ZAVRŠNI RAD DESPOTOVIĆ MARIJA
TRŽIŠTE KAPITALA
1
UVOD
Teorija kapitala je sastavni deo teorije imovine i ona predstavlja centralno pitanje i srž
političke ekonomije u okviru koje se detaljno i izučava.
Reč kapital potiče od latinske reči
caput
, što znači glava, odnosno od prideva
capitalis
-glavni. Kapital kao reč se prvi put pojavljuje u srednjem veku sa širenjem trgovačkog bogatstva
i pojavom kredita. Ono što se obično tada, pa i danas podrazumevalo pod kapitalom jeste
ukupnost dobara koja donose kamate.
Kao trgovina kapitala smatra se trgovina likvidnim novcem raspoloživim u roku dužem
od jedne godine. Drugim rečima, tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor
sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje u tačno određenom
vremenu, kao i pravila i uzanse ponašanja učesnika.
Osnovan funkcija tržista kapitala je upravo ta da vrši stalno okupljanje imaoca i tražioca
kapital na određenom mestu i u određeno vreme.
U tržišno razvijenim zemljama način funkcionisanja, bankarske operacije i tehnologija
rada na tržištu kapitala odvijaju se na osnovu jasnog poslovnog kodeksa, morala i dobrih
poslovnih oobičaja.
Tržište kapitala je oblik tržišta na kome se novčana sredstva traže i nude dugoročno. To
je specijalizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima - kapitalom i
dugoročnim hartijama od vrednosti.
Tržište kapitala predstavlja institucionalizovan organizovan prostor sa svim potrebnim
elementima za njegovo funkcionisanje, u tačno određenom vremenu, kao i pravila i uzanse
ponašanja učesnika. Za razliku od tržišta novca, tržišta kapitala mora biti i jeste
institucionalizovanog karaktera u svim zemljama tržišne privrede. Ono, u osnovi, predstavlja
specijalizovano tržište na kome se novac - kapital traži i nudi dugoročno.
Transakcije koje se na ovom i u okviru ovih institucija odvijaju nazivamo kapitalnim
transakcijama, a hartije od vrednosti sa kojima se trguje na tržištu kapitala nazivamo dugoročnim
hartijama od vrednosti ili efektima.
Tržište kapitala je deo finansijskog tržišta koji omogućava ekonomskim subjektima
proces investiranja. Osim toga tržište kapitala svojim postojanjem stvara pretpostavke i za
ZAVRŠNI RAD DESPOTOVIĆ MARIJA
TRŽIŠTE KAPITALA
2
dezinvestiranje kao ekonomsku aktivnost koja ne donosi očekivani prinos. Proces investiranja i
dezinvestiranja daju osnovu za podelu tržišta kapitala na:
primarno
i
sekundarno
tržište. Na
primarnom tržištu kapitala, ekonomski subjekti mobilišu kapital emisijom dugoročnih
finansijskih instrumenata. Sekundarno tržište omogućava promet dugoročnih instrumenata
(hartija od vrednosti). Prema tome, na tržištu kapitala se kreiraju i razmenjuju dugoročni
finansijski instrumenti
Tržišta kapitala imaju brojne važne funkcije. Prvenstveno, ona su mehanizam koji
omogućuje prenos sredstva koja se mogu investirati od ekonomskih subjekata s finansijskim
viškom prema onima s finansijskim manjkom. Ovo se postiže prodajom vrednosnih papira -
deonica ili obveznica - onima koji imaju finansijski višak sredstava. Kao rezultat, preduzeća,
vlade, lokalne vlasti, nadnacionalne organizacije i slično imaju pristup većim količinama kapitala
nego što bi bio raspoloživ da se moraju osloniti isključivo na stvaranje vlastitih izvora.
To je tzv. primarno tržište gde se ugovaraju nove emisije trajnog kapitala ili zaduženja u
obliku potpuno novih emisija kapitala ili u obliku ponude postojećim investitorima. U bilo kojem
slučaju zainteresovana organizacija dobija svež novac u zamenu za finansijsko potraživanje. Za
preduzeće finansijsko potraživanje može biti u obliku trajnog kapitala (deonice) ili možda
zaduženja (obveznice) dok državne vlasti redovno emituju obveznice.
