Univerzitet u Beogradu
Tehnički Fakultet u Boru
Seminarski rad iz predmeta
Kultura poslovne komunikacije
Tema:
Interpersonalna komunikacija
Profesor: Student:
Milovan Vukovic Bogisa Rajkovic
Br. Indeksa: 135/10
U Boru,
Maj, 2011.
Uvod
Specifičnost ljudskog komuniciranja, sastoji se u delovanju preko korišćenja
simbola o čijem značenju u određenom društvu postoji saglasnost (ili konvencija), tako
da drugim članovima društva ili grupe nije strano značenje delovanje nekog pojedinca ili
grupe. To je nepsredno povezano s čovekovom duhovnom kulturom i njenim razvitkom.
Komuniciramo radi zabave, no jednako tako da bismo pokazali srdačnost i
prijateljstvo, ali isto tako da bismo dobili neke informacije, da bismo nekog u nešto uverili
i tako dalje.No, bez obzira na razloge, komuniciranje nam uvek omogućuje prenošenje
novih saznanja o nama samima, o našim intelektualnim, emocionalnim i društvenim
osobinama.
Smisao komunikacije je sadržan u razmeni poruka, čije su funkcije upozorenje,
savet, informacija, ubeđivanje, izražavanje mišljenja I uživanje. Poruke koje se
razmenjuju u procesu komuniciranja retko su neutralne. Neke poruke su jasne i
očigledne, dok su druge skrivene I nejasne. Otuda se može reći da komunikacija po
pravilu obuhvata više od jedne poruke istovremeno.
Najveći broj predmetnih oblasti komunikacije posvićuje se istraživanjima koja iz
perspective teorije kulture fenomenološki prilaze savremenim komunikacijskim
sistemima, aktuelizujući pitanje ideologije, jezika, diskursa, kontrole, itd. Pojava i način
organizacije novih medija (pre svega, interneta) u doba sveopšte globalizacije sveta
uslovili su javljanje novih modela komunikativne prakse medju ljudima, kao I novih formi
doživljavanja stvarnosti i percepcija sveta. Ova nova komunikacijska tehnologija je, u
stvari, hibrid, budući da kombinuje elemente štampe, telefona, oglasne table, privatnih
pisama, radija i televizije.
Sve u svemu, bitno izmenjena slika sveta u osvit xxi veka pod uticajem novih
tehnologija predstavlja pravi istraživački izazov koji iziskuje “intenzivnije prožimanje
kulturološke analize savremenih modela komunikacije, i komunikološke interpretacije
kulture”.
1
Dinamički faktori interpersonalnog komuniciranja
Povratna veza je ono svojstvo po kojem se interpersonalno komuniciranje razlikuje
od ostalog društvenog komuniciranja; u prvom redu, od masovnog komuniciranja kod
koje se fidbek retko javlja. Koncept fidbeka u interpersonalnom komuniciranju sadrži dva
aspekta:
U prvom fidbek predpostavlja slanje određene poruke preko verbalnih i i
neverbalnih kanala, kako bi se dobio odgovor na datu poruku, od osobe kojoj je
upućena. Drugi aspekt fidbeka ukazuje na činjenicu da se odgovor podešava u skladu sa
sadržajem, stilom i ciljem komunikacije.
Fidbek može biti i verbalni i neverbalni, ohrabrujući i neodobravajući. Upotreba
strategije je vrlo važna za dobijanje fidbeka. Tako na primer, predavač koji primeti da
slušaocima opada pažnja, mora priibeći nekoj od komunikacijskih strategija kako bi u
svom auditorijumu probudio zainteresovanost za predavanje. On to može učiniti
gestikulacijom, promenom visine glasa, ili njegovog ritma, može dinamizovati svoje
izlaganje anegdotama itd.
Srategija predavača, u ovom slučaju nije ništa drugo do svojevrstan fidbek u odnosu
na poruku koju mu šalje publika.
Povratna veza je značajan dinamički aspekt inerpersonalnog komuniciranja,
ali ne i jedini. Od ostalih dinamičkih elemenata ovog oblika komuniciranja treba istaći:
1. Subjekte komuniciranja;
2. Interakcijske uslove ostvarivanja recipročnosti uloga;
3. Ciljeve razmene poruka;
4. Komunikativnu kompetentnost učesnika komunikacije.
Iz činjenice da interpersonalno komuniciranje ima izrazitu svrhovitost, oličenu
kroz racionalno postavljen cilj, ne bi trebalo ispustiti iz vida ni motivaciono-dinamički
3
aspekt interpersonalnog komuniciranja koji je odredjen mentalno-psihičkom strukturom
ličnosti. Zbog toga se moze govoriti, na prvi pogled o neuočljivom, procesu
interpersonalne komunikacije poznatim kao
persuazivn
i proces. Suština persuazivnog
procesa je nastojanje da se razmenom poruka deluje na mišljenja, osećanja i čula
sagovornika, ali i sebe samog, kako bi se ostvarilo predhodno ili simultano postavljen cilj
komuniciranja.
Persuazivnim procesom se nastoji, posebno, delovati na stavove u smislu
njihovog: (1) potvrđivanja, (2) korekcije ili (3) menjanja. Predpostavka ovakve orijentacije
je to da su stavovi, kako to ističe Miletić, “samo relativno trajne mentalne dispozicije,
nastale kao rezultat perceptivnog, emotivnog i kognitivnog iskustva čoveka, te da ih ta
relativnost vodi od dispozicija ka varijablama“.
Komunikativna kompetentnost u interpersonalnom komuniciranju je određena
nizom čovekovih sposobnosti kojima se ostvaruje prilagodjavanje konkretnoj situaciji
kako bi se ostvarili strateški ciljevi komuniciranja. Najčešće se, u ovom smislu,
prepoznaju sledeće tri sposobnosti:
1. empatija- sposobnost uživljavanja u ulogu drugog,a da se pri tome ne izgubi
sopstvena individualnost;
2. zauzimanje društvenih perspektiva drugog učesnika komuniciranja, sposobnost
koja zavisi od sagledavanja prirode uspostavljenih odnosa i šireg socijalno-
kulturnog miljea;
3. Vladanje simboličkim sistemima- ključna sposobnost koja afirmiše ili poništava
predhodne sposobnosti komunikativne kompetentnosti.
Komunikativna kompetentnost za interpersonalno komuniciranje podrazumeva,
ovladavanje podužim nizom veština, kao što su, na primer: prepoznavanje fidbeka I
artikulisanje pozitivnog govora, sposobnost empatije sa drugima, sposobnost da se drugi
slušaju, samoreprezentativnost, pažljivo posmatranje sebe i drugih, kao i kontrolisano
korišćenje verbalnih I neverbalnih znakova. Dok veština neverbalnog komuniciranja igra
važnu ulogu u oblikovanju kontakta ili osobina sa drugim ljudima, jezičke sposobnosti
omogućavaju razvijanje ili nametanje određenog stila govora.
4
