4
1.BETA BLOKATORI
Postoje tri tipa beta adrenergičkih receptora: beta-1 receptori koji se nalaze uglavnom u srcu,
beta-2 receptori koji su smešteni po celom telu ali uglavnom u plućima, mišićima i arteriolama.
Beta-3 receptori manje su istraženi, ali zna se da imaju ulogu u metabolizmu masti. Aktivacija
beta-1 receptora adrenalinom pojačava brzinu rada srca i krvni pritisak pa srce troši više
kiseonika. Lekovi koji blokiraju ove receptore, imaju suprotni efekat – oni usporavaju brzinu
rada srca i snižavaju krvni pritisak pa se koriste u stanjima kada do srca ne može doći dovoljno
kiseonika. Beta-2 receptori nalaze se krvnim sudovima prugastih mišića, bronhijalnih mišića,
glatkih mišića digestivnih organa, mateice, u jetri. Aktivacijom tih receptora dolazi do širenja
krvnih sudova u skeletnim mišićima, širenja bronhija, opuštanja materice, i digestivnih organa,
razgradnje glikogena u jetri i otpuštanja glukoze u krv iz jetre. S druge strane blokadom beta-2
receptora
dolazi
do
suprotnih
efekatau
spomenutim
organima.
Beta blokatore razlikujemo prema tome blokiraju li beta-1 ili beta-2 receptore. Ukoliko blokiraju
i jednu i drugu grupu receptora tada ih nazivamo neselektivni beta blokatori. Takvi blokatori
imaju posebno širok spektar delovanja na brojne organe i organske sisteme, ali često i brojne
neželjene nuspojave. Selektivni beta blokatori blokiraju samo beta-1 receptore, ali ukoliko se
uzimaju u velikim dozama tada će blokirati i druge beta receptore.
Posebna grupa beta blokatora jesu beta blokatori koji su u isto vreme i alfa blokatori. To su
labetalol i karvedilol. Oni su vrlo zgodni za brzo postizanje kontrole krvnog pritiska jer dodatna
blokada alfa-receptora sprečava karakteristični početni porast krvnog pritiska koji nastupa
ukoliko
se
blokiraju
samo
beta-1
blokatori.
Posle dugotrajnog lečenja beta blokatorima kao odgovor na blokadu simpatičkog sistema dolazi
do povećanja broja beta receptora. Zbog toga nagli prestanak uzimanja beta blokatora može
5
izazvati tzv. "rebound effect", rizik od napada angine pectoris ili čak i infarkta srca.
Nuspojave beta blokatora jesu bronhospazam, smanjena srčana kontraktilnost, bradikardija,
hipotonična kardiovaskularna disregulacija, poremećaji cirkulacije krvi, pojačana hipoglikemija
u pacijenata s juvenilnim dijabetesom melitusom.
2.ULOGA I UPOTREBA
Uloga
Beta blokatori blokiraju hormone, adrenalin i noradrenalin u simpatičkom nervnom
sistemu.
Simpatički nervni sistem je deo autonomnog nervnog sistema, namenjen inverciji
unutrašnjih organa, krvnih sudova i žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Simaptikus se
uglavnom aktivira kada postoji neka opasnost, neka nagla promena, on priprema
organizam ,,za borbu ili beg“.
Adrenalin i noradrenalin pripremaju mišiće tela za napor. Adrenalin je jedan od hormona
stresa. Usled stresne reakcije dolazi do lučenja adrenalina iz nadbubrežne žlezde.
Prekomerna izloženost ovim hormonima može biti štetna. Previše adrenalina može
dovesti do ubrzanog rada srca, visokog krvnog pritiska, prekomernog znojenja,
anksioznosti i srčanih palpitacija.
Blokiranjem oslobađanja ovih hormonskih blokatora smanjuje se potreba za kiseonikom i
smanjuje se stres na srce.
To smanjuje silu kontrakcija srčanih mišića i krvnih sudova u srcu, mozgu i ostatku tela.
Beta blokatori takođe sprečavaju proizvodnju angiotenzina. To je jedan od mehanizama
kojim bubrezi učestvuju u kontroli krvnog pritiska. Smanjenje količine angiotenzina
opušta i proširuje krvne sudove, olakšavajući protok krvi kroz iste.
Beta blokatori se koriste u lečenju sledećih oboljenja :
