FAKULTET ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST
MASTER STUDIJE
PREDMET: SAVREMENA EKONOMIJA
DOC. DR GORDANA MRDAK
BEOGRAD, 07.12.2020. GODINE
(ZA PREDAVANJA KOJA ĆE SE ODRŽATI DANA 14.12.2020. GODINE)
1. TRŽIŠTE FAKTORA PROIZVODNJE
•
U SAVREMENOJ EKONOMIJI, PORED TRŽIŠTA DOBARA I USLUGA EGZISTIRAJU I TRŽIŠTA
FAKTORA PROIZVODNJE, ODNOSNO TRŽIŠTE RADA, KAPITALA I ZEMLJE.
•
SVI FAKTORI PROIZVODNJE IMAJU SVOJU CENU KOJA SE TAKOĐE FORMIRA NA OSNOVU
INPUTA SA TRŽIŠTA. NAIME, FAKTORI PROIZVODNJE SE PRODAJU PO CENAMA KOJE SU
ODREĐENE TRŽIŠNOM TRAŽNJOM I TRŽIŠNOM PONUDOM.
•
ZA UPOTREBU RADA PLAĆA SE NADNICA, ODNOSNO ZA SVOJ RAD U KOMPANIJI
ZAPOSLENI DOBIJA ZARADU (PLATU), ZA KAPITAL SE PLAĆA KAMATA NA ULOŽENI KAPITAL
ILI DIVIDENDA VLASNICIMA AKO JE U PITANJU ULAGANJE U HARTIJE OD VREDNOSTI, A ZA
KORIŠĆENJE ZEMLJE PLAĆA SE ZEMLJIŠNA RENTA.
2.RADNA SNAGA KAO FAKTOR PROIZVODNJE
•
RADNA SNAGA PREDSTAVLJA UKUPNOST ČOVEKOVIH FIZIČKIH I UMNIH SPOSOBNOSTI
KOJE MOGU DA SE KORISTE U PROCESU PROIZVODNJE I PRUŽANJU USLUGA.
•
RADNA SNAGA SE NE MOŽE IZJEDNAČAVATI SA RADOM - KOJI PREDSTAVLJA PROCES
TROŠENJA RADNE SNAGE.
•
RADNA SNAGA PREDSTAVLJA OSNOVNI FAKTOR (POKRETAČ) PROIZVODNIH SNAGA SVAKOG
DRUŠTVA. NJEN RAZVOJ I USAVRŠAVANJE PREDSTAVLJAJU USLOV NAPRETKA PROIZVODNIH
SNAGA.
•
UPOTREBNU VREDNOST RADNE SNAGE ČINI SAM RAD, A NJENA VREDNOST ODREĐENA JE
VREDNOŠĆU ROBA I USLUGA NEOPHODNIH ZA NORMALNU REPRODUKCIJU RADNIKA KAO
NOSIOCA RADNE SNAGE.
•
TRŽIŠTE RADNE SNAGE NE FUNKCIONIŠE NA ISTI NAČIN KAO ROBNA TRŽIŠTA.
•
RADNA SNAGA JE SUBJEKTIVAN FAKTOR PROIZVODNJE, KOJA PRUŽA SVOJE USLUGE U OBLIKU
RADA ZA ODREĐENI VREMENSKI PERIOD.
•
CENA RADA SE NAZIVA ZARADA (PLATA, LIČNI DOHODAK) I ONA SE VRLO ČESTO ODREĐUJE
NEZAVISNO OD ODNOSA PONUDE I TRAŽNJE ZA RADNOM SNAGOM.
•
U STROGOM SMISLU REČI NA TRŽIŠTU RADNE SNAGE SE NIŠTA NE PRODAJE I NE KUPUJE NEGO
SE RAD IZNAJMLJUJE ZA ODREĐENO VREME.
•
U IDEALNOM STANJU TRŽIŠNE RAVNOTEŽE PONUDA I TRAŽNJA ZA RADNOM SNAGOM SU
IZJEDNAČENE I NEMA NEZAPOSLENOSTI.
•
MEĐUTIM, KAKO JE STVARNO PRIVREDNO STANJE U PRIVREDI DALEKO OD IDEALNOG, UVEK
POSTOJI IZVESTAN (MANJI ILI VEĆI) BROJ NEZAPOSLENIH LICA KOJA TRAŽE, A NE MOGU DA
NAĐU POSAO.
•
NA DRUGOJ STRANI, OPADANJE PLATA BI JEDAN GRANIČAN BROJ LICA, KOJA INAČE MOGU
DA ŽIVE NEZAVISNO OD RADNOG DOHOTKA, ODVRATIO OD TRAŽENJA POSLA, TAKO DA BI
SE SMANJILA PONUDA RADA.
•
SA POVEĆANOM POTRAŽNJOM I SMANJENOM PONUDOM RADNE SNAGE OČEKIVANJA BI
BILA DA SE SMANJI I NEZAPOSLENOST.
•
MEĐUTIM, U STVARNOSTI SE TO NE DOGAĐA. ZARADE RASTU ČAK I U SLUČAJU VISOKE
NEZAPOSLENOSTI, JER SU ZAPOSLENI RADNICI NAVIKLI NA DOSTIGNUTI STANDARD ŽIVOTA I
UPORNO SE PROTIVE OBARANJU REALNIH PLATA.
•
NA DRUGOJ STRANI, PRIRODNI PRIRAŠTAJ STANOVNIŠTVA, KAO I MIGRACIJE IZ SELA U GRAD
I IZ POLJOPRIVREDE U DRUGE DELATNOSTI, NEPREKIDNO POVEĆAVAJU PONUDU RADNE
SNAGE POTPUNO NEZAVISNO OD VISINE REALNIH PLATA.
