Tržiste i tržišne strukture
Danas je većina zemalja koje su nekada imale centralno planske privrede napustila ovaj
sistem i pokušava da razvije tržišnu privredu. U tržišnoj privredi, odluke centralnog planera
zamenjene su milionima odluka preduzeća i domaćinstava. Preduzeća odlučuju koga će
zaposliti i šta će proizvoditi. Domaćinstva odlučuju za koja preduzeća će da rade i šta će
kupiti za svoje dohotke. Ova preduzeća i domaćinstva zajedno deluju na tržištu, gde cene i
lični interes rukovode njihovim odlukama.
Domaćinstva i preduzeća međusobno deluju na tržištima kao da su vođena nekom
nevidljivom rukom koja ih dovodi do željenih tržišnih ishoda. Cene odslikavaju vrednost
nekog dobra za društvo, i trošak koji društvo snosi da bi to dobro proizvelo. Pošto
domaćinstva i preduzeća na osnovu cena odlučuju šta da kupe i prodaju, oni i nesvesno
uzimaju u obzir društvene koristi i troškove svojih postupaka. Kao rezultat toga, cene vode
pojedinačne donosioce odluka ka ishodima koji, u mnogim slučajevima, maksimiziraju
blagostanje društva u celini.
Važna posledica umešanosti nevidljive ruke da upravlja ekonomskom aktivnošću jeste da kad
vlada sprečava cene da se prirodno usklađuju sa ponudom i tržnjom, ona ometa sposobnost
nevidljive ruke da koordinira milionima domaćinstava i preduzeća koji čine privredu. Ovo
objašnjava zašto porezi negativno utiču na alokaciju resursa: porezi iskrivljuju cene,a
posledično i odluke domaćinstava i preduzeća.
2. Tržiste – pojam
Postoji veći broj definicija kao i više vrsta tržišta. Samo tržište predstavlja oblik razmene
proizvoda i usluga posredstvom novca, na kome se cena formira na osnovu ponude i tražnje.
Pojam tržista je veoma složen i često se koristi u opšte smislu kao celokupnost svih oblika i
razmene između ekonomskih subjekata u društvu, u kome je izvršena podela rada, u datom
istorijskom trenutku i na određenom prostoru.
Kada kažemo reč tržište a nismo precizno utvrdili prostor na koji se misli, javljaju se tri
mogućnosti: lokalno ( pijace, samoposluge, tržni centri, itd.); nacionalno (nacionalni sajmovi,
produktne baze); svetsko ( međunarodni sajmovi i berze).
Prema mestu na kome se roba nalazi na putu od proizvođača do potrošača razlikujemo
trgovinu na veliko i malo .
Možemo razlikovati tri vrste tržišta:
1.
Tržište robe
( tržište uglja, pamuka, vune, čelika... ) i usluga ( prevoz robe i putnika i sl. )
2.
Tržište faktora proizvodnje
( tržište rada, kapitala i zemljišta )
3.
Tržište novca
( tržište kratkoročnih hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata )
Ukoliko ce ne precizira o kojem se tržištu radi, obično se misli na tržište robe, jer je i sam
nastanak tržište prvobitno vezan za nastanak robne razmene, najpre u naturalnom obliku (roba
za robu), a kasnije posredstvom novca.
Za sva savremena tržišta zajedničko je to što sve tržišne aktivnosti dovode do upotrebe novca
kao posrednika u razmeni koji omogućava da se robe prodaju i kupuju u različito vreme i na
različitom mestu . U vreme naturalne (robne) razmene ova dva čina su se odvijala
istovremeno ( prodavala se jedna a istovremeno kupovala druga roba ).
