Tržišni socijalizam

REZIME

Svaka zemlja stalno nastoji, povećati perfomanse svoje privrede kroz stalne promjene, koje u 

sebi sadrže i elemente tranzicije. Međutim, prava, krupna i revolucionarna tranzicija vrši se, 

kada se cijeli jedan svjetski privredni sistem,  

socijalizam,  

transformiše tj. pretvara u drugi 

svjetski   privredni   sistem,  

kapitalizam

  sa   tržišnom   privredom,   koji   se   pokazao 

superiornijim.Tranzicija   bivših   socijalističkih   zemalja,   u   kapitalistički   sistem,   vrši   se   uz 

teškoće, pa i velike privredne recesije, u početnom periodu 3-5 godina. Suština te tranzicije 

svodi se na:



privatizaciju svojine (imovine)



prelazak na tržišni privredu kroz liberalizaciju tržišta



makroekonomsku stabilizaciju



mikroekonomsku stabilizaciju, u cilju postizanja konkurentnosti privrede

Modeli privatizacije, dijele se na  

osnovne i dopunske

.  

Osnovni

  su akcionarstvo sadašnjih i 

bivših   zaposlenih   radnika,   vaučerska   privatizacija   i   prodaja   preduzeća.  

Dopunski

  modeli 

privatizacije   su,   konverzija   potraživanja   u   ulog   (akcije   i   udjele)   dokapitalizacija   i 

reprivatizacija. Najveće uspjehe u tranziciji, među buvšim socijalističkim zemljama, pokazale 

su Češka, Poljska, Slovenija i Slovačka, kao i pribaltičke republike, dok model tranzicije u 

Rusiji, Ukrajini, Bjelorusiji, Albaniji, Uzbekistanu, Jermeniji, Gruziji, zaostaje u rezultatima, 

iako je Rusija u kasnijem periodu ojačala svoju privredu u državu. Model privatizacije u Kini, 

je specifičan i uspješan, mada ona nije ostavrila tranziciju sistema i u osnovi je zadržala 

socijalistički sistem. 

KLJUČNE RIJEČI: ekonomski sistemi, socijalizam, kapitalizam, tržišni socijalizam

UVOD........................................................................................................................................ 1

1. DEFINISANJE EKONOMSKOG SISTEMA.......................................................................2

2. KLJUČNI FAKTORI EKONOMSKOG SISTEMA.............................................................5

2.1 Svojina..............................................................................................................................5

2.2 Donošenje odluka.............................................................................................................7

2.3 Koordinacioni mehanizam...............................................................................................8

2.4 Motivacioni mehanizam.................................................................................................10

2.5 Javni izbor...................................................................................................................... 11

3. GRUPISANJE EKONOMSKIH SISTEMA........................................................................12

4. KAPITALIZAM.................................................................................................................. 17

4.1 Teorija kapitalizma.........................................................................................................18

4.2 Dostignuća kapitalističkog sistema-hipoteze.................................................................21

4.3 Tri modela kapitalizma.................................................................................................. 23

4.4 Oblici vlasništva u kapitalizmu...................................................................................... 24

5. SOCIJALIZAM....................................................................................................................26

5.1 Teorije planskog socijalizma..........................................................................................27

5.2 Perfomanse planskog socijalizma-hipoteze...................................................................29

6. SPECIFIČNOSTI TRŽIŠNOG SOCIJALIZMA NA PRIMJERU NR KINE.....................31

6.1 Regionalna decentralizacija diktatorskog režima...........................................................32

6.2 Struktura regionalnog upravljanja kineskom privredom................................................33

6.3 Državna i privatna preduzeća.........................................................................................34

6.4 Moć i uticaj državnih preduzeća.................................................................................... 34

6.5 Meki budžet, banke i profiti........................................................................................... 35

UVOD

Privredni sistem kao samostalna cjelina, samo je dio društvenog sistema koji obuhvata još i 

druge podsisteme. Privredni sistem je dominantan u odnosu  na ostale, jer je najotvoreniji, a 

istovremeno je i najveći broj njegovih veza sa ostalim podsistemima, u okviru društvenog 

sistema. 

Ekonomski sitem

 predstavlja niz institucija za donošenje i implementaciju odluka u 

vezi sa proizvodnjom, prihodom i potrošnjom u jednom geografskom području. Četiri ključna 

faktora ekonomskog sistema su: 



svojina, 



donošenje odluka, 



koordinacionki mehanizam, 



motivacioni mehanizam. 

Neki autori smatraju da je jako bitan i peti faktor –  

javni izbor.

  Prema jednoj od podjela 

ekonomskih sistema, razlikuju se kapitalistički i socijalistički ekonomski sistem

. Kapitalizam 

označava ekonomski sistem u kojem su sva ili veći dio sredstava za proizvodnju u privatnom 

vlasništvu i u kojem se investicije, proizvodnja i plasman dobara raspoređuju prije svega po 

zakonima   slobodnog   tržišta.  

Socijalizam  

je   sistem   stanja   društva   u   kome   su   sredstva   za 

proizvodnju u vlasništvu i pod kontrolom države.  Narodna Republika Kina je počela kao 

administrativno-komandni sistem. 

