УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
Факултет Заштите на раду
Предмет: Медицина рада
СЕМИНАРСКИ РАД
Тровање металима
Ниш, 2016.
Ментор:
проф. др. Јовица Јовановић
Студент:
Милош Милошевић 12042
2
Садржај
Увод...............................................................................................................................................2
1.
Токсикокинетика и токсикодинамика испитиваних метала..............................................3
2. Токсичност тешких метала у животној и радној средини...................................................4
2.1. Дефиниција, распрострањеност и ресорпција тешких метала.............................4
2.2. Ефекти изложености кадмијуму у животној и радној средини............................6
2.3. Ефекти изложености олову у животној и радној средини....................................8
2.3.1. Ефекти олова на људе...............................................................................10
2.4. Ефекти изложености бакру у животној и радној средини...................................11
2.5.
Жива……………………………...…………………………………………………13
2.6.Хром………………………………………………….……………………………...14
2.7. Никл………………………………………………………………………………....14
3. Утицај токсичних метала на биљке, kao и њихов утицај на здравље људи......................15
3.1. Акумулација токсичних метала у вегетативним деловима пшенице.................15
4. Шта радити у случају тровања металом?..............................................................................17
4.1.Природни начини чишћења организма од токсина и тешких метала………….17
4.1.1.Зеолит……………………………………………………………….….….18
4.1.2.Хлорофил………………………………………………………….……....18
4.1.3.Зелена глина………………………………………………………………19
4.1.4.Да ли је чишћење организма од токсина опасно…………………….…19
Закључак.......................................................................................................................................20
Литература....................................................................................................................................21
4
1. Токсикокинетика и токсикодинамика испитиваних метала
Токсикокинетика представља промет отрова кроз тело. Улазак токсина у систем за
циркулацију, кретање токсина у телу и дистрибуцију ткива и њено избацивање из
организма.
Токсикодинамика представља однос између концентрације токсиканта (метаболита) у
крви и ткивима према механизму његове акције.
Токсични метали доспевши у организам, својим физичко-хемијским особинама, изазивају
пролазна или трајна оштећења структура или функција једног или више органа или
система. У организам се могу унети, како у повећаним концентрацијама тренутно или у
краћим временским интервалима, тако и у малим концентрацијама током дужег
временског периода. Дејство на организам зависи од њихове природе, времена експлозије
и индивидуалних карактеристика организма.
Са клиничког аспекта, тровање токсичним металима може бити акутно, субакутно и
хронично. У професионалним условима акутно тровање је ретко и јавља се при
акцидентним ситуацијама, у случају уноса веће количине токсичних метала у кратком
временском периоду. Хронична професионална тровања су много чешћа и њихова
клиничка слика зависи од количине унетих токсичних метала, путева уношења и
индивидуалних особина експониране индивидуе(пол, године старости, физиолошка стања,
постојање интеркурентних болести, претходна болесна стања, генетске варијације и др.).
Међутим, акутне клиничке манифестације могу се јавити и након дуготрајне експозиције,
као што се и хронични клинички ефекти могу јавити након краткотрајне акутне
експозиције.
Токсични ефекти могу се испољити на месту контакта са токсичним металима (локално
дејство) или су последица оштећења органа и система у које доспевају приликом
дистрибуције у организму. Ефекти се могу испољити тренутно, непосредно након
контакта са токсичним металима или након контакта са токсичним металима или након
извесног времена, а могу бити реверзибилни или иреверзибилни, на нивоу молекула,
ћелија или органа (органског система). Последице дејства токсичних метала су алергијска
реакција, идиосинкразија, затим мутагени, тератогени и канцерогени ефекти. Поремећаји
настају као последица ослабљене ћелијске функције у моменту деловања критичне
концентрације токсичних метала на критични орган и изазивање критичног ефекта.
