UVOD
Na finansijskim tržištima imamo razne instrumente za finansiranje, investiranje i
kontrolisanje rizika. Među njima postoje i finansijski derivati koji su nastali kao potreba zaštite
od rizika promene cena finansijskih aktiva. Tržišta finansijskih derivata su sastavni deo tržišta
kapitala, nazivaju se terminska tržišta, a često se kvalifikuju kao „egzotična“ tržišta. 1960. je
došlo do sazrevanja terminskog tržišta kada je 4 miliona terminskih ugovora u SAD promenilo
svoje vlasnike. Samo u razdoblju od 1980. do 1989. zabeležen je skok sa 98 na 276 miliona
zaključenih transakcija terminskih ugovora, 1990. taj broj je premašio 300 miliona, a 2000. jednu
milijardu. Razvoj terminskog tržišta bio je najintenzivniji u SAD, a vrlo brzo se počeo širiti i u
Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i posebno Japanu. Početkom 1995. godine u svetu je
postojalo 70 terminskih berzi. Čikaška berza jenajveće terminsko tržište na kojem se odvija
polovina svetskih terminskih ugovora. Sastoji se od berze robe (Chicago Board of Trade –
CBOT) i berze opcija (Chicago Board Options Exchange – CBOE). Robna berza osnovana je
1848. kao jedinstveno mesto za kupoprodaju žitarica.Članovi robne berze su proizvođači žitarica,
prerađivači, izvoznici, banke i ostale finansijske institucije, brokerske i trgovačke kuće.
Razvojemtrgovine opcijama javila se potreba za organiziranim tržištem terminskim ugovorima
nepoljoprivrednih proizvoda, pa je 1973. osnovana Čikaška terminska berza (CBOE), koja
jepostala najveće organizovano svetsko tržište opcijama na deonice i državne obveznice. Članovi
mogu poslovati kao brokeri koji trguju u svoje ime, a za tuđi račun i kao trgovci kojima je
zadatak da usklađuju tržište smanjenjem raspona između ponuđene i tražene cene (market
makers).
1. POJAM TERMINSKOG TRŽIŠTA I FINANSIJSKIH DERIVATA
Terminsko tržište (Forward Market) je specifično finansijsko tržište u kojem se, za razliku
od drugih tržišta izvršenje obaveze obavlja u budućnosti. Na terminskom tržištu se trguje
finansijskim derivatima, i to suinstrumentima čija vrednost zavisi o kretanju nekog drugog
instrumenta. Najčešće se povezuju s tržištem imovine, pa se stoga nazivaju i derivatima imovine.
Isplate po derivatnim instrumentima zavisne su o prethodno izdanim vrednosnicamaili drugoj
imovini. Financijski derivati uglavnom obuhvataju sporazum između dve strane o razmeni
standardne količine aktive ili novčanog toka po unaprijed utvrđenoj ceni i na određeni dan u
budućnosti. Budući da se na termiskom tržištu trguje derivatima, proizlazi kao prvo da mora
postojati ili nastati finansijski instrument, a zatim iz tog postojećeg ili nastalog instrumenta biti
izveden drugi finansijski instrument koji je predmet trgovanja na ovom tržištu. Derivirani
finansijski instrumenti su hartije od vrednosti ili ugovori čija se vrednost menja prema
promenama vrednosti finansijskog instrumenta ili drugog pravnog posla iz kojeg su izvedeni.
Finansijske derivate možemo podeliti na
:
- Terminske derivate koji obuhvataju rokovne ugovore, terminske ugovore i svop
ugovore,
- Opcione derivate koji obuhvataju tradicionalne opcije, opcije na svopove i ugovore o
smanjenju rizika kretanja kamatnih stopa i
- Egzotične derivate koji predstavljaju novije oblike finansijskih derivata sa složenijim
karakteristikama plaćanja. Ovi se derivati javljaju najčešće u obliku opcija i to:
barrier option -opcija koja počinje ili se gasi kad se stekne određeni uslov, binary
option-all or nothing option - opcija kod koje se isplata obavlja jedino u slučaju
nastanka osiguranoga slučaja, te multifactor (rainbow option) opcija koja se zasniva
na različitim indeksima ili na vodećim vrednosnicama.
3. TERMINSKI UGOVORI
Terminski ugovori su ugovori o kupoprodaji roba, finansijskih instrumenata ili bilo koje
imovine s isporukom u nekom budućem vremenu, pri tome se razlikuju dve vrste terminskih
ugovora, a to su: forvard ugovori i fjučers ugovori. Ekonomska svrha sklapanja terminskih
ugovora i opcija je slična. Za jednu ugovorenu stranu sastoji se u osiguranju od rizika promene
vrednosti, odnosno tečaja u razdoblju od njegovog sastavljanja do ispunjenja ili u špekulaciji koja
se sastoji u očekivanju da vrednost, odnosno tečaj predmeta ugovora u spomenutom razdoblju
poraste više od cene koja je ugovorena terminskim ugovorom. Za drugu ugovorenu stranu svrha
sklapanja ugovora sastoji se u špekulaciji, odnosno očekivanju da vrednost predmeta ugovora od
sklapanja pa do ispunjenja bude manja od cene ugovorene terminskim ugovorom. Posebno
terminski ugovor treba razlikovati od opcijonog ugovora jer njime nastaju prava, odnosno
obaveze za obe ugovorne strane što nije slučaj kod opcijonog ugovora. Predmet terminskih
ugovora označava se kao „generička roba koja ima tekuću cenu“ i treba biti napomenuto kako se
treba raditi o visoko standardiziranoj robi, s potpuno definisanim karakteristikama, koja ne sme
biti podložna brzom kvarenju. Prema vrstama roba terminske ugovore možemo podeliti na
finansijske i robne.
4. FORVARD UGOVORI
Forvard (Forward) je terminski ugovor u kojem jedna strana zauzima dugu poziciju
obavezujući se na kupovinu dogovorene količine i kvalitete vezane imovine po određenoj ceni na
određeni dan, a druga strana zauzima kratku poziciju obavezujući se da će tog, unapred
utvrđenog dana, izvršiti isporuku ugovorene količine i kvalitete vezane imovine po istoj ceni. Za
ugovor se ne plaća nikakva cena pa je vrednost forvarda u trenutku njegovog sastavljanja nula.
Ona kasnije može imati određenu vrednost kako se cena isporuke odmiče od spot cene vezane
imovine iz forvarda. Forvard ugovor se obračunava pri njegovom dospeću kad jedna ugovorena
strana isporučuje vezanu imovinu, a druga za tu robu plaća ugovorenu cenu. Ako je spot cena pri
dospeću veća od cene isporuke zarađuje duga pozicija, a ako je spot cena niža od cene isporuke
zarađuje kratka pozicija. Terminska cena za određeni forvard ugovor definiše se kao cena
isporuke uz koju će terminski ugovor imati nultu vrednost. U trenutku sastavljanja forvard
ugovora, buduće cene i cene isporuke su jednake. Kako vreme prolazi terminske cene podložne
su promenama na tržištu dok je cena isporuke fiksirana samim forvard ugovorima. Forvardi
predstavljaju najstariji instrument terminskih tržišta, za njih se može reći da su najjednostavnije
derivirane hartije od vrednosti. Njihove transakcije se obavljaju bez posredovanja kirlinške kuće,
u venberznom prometu (over-the-counter – OTC).Nemaju razvijeno sekundarno tržište, tako da
postoje određeni rizici da se neće naplatiti isporuka, odnosno da se neće isporučiti roba koja je
predmet forvard ugovora. Da bi se izbegli ovi rizici u terminskoj trgovini s financijskom