Taj cilj se pretvorio u socijalizam u kineskom stilu u kojem državna i privatna ekonomija 

koegzistiraju,   odsutno   je   nacionalno   planiranje   i   pravo   privatne   svojine   bi   trebalo   biti 

zaštićeno.   Iako   se   kineski   ekonomski   sistem   teško   može   kategorisati,   to   je   tržišno-

socijalistički orjentisana privreda u kojoj se kombinuju značaj državnog vlasništva i kontrole 

nad   privatnom   ekonomskom   aktivnosti,   ali   pod   nadzorom   monopolističke   komunističke 

partije. U prvom dijelu ovog rada baviću se ekonomskim sistemom, njegovim komponentama 

i   tipologijom;   u   drugom   dijelu,   kapitalističkim   i   socijalističkim   privrednim   sistemima, 

osnovnim teorijama i hipotezama o dostignućima ovih sistema; dok ću se u trećem dijelu 

baviti specifičnostima tržišnog socijalizma na primjeru NR Kine.

1. DEFINISANJE EKONOMSKOG SISTEMA

Istraživanja savremenih ekonomsko-socijalnih sistema na komparativnoj osnovi vrše se u 

svim zemljama. Za takvom analizom postoji sve izraženija društvena i praktična potreba. 

Ipak, ne samo da je teško definisati ekonomski sistem, već je teško i sagledati odnos između 

ekonomskih i društvenih formacija, pa i odnos između ekonomskog sistema i ekonomske 

politike.  U   svakodnevnoj   praksi,   nema   “čistih   sistema“   i     “modela“,   ali   ni   “homogenih 

sistema“.   Znatne   su   razlike   u   okvirima   ekonomskog   sistema   razvijenih   tržišnih   ili 

ekonomskog sistema netržišnih centralno planskih ekonomija. 

To znači da se ekonomski sistemi Evrope razlikuju od ekonomskog sistema SAD, a jedan i 

drugi   od   ekonomskog   sistema   u   Japanu.   Iako   te   razlike   nisu   toliko   bitne,   ipak   nisu   ni 

beznačajne.   Uporedo   s   navođenjem   različitih   definicija   potrebno   je   isticati   bitne 

karakteristike, vrijednosti, prednosti, vrline i nedostatke svakog od razmatranih ekonomskih 

sistema, ekonomskih politika, “režima privređivanja“ i upravljanja i to u stalnom razvoju u 

jednom dinamičnom sistemu. Ekonomski sistem je samo jedna od determinanti ekonomskog 

rezultata.   Ekonomski   sistem,   za   razliku   od   drugih   determinanti,   nije   lako   kvantifikovati. 

Naime, ekonomski sistemi su po svojoj prirodi višedimenzionalni. 

Definiciju ekonomskog sistema Asar Lindbek (

Assar Lindbeck

) je predložio naglašavajući 

višedimenzionalnost     samog   sistema.   Ekonomski   sistem   predstavlja   niz   institucija   za 

donošenje i implementaciju odluka u vezi sa proizvodnjom, prihodom i potrošnjom u jednom 

geografskom području. Prema ovoj definiciji, ekonomski sistem se sastoji iz, između ostalog, 

mehanizama, konvencija, organizacionih sporazuma, običaja i pravila za donošenje odluka

. 

Ekonomski sistemi mogu da variraju u bilo kojoj od ovih dimenzija. Sam ekonomski sistem 

uključuje   sve   one   institucije,   organizacije,   prava   i   pravila,   tradicije,   vjerovanja,   stavove, 

vrijednosti i dobijene obrasce ponašanja koje direktno ili indirektno utiču na ekonomsko 

ponašanje i rezultate.

Definisanje   ekonomskog   sistema   pokazuje   neadekvatnost   tradicionalnih   „izama“   – 

feudalizma, socijalizma i komunizma. Ova klasifikacija identifikuje sistem na osnovu jedne 

karakteristike, u ovom slučaju vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. Ipak, ekonomski 

sistemi treba da se kvantifikuju na osnovu više institucionalnih karakteristika.  Ekonomski 

sistem je definisan svojim institucijama, koje mogu biti brojne i različite. Institucije možemo 

definisati kao pravila igre društva, ili fundamentalnije, ljudska izmišljena ograničenja koja 

oblikuju ljudsku interakciju. Kao posljedica, oni strukturiraju podsticaje ljudskoj razmjeni 

bilo političkoj, socijalnoj ili ekonomskoj. Ako institucije definišu društvena pravila igre, tada 

društvo mora imati institucije koje bi primjenila ta pravila. Institucije se ne sastoje samo od 

pravila, nego i od sredstava za njihovu primjenu. Pravila mogu biti izvršena od strane države 

ili privatnog sektora. Pet tipova pravila i njihovi mehanizmi primjene su dati u tabeli 1. Šesti, 

anarhija, je sistem bez pravila, pa samim tim i bez primjene.

Tabela 1. Pravila i mehanizmi primjene institucija

Tip pravila

                                                                       Sredstvo primjene

Konvencija                                                                          Samonametanje

                                                                                             Samoposvećenost

Etička pravila                                                                       Neformalna društvena kontrola

Običaji

Privatna pravila                                                                   Organizovano privatno izvršenje

Državni zakoni                                                                    Organizovano državno izvršenje

Anarhija

                                                                     Ne postoje pravila uopšte

Izvor:  Gregory  P.,  Stuart  R.   (2013).  The  Global   Economy  and   Its  Economic   Systems. 
Cengage Learning