Svojina opredeljuje ko će biti učesnik na tržištu i kako će se ponašati na tržištu. Uređenost
tržišta znači da postoje odrešena pravila ponašanja kojih se moraju pridržavati svi učesnici na
njemu. Prvo i osnovno pravilo je da svaki učesnik na tržištu može da predviđa reakcije ostalih
učesnika na promenu njegove poslovne odluke i može, takođe, da oceni moguće dejstvo
sankcija u slučaju da su prekšena ustaljena pravila razmene putem tržišta. Tržište je mesto gde
se povezuju kupac i prodavac. Povezivanjem kupaca i prodavaca povezuje se proizvodnja sa
potrošnjom i time omogućava nesmetano odvijanje društvene reprodukcije i to u pravnoj
formi zaključivanja kupo-prodajnih ugovora.
3. Klasifikacija i morfologija tržišta
Tržište možemo posmatrati sa različitih aspekata. U tom smislu moguće su i različite
klasifikacije tržišta. Međutim, u ekonomskoj literaturi mogu se primetiti određeni kriterijumi
podele tržišta kao opštepoznati, pa se i klasifikacije tržišta na osnovu njih mogu smatrati
opšteprihvaćeni. Tako, na primer, govoriti o podeli tržišta prema vrsti i karakteru roba, prema
prostornoj lokaciji razmene, prema obimu i uslovima razmene, prema razvojnim
komponentama razvojnih odnosa i sl. Svi navedeni kriteijumi podele tržišta se istovremeno
uzimaju i kao relevantna obeležja identifikacije takvog tržišta.
Sa druge strane, kako je pojam tržišta vrlo kompleksan, u njega nužno moraju ići svi elementi
koji relevantno obeležavaju sadržaj ponude i potržnje, kao što su na primer kupci i
prodavci,roba i vrste roba, sredstva razmene tj. novac i novčani tokovi, cene, te ekonomske
zakonitosti koje određuju i regulišu te odnose. Sadržaj tih elemenata, ne samo da bliže
reguliše karakteristike tržišta, nego određuje i njegovu vrstu.
Uz repekt pomenute činjenice, možemo govoriti o sledećim vrstama tržišta:
1. S obzirom na prostornu komponentu, odnosno prostornu lokaciju zamene, tržište može biti
lokalno, regionalno, nacionalno i međunarodno – svetsko tržište. Savremeni uslovi robne
privrede imaju za posledicu da šire prostorne granice tržišta, tako da se često brišu njegove
lokalne granice, pretvarajući ga u univerzalno tržište.
2. S obzirom na vrstu proizvoda (robni aspekt tržišta), odnosno obzirom na karakter
upotrebnih vrednosti, tj. vrstu i namenu robe koja je predmet razmene, tržište se deli na tržište
potrošnih dobara, tržište prizvodnih dobara, tržiste usluga, tržište novca, tržište radne snage i
sl. Ona se dalje mogu deliti, s obzirom na pojedine vrste proizvoda, pa možemo govoriti o
tržištu tekstila, prehrambenih proizvoda...
3. S obzirom na uslove razmene možemo govoriti o slobodnom tržištu i takozvanom vezanom
tržištu. Slobodno tržište pretpostavlja najveću meru samostalnosti i slobode tržišnih subjekata
uvezi sa uslovima kupoprodajnih odnosa . Za razliku od toga, takozvano vezano tržište
dozvoljava mogućnost da na primer država svojim merama reguliše određene vrste
razmene .
4. S obzirom na karakter dominirajućih odnosa proizvodnje, odnosno prema razvojnim
komponentama proizvodnih odnosa, u ekonomskoj literature često susrećemo podelu tržišta
na monopolsko, oligopolsko, konkurentno i slično tržište. Čini se da je ovakva klasifikacija
tržišta više izvršena prema klasifikaciji tržišnih stanja.
5. S obzirom na pravne propise kojima se reguliše kupovina i prodaja roba, tržište može biti
otvoreno i zatvoreno.
Ima još jedna podela, a to je da tržišta mogu biti homogena i heterogena. Na homogenim
tržištima postoji potpuna elastičnost supstitucije, predmet kupovine je istovetna roba. Na
heterogenim tržištima predmet kupovine nije istovetna roba. U praksi je uočljiva tendencija
