VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BEOGRADSKA POLITEHNIKA
Trovanje živom
Seminarski rad
Mentor:
Studenti:
Prof. Nemanja Jovanović Vladan Čairović 165/2017
Nina Jandrić 185/2017
Ivana Katanić 167/2017
Nikola Krstić 204/2017
Tatjana Počuča 178/2017
Beograd, Decembar 2018 godine
2
SADRŽAJ
1.UVOD……………………………………………………………………………………………3
2. CILJEVI....................................................................................................................................4
3. METODOLOGIJA………………………………….…………………………………………..4
4.
4.1. IZVORI EKSPOZICIJE………………………………………………………………..…..5
4.2.TOKSIKOKINETIKA……………………………………………………………………........6
4.3.TOKSIKODINAMIKA…………………………………………………………………..........7
4.4. OPŠTE OSOBINE ŽIVE…………………………………………………………………….8
4.5.1. AKUTNO TROVANJE ŽIVOM………………………………………………………….10
4.5.2. HRONIČNO TROVANJE ŽIVOM………………………………………………………11
4.6. EFEKTI ŽIVE NA ZDRAVLJE LJUDI……………………………………………………12
4.7. BIOLOŠKI ZNAČAJ ŽIVE…………………………………………………………………14
4.8. LEČENJE……………………………………………………………………………………15
5.ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………………..16
7. LITERATURA………………………………………………………………………………...17
4
2. CILJEVI
Ciljevi ovog rada su:
1. Utvrditi biološki značaj žive
2. Prikazati načine lečenja
3. METODOLOGIJA
Podaci su prikupljeni pregledom pisane i internet literature iz oblasti toksikologije i medicine.
5
4.1. IZVORI EKSPOZICIJE
Najznačajniji izvor profesionalne ekspozicije elementarnoj Hg jesu postrojenja za proizvodnju
Cl
2
zasnovana na hidrolizi NaCl, pri čemu se kao katoda koristi Hg. U ovim postrijenjima se
upotrebljavaju velike količine Hg, i do nekoliko tona. Takođe proizvodnja i priprema živinih
amalgama predstavlja značajan izvor profesionalne ekspozicije. Sublimat žive (HgCl
2
) se koristi
kao fungicidna komponenta u impregnaciji drveta i kao aditiv s fungicidnim svojstvima u
konzerviranju biljaka i životinja. Živin fulminat (Hg(CNO)
2
) se upotrebljava u vojnoj industriji
za proizvodnju detonatora.
Ova jedinjenja (merkurafen i panogen) se u obliku preparata koriste u impregnaciji pšeničnih
zrna koja služe za setvu. Ovi preparati pored tog što uništavaju parazite gljiva (kukolj), utiču i na
klijavost semena. Glavni izvor Hg u opštoj populaciji jeste kontaminirana hrana. Spiranjem
zemljišta na kome su usevi bili zaštićeni pesticidima na bazi Hg velike količine Hg dospevaju u
vodotokove. Zatim u lancu ishrane, Hg dospeva u vodene biljke, alge mikroorganizme (koji je
prevode u njena alkilna jedinjenja), pa zatim u ribe u čijim se mišićima ova jedinjenja deponuju.
Korišćenjem kontaminirane ribe Hg dospeva u ljudski organizam.
Najpoznatiji slučaj trovanja Hg nastao je opisanim mehanizmom u Japanu (Minimata).
Stanovništvo je eksponovano Hg koju postepeno
otpuštaju
amalgami koji se koriste u
stomatologiji, kao i onoj koja isparava sa površina zaštićenih Hg-bojama.
