečenju umro je 4 sata po prijemu.
Obdukcioni nalaz – edem mozga i pluća, ekstremno proširen želudac, promer 37x18 cm, sa 1500 ml tečnog sadržaja –
obdukcijom i mikroskopskim pregledom isključeni su drugi uzroci smrti.

Otrovnost određene hemijske supstance u svakom

konkretnom slučaju uslovljena je sledećim činiocima:

osobine hemijske supstance

način unošenja supstance u organizam

individualna reaktivnost osobe.

1. OSOBINE HEMIJSKIH SUPSTANCI

Brojne karakteristike hemijskih supstanci utiču na njihovu otrovnost: agregatno stanje (tečno, gasovito), rastvorljivost,
količina, koncentracija (jetki otrovi), afinitet za ćelije i tkiva i dr.
Brojne hemijske supstance deluju kao lekovi ako se u organizam unesu u količinama propisanim od strane lekara, ali ako
se unesu u znatno većoj količini, mogu dovesti do teških oštećenja zdravlja, pa i do smrtnog ishoda. Razblažena sirćetna
kiselina svakodnevno se koristi u domaćinstvu za pripremanje hrane (sirće), a koncentrovana sirćetna kiselina (esencija)
predstavlja veoma opasan i potencijalno smrtonosan otrov.

2. NAČIN UNOŠENJA HEMIJSKIH SUPSTANCI

PUTEVI UNOŠENJA

– kroz

usta

(per os) - najčešće,

kožu

(utrljavanjem),

respiratorni trakt

(udisanjem), u

krvotok

(parenteralno: intravenski, intramuskularno, potkožno tj. supkutano), preko

nosne sluzokože

(ušmrkavanjem npr. kokaina,

heroina), retko kroz čmar i vaginu
Način tj. put unošenja bitno utiče na to da li će se otrovnost hemijske supstance ispoljiti ili ne. U većini slučajeva najbrže
dejstvo otrova je nakon direktnog

unošenja u krvotok

, mada postoje izuzeci: npr. arsen i strihnih jače deluju iz želuca,

dok zmijski otrov ne deluje iz želuca.

MEŠAVINA SA DRUGIM SUPSTANCAMA

- može

pojačati dejstvo određene hemijske supstance

npr. rastvaranjem (cijankalijum u kiselim napicima stvara

toksičan cijanvodonik) ili može doći do pojačavanja individualnog toksičnog dejstva svih supstanci iz mešavine –

sinergizam

(štetno delovanje psihofarmaka ispoljiće se i u manjoj količini ako su uneti u mešavini sa alkoholom)

slabljenje dejstva

– antagonizam.

3. INDIVIDUALNA REAKTIVNOST

Na osetljivost osobe na toksično dejstvo supstance utiču

opšte karakteristike organizma

životno doba

- deca i starije osobe su u principu osetljiviji na dejstvo otrova

zdravstveno stanje

– bolest i telesna iscrpljenost čine osobu osetljivijom na trovanja

stanje pojedinih organa

– kako organa na koje otrov ciljano deluje ili organa preko kojih se vrši razgradanja i

eliminacija otrova iz organizma (jetra, bubrezi).

Pored toga postoje i

specifična individualna reaktivnost

nekih osoba na hemijsko dejstvo određenih supstanci, kako u

vidu posebne osetljivosti, tako i u vidu naročite otpornosti.

preosetljivost

može biti urođena (idiosinkrazija) ili stečena (anafilaksija), nastala usled prethodnog unošenja

supstance

otpornost

takođe može biti urođena ili stečena ponavljanim uzimanjem neke supstance (npr.

tolerancija

heroin kod narkomana, tolerancija na alkohol u ranoj fazi alkoholizma). U literaturi se navodi da neke osobe mogu
uzeti odjednom 200 tableta aspirina bez ikakvog štetnog efekta, dok druge mogu umreti nakon uzimanja samo dve
tablete istog leka.

SUDSKOMEDICINSKA PODELA OTROVA

Postoje različite podele otrova i trovanja, a u sudskomedicinskoj praksi se otrovi dele prema

mestu i načinu delovanja

sledeće grupe:

I otrovi sa mesnim dejstvom

- deluju

na mestu unošenja

tj. na koži i sluzokožama

jetki (korozivni)

otrovi - kiseline i baze – izazivaju izumiranje (nekrozu) tkiva

nadražajni otrovi

- deluju nadražajno na tkiva (npr. na pluća udisanjem) – amonijak, suzavac, sredstva za