UNIVERZITET U BEOGRADU
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
Seminarski rad
TRŽIŠTE KAPITALA
PROFESOR:
STUDENT:
Prof. Dr Jovo Jednak
Aleksandar Marković
Beograd,
Decembar, 2015
f) Sekundarno tržište akcija se najstrože kontroliše i o njemu se izveštava na svim tržištima
HOV.
Elementi akcijskog kapitala
Sastavni elementi akcijskog kapitala su:
a)
Nominalna vrednost emitovanih akcija
je vrednost po kojoj se akcije emituju na
primarnom tržištu i registruju u računovodstvu A.D. Nominalna vrednost akcije nije
jednaka računovodstvenoj vrednosti, jer se računovodstvena vrednost menja na osnovu
kapitalnog viška i generisanog profita. Ukupnu nominalnu vrednost izračunavamo kada
broj emitovanih akcija pomnožimo sa nominalnom vrednošću akcije, i obrnuto. Važno je
napomenuti da se nominalna vrednost poklapa sa računovodstvenom vrednošću samo u
momentu primarne emisije akcija.
b)
Razlika između nominalne vrednosti i tržišne cene akcije
predstavlja kapitalnu dobit
ili kapitalni višak ili emisionu premiju. Preduzeća su zainteresovana da ova razlika bude
što veća, jer time ostvaruju veći iznos sredstava.
c)
Zadržani profit ili neraspoređena dobit
je, u stvari, akumulirana vrednost, koju
kompanija ne želi potpuno da isplati akcionarima u obliku dividendi.
S obzirom na to da je zadržani profit najvažniji element akcijskog kapitala, neophodno je istaći
sledeće:
-
zadržavanje profita podrazumeva smanjenje sredstava za isplatu dividende u
sadašnjosti, sa perspektivnim izgledima njihove isplate u budućnosti. To znači da
se vrednost akcija kreira na dva načina: po osnovu isplate dividendi i kapitalnog
dohotka, odnosno kroz rast tržišnih cena akcija;
-
zadržani profit povećava računovodstvenu vrednost akcija, tj. Njihove tržišne
cene,
-
zadržani profit delom onemogućava isplatu dividendi vlasnicima akcija, ali im ne
uskraćuje prava da emituju nove akcije radi prikupljanja kapitala i
-
zadržani profit ima obeležja internog karaktera, tako da su troškovi u
obezbeđivanju sredstava minimalni. Nasuprot tome, nove emisije HOV u malim
serijama mogu prouzrokovati visoke troškove.
1.2. Vrste akcija – osnovna obeležja i dividenda
Akcionarima su na raspolaganju dve vrste akcija: 1) obične i 2) preferencijalne akcije. Osim
ovih, postoje i tzv. 3) derivatne HOV.
1. Obične akcije
predstavljaju najznačaniji instrument akcijskog kapitala i njihovim
posedovanjem se utiče na materijalna i nematerijalna prava.
Obične akcije najpre emituju kompanije na primarnom tržištu, aposle njima trguju investitori
na sekundarnom tržištu. Sva prava i obaveze akcija se utvrđuju
osnivačkim aktom korporacije
– statutom.
Svaki vlasnik akcije dobija od emitenta sertifikat ili potvrdu ili elektronski zapis o
posedovanju akcija. To je dokument koji predstavlja dokaz o vlasništvu akcija, tj. Dokaz
suvlasništva nad korporacijom.
Obične akcije mogu da glase: na ime, na donosioca, po naredbi, a mogu da budu mešovite ili
alternativne.
Kada kupuju akcije, akcionari se izlažu riziku:
a) da kompanija loše posluje
b) da cene akcija počnu padati.
U najlošijoj situaciji, akcionari mogu samo da izgube sredstva koja su uložili u kupovinu akcija,
i ništa više.
3
Kad odbor direktora odluči, vlasnici običnih akcija primaju svoje dividende. Dividenda je po
pravilu, gotovinska isplata koja održava raspodelu ostvarenog profita među akcionarima,
srazmerno njihovom ulaganju.
Obične akcije preduzeća predstavljaju vlasništvo ili vlasničke udele korporaciji. Mnogo je
osobina po kojima se obične akcije razlikuju od drugih finansijskih instrumenata, kao što su:
diskrecione isplate dividendi
status rezidualnog potraživanja
ograničena odgovornost i
glasačka prava
Dividende
Dividende predstavljaju periodični dohodak akcionara koji potiče iz ostvarenog profita
preduzeća po osnovu posedovanja akcija. Ako se ostvare profitabilni uslovi privređivanja,
preduzeće ima mogućnost da isplati dividende u obliku:
- stabilnog iznosa dividende
- konstantnog odnosa dividende i profita.
S obzirom na to da postoje obične i preferencijalne akcije, razlikujemo:
a)
Preferencijalna dividenda
se isplaćuje pre redovne dividende na obične akcije i rezultat je
kupovine preferencijalnih akcija. Isplaćuje se u fiksnom iznosu, ili kao procentualni iznos
nominalne vrednosti akcije, tj. Konstantan iznos dividende po akciji.
b)
Redovna dividenda
predstavlja prinos na obične akcije i isplaćuje se u gotovini, obično
jedanput godišnje ili kvartalno, ako preduzeće ostvari profit, a skupština akcionara određuje
dividendnu politiku. Isplata dividendi se može izvršiti i izdavanjem novih akcija postojećim
vlasnicima. Na ovaj način vlasnici akcija realizuju veću kapitalnu dobit po akciji, a istovremeno
se omogućava razvoj preduzeća
Isplata dividendi se ostvaruje posle deklarisane dividende, kada preduzeće zatvara svoju
knjigu akcionara za upise promene vlasništva nad akcijama, čime se omogućava isplata
dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja knjiga akcionara.
Iako akcionari mogu da prime neograničeni broj isplata dividendi ukoliko kompanija
profitabilno posluje, oni ipak nemaju zajamčenaprava na dividende. Umesto toga, isplatu i
veličinu dividendi određuje odbor direktora emitenta akcija, tj. Akcionari nemaju zakonsku
zaštitu ukoliko ne prime dividende, čak i kad je kompanija visokoprofitabilna.
Još jedan nedostatak kod običnih akcija, sa investitorovog gledišta jeste dvostruko
oporezivanje :
– jednom na nivou korporacije
– i jednom na ličnom nivou
Dividendni prinos
. Osim godišnje dividende, neke ponude akcija na tabelarnim pregledima
pokazuju i davidendni prinos (Yld), koji predstavlja dividendu po akciji kao procenat
preovlađujuće cene akcija.U pretpostavljenoj ilustraciji, Wendy-eva godišnja dividenda od 0,24
$ je stavljena u odnos sa preovlađujućom cenom akcije od 34,59 $, tako da dividendni prinos
iznosi:
Rezidualna potraživanja
Svi poverioci, vlasnici obveznica, preferencijalnih akcija, vlada i zaposleni kompanije
moraju, po pravilu, da budu isplaćeni u celosti pre nego što obični akcionari prime prinos
preostao od stečajne mase. Kao i kod dividendi, svi prihodi koji tokom bankrotstva ili
likvidacije preostanu po izmirenju obaveza pripadaju običnim akcionarima – oni imaju
4
