------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1
Uvod
Ekonomiju, kao
naučnu disciplinu koja proučava osnovna pravila ponašanja i ekonomske
zakonitosti u ekonomskim aktivnostima,
u nekoj najužoj podeli možemo posmatrati kroz prizmu
mikro i makro činilaca, i analizirati je kao dve posebne a opet povezane oblasti, mikroekonomiju
i makroekonomiju. Mikroekonomija je usmerena na ekonomske procese u pogledu malih igrača,
odnosno pojedinca (preduzeća sa jedne strane i domaćinsatva sa druge)
sa stanovišta troškova
proizvodnje
, dok se makroekonomija bazira na širim procesima, koji se odvijaju unutar privrede,
države kao glavnog činioca i subjekta, i globalno kao odnose izmedju skupa činilaca, odnosno
više država i njihovog medjusobnog odnosa.
Tržište I svojina predstavljaju dve osnovne institucije privrednog sistema. Tržište
predstavlja uređeni i ustaljeni postupak odvijanja razmene, dok uređenost tržišta znači da postoje
određena definisana pravila ponašanja kojih treba da se pridržavaju učesnici u razmeni. Svojina
određuje ko će biti učesnik na tržištu i kako će se pojaviti u tržišnoj razmeni. Na osnovu ovoga
svaki učesnik u razmeni može da predviđa reakcije drugih učesnika na aktivnosti koje on
preduzima, kao i moguće sankcije u slučaju ako se jedan od učesnika u razmeni ne pridržava
ustaljenih pravila ponašanja. Na osnovu ovoga može se reći da tržište predstavlja uređeni i
ustaljeni mehanizam robne razmene.
Može se definisati kao ukupnost odnosa ponude i tražnje koji se na određenom prostoru i
u odredjeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga. Da bi se neki proizvod mogao
prodavati, za njega treba da postoji tržište. Ukoliko nema tržišta nema ni poslovanja. Tržište
nikako ne predstavlja jedan statičan i nepromjenljiv potencijal, već dinamičan organizam u kome
se kontinuirano dešavaju raznovrsne ekonomske i društvene promene. Na njemu se svakodnevno
pojavljuju novi prodavci i kupci, dok neki stari nestaju. Pojavljuju se i novi artikli, a drugi se tiho
gube, jer su potrošači za njih izgubili interes. To nas dovodi do sledećeg bitnog pojma,
konkurencije. Upravo konkurencija ima uticaj na odabir i mogućnosti zamog proizvodjača na
strani ponude. Svako preduzeće, u svom proizvodnom procesu, teži da ostvari sto veću
konkurentsku prednost. Zato je neophodno upoznavanje potreba, želja i interesovanja kupaca
radi poznavanja i praćenja tržišne tražnje, jer nema važnijeg zadatka od stalnog pronalaženja
novih kupaca i zadržavanja postojećih. Pa čak i pre samog izlaska na tržište, sa ponudom svojih
proizvoda, neophodno je ispitati koje proizvode treba plasirati, ko nam je interesna grupa i
pronaći najbolji način da se ponudi što kvalitetniji proizvod.
2. Pojam tržišta
Tržište predstavlja ukupnost odnosa ponude i tražnje koje se na određenom prostoru i u
određeno vreme uspostavljaju povodom razmene roba i usluga.
Tržište podrazumeva sam oblik razmene roba i usluga posredstvom novca, gde važi
jednaka cena proizvoda i usluga ista vrste. Cena se upravo i formira na osnovu odnosa između
ponude i tražnje. Razvoj tehnologije je omogućio da danas pristup tržištu bude moguć sa bilo
koje lokacije na planeti. U savremenim uslovima sa ekspanzijom modernih tehnologija i
komunikacionih sredstava više nije potrebno da se prodavac i kupac fizički susreću na jednom
mestu, kao što nije neophodno ni da proizvod, koji je predmet razmene, bude prisutan.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2
Tržište, pored privatne svojine, predstavlja jednu od najvažnijih institucija ekonomskog
sistema. Na tržištu dolazi do razmene između privrednih subjekata čime se zadovoljavaju
potrebe jednih privrednih subjekata (na primer domaćinstava), ali se takođe i ocenjuju
proizvodni napori preduzeća – tek na tržištu preduzeća mogu dobiti tačnu informaciju o tome da
li njihov proizvod zadovoljava potrošače. Tržište je mesto na kome svakodnevno nastaju nova
preduzeća, ali i nestaju ona preduzeća koja nisu mogla da se izbore sa konkurencijom.
Nadmetanje proizvođača za dohodak kupca je prirodno svojstvo robne proizvodnje, a to
nadmetanje se odigrava upravo na tržištu.
Ključni pojmovi za razumevanje tržišta su pojmovi ponude i tražnje, konkurencije, kao i
karakter predmeta razmene (proizvodi ili usluge), sredstva razmene koja se koriste kao i
ekonomski zakoni kojima se sankcionišu i regulišu odnosi između svega navedenog.
Karakteristike svih navedenih elemenata determinišu karakteristike posmatranog tržišta, ali i
vrstu tržišta kojoj posmatrano tržište pripada. Na veličinu i strukturu tržišta deluju brojni faktori
kako sa strane tražnje, tako i sa strane ponude. Takođe, deluju i različiti faktori koji su izvan
samog tržišta, a to su politički, društveni, tehničko-tehnološki i drugi faktori.
3. Funkcije tržišta
U teoriji postoji jedno opšte prihvaćeno pravilo, da tržište obavlja četiri veoma bitne
funkcije:
1. Informativna
2. Alokativna
3. Distributivna
4. Selektivna
Informativna funkcija tržišta
– proizvođači i potrošači se informišu putem tržišta.
Potrošači putem tržišta saznaju koji se proizvodi i usluge nude, a proizvođači, sa druge strane,
saznaju kakva je potražnja za odredjenim proizvodima i uslugama. Tržište na taj način pruža
informacije o tražnji i ponudi za određenim proizvodima i uslugama, a te informacije se dobijaju
putem praćenja tržišnih cena. Učesnici na tržištu, i oni sa strane tražnje, i oni sa strane ponude,
informišu se na tržištu, a zatim na osnovu dobijenih informacija donose dalje ekonomske odluke.
Alokativna funkcija tržišta
– resursi kojima privredni subjekti raspolažu oskudni su i
mogu se upotrebiti na više različitih načina odnosno za proizvodnju različitih dobara. Šta će se
od raspoloživih ekonomskih resursa proizvoditi odlučuje se na osnovu ponašanja potrošača na
tržištu odnosno na osnovu informacija o tražnji koja određujuće utiče na cenu dobara. Kada
tražnja za određenim dobrom raste tada raste i njegova cena, raste i profit proizvođača tog dobra,
a tada se i više različitih proizvođača interesuje za proizvodnju tog dobra. Kada više proizvođača
počne da proizvodi to dobro, odnosno kada se poveća ponuda datog dobra, tada dolazi do
opadanja njegove cene i deo proizvođača se povlači sa tržišta. Na taj način tržište obavlja svoju
alokativnu funkciju utičući putem tržišnih cena na odluke proizvođača o alokaciji resursa koje
poseduju.