Токсични ефекти се могу испољити клиничким симптомима и знацима тровања или се
могу открити, без клиничких манифестација, физиолошким и биохемијским тестовима
5
(субклиничка тровања). Критични ефекат не мора увек бити праћен клиничким ефектом,
односно не мора се увек знатније одразити на здравље.
Токсични ефекти настају као последица директног дејства токсичних метала или
продуката њихове био трансформације на структуру ћелија и субцелуларних елемената.
Ови директни физичко хемијски ефекти протеина, пероксида и липида могу настати
примарно и услед интерферанције токсичних метала са метаболичким процесима у ћелији.
2. Токсичност тешких метала у животној и радној средини
2.1. Дефиниција, распрострањеност и ресорпција тешких метала
Метали који имају запреминску масу већу од 5g по cm
3
сврставају се у групу тешких
метала. Тешки метали (олово, кадмијум и бакар) су широко распрострањени у животној
средини. Њихова заступљеност као полутаната у радној и животној средини представља
озбиљан здравствени и еколошки проблем зато што су токсични, нису биоразградиви,
имају веома дуго полувреме живота у земљишту и акумулирају се у живи систем кроз
активни ланац исхране.
Тешки метали се природно налазе у земљишту, у одређеним концентрацијама. У
површинским хоризонтима земљишта често се могу наћи тешки метали који нису
геохемијског већ антропогеног порекла, односно, доспели су у земљиште као последица
различитих људских активности (индустрија, сагоревање фосилних горива, примена
агрохемикалија, атмосферска депозиција и друго), што као последицу може имати трајну
7
Њихова токсичност потиче и отуда што реагују са сулфхидрилним групама, чиме мењају
активност многих ензима, али и глутатиона чија је активност есенцијално везана за исте.
Након акутне и хроничне интоксикације, тешки метали могу да утичу на развој и
свеукупно здравље изазивајући депресију, тешкоће у учењу, неуролошке поремећаје,
кардиоваскуларне болести, болести јетре, бубрега, анемије и др.
Терапија за уклањање тешких метала из организма људи је тзв. хелациона терапија која се
базира на координационој способности јона метала са једне стране и поседовања донор
атома биолиганда (‒О, ‒N, ‒S) преко којих се формирају стабилни асоцијати типа
комплекса и тако значајно смањује њихово токсично дејство. Настали продукти се могу
преко телесних течности елиминисати из организма. Добри хелатори су витамин C, Е и А,
-липонска киселина, глутатион и други биомолекули који као антиоксиданси везују
тешке метале и тиме повећавају заштиту од оксидативног стреса.
2.2. Ефекти изложености кадмијуму у животној и радној средини
Кадмијум је широко распрострањен метал у природи изражене мобилности и токсични
индустријски полутант. Означен је као један од 126 највећих загађивача животне средине
од стране Агенције за заштиту животне средине USA. Према геохемијским
карактеристикама кадмијум се у природи налази заједно са цинком, бакром и оловом.
Сваке године се произведе око 13000 тона овог тешког метала.
Према геохемијској класификацији хемијских елемената кадмијум је литофилни и
халкофилни елемент. До pH 8 је увек присутан као двовалентно позитиван јон (под
условом да се у средини не налазе фосфати и сулфати који га могу исталожити), када се
може лако сорбовати на суспендованим честицама или наградити комплексна једињења са
органским лигандима. Тако, са акватичним хуминским супстанцама у земљишту гради
хуматне комплексе.
Вулканска активност је један од разлога за повремени пораст концентрације кадмијума у
животној средини, пре свега у ваздуху. Стални извори контаминације кадмијумом су
везани за његову примену у индустрији, као антикорозивног реагенса, стабилизатора у
PVC производима и производњи пнеуматика, пигмента боја и у производњи Ni-Cd
батерија. Фосфорна ђубрива, такође, показују релативно висок садржај кадмијума, и
њихово коришћење доприноси повећаном уносу овог метала у земљиште. Иако се неки