Druga funkcija tržišta kapitala možda je predmet veće pažnje - ono deluje kao
sekundarno tržište za vrednosne papire koji su mogli biti emitovani u prošlosti. Tržište
dozvoljava vlasnicima deonica ili obveznica da ih prodaju brzo i tako osigurava stepen
likvidnosti koji inače ne bi bio izvodiv. Postojanje sekundarnog tržišta čini delovanje primarnog
tržišta efikasnijim. Odlučujući o investiciji u ova specifična finansijska sredstva, investitor oseća
sigurnost da nije sputan, već može pretvoriti svoje ulaganje ponovo u novac u bilo koje vreme.
Sekundarno tržište, drugim rečima, omogućuje neprekidnu realokaciju finansijskih sredstava
između različitih investitora, dozvoljavajući jednima da prodaju takva sredstva dok drugi mogu
koristiti svoj višak sredstava da bi ih kupili.
Glavni korisnici tržišta kapitala su preduzeća, suverene vlade i nadnacionalna tela kao što
su Svetska banka ili Evropska investiciona banka.
ZAVRŠNI RAD DESPOTOVIĆ MARIJA
TRŽIŠTE KAPITALA
4
Od nematerijalnih motiva treba pomenuti želju pojedinca da odlaganjem današnjeg trošenja
obezbedi sebi srećniju, bezbedniju i bolju budućnost. Najveći broj autora smatra da su
materijlani motivi jači od nematerijalnih, jer snažnije podstiču štednju stanovništva.
Postoje i motivi štednje privrednog sektora. Oni su raznovrsni i mnogobrojni:
2
ostvarenje
prihoda po osnovu štednje, održavanje dostignutog nivoa konkurentske prednosti uz
permanentnu modernizaciju i usavršavanje svoje tehnologije, ostarivanje finansijske
samostalnosti i nezavisnosti, korišćenje određenih beneficija i poreskih olakšica, itd. A primarni
motivi štednje javnog sektora su: ostvarivanje ciljeva ekonomske politike, stvaranje uslova za
staibilan privredni razvoj, ostvarivanje ciljeva socijalne politike i društvene nadgradnje,
ostvarivanje prihoda po osnovu štednje, itd. Pored ovih stimulativnih, postoje i destimulativni
faktori štednje, kao što su: politička, ekonomska i monetarna nestabilnost, nekonzistentan i
nestabilan poreski sistem, administarivna i nestabilna politika kamatnih stopa, nerazvijenost
finansijsko - bankarskog sistema, itd.
Visina i raspodela neto dobitka je veoma važno pitanje kojim treba da se bavi
menadžment preduzeća. Menadžment, pored toga što mora istrajavati borbi za povećanje neto
dobitka, podjednako dosta mora da radi i na usavršavanju metode za njegovu raspodelu. Ako je
to za preduzeće uslov opstanka, rasta i budućnosti razvoja i ako mu veći ostvaeni neto dobitak
znači mogućnost da se pri njegovoj raspodeli više izdvaja za jačanje materijalne osnove –
kapitala, onda je to i sasvim razumljivo. Osnovni moto veće akumulacije neto dobitka treba
tražiti u mogućnosti za:
veću i bržu supstituciju pozajmljenog kapitala sopstvenim,
jačanje snage sopstvenog kapitalaradi povećanja konkurentske sposobnosti i
ubrzanja rasta i razvoja preduzeća,
stalno povećavanje finansijske samostalnosti i
smanjivanje finansijskog rizika.
Funkcionisanje sekundarnog tržišta HoV može uvek značajno da doprinese povećanju
raspoloživih oblika štednje, jer svi vlasnici slobodnog kapitala imaju široku mogućnost ulaganja
u dugoročne HoV različitih stepena rizika i stope prinosa na kapital. To zato što putem
2
www.capitalmarket.com/, pristup sajtu 23.07.2011., vreme pristupa 10:50:00.
ZAVRŠNI RAD DESPOTOVIĆ MARIJA
TRŽIŠTE KAPITALA
5
kupoprodaje mogu lako menjati strukturu svog portfelja dugoročnih HoV i tako brzo dolaziti do
gotovine. Postoji mnogo različitih:
dugoročnih HoV,
prava po osnogu dugoročnih HoV,
izdavalaca,
stopa prinosa,
rizika u vrednosti pojednih dugoročni HoV na sekundarnom tržištu, pa na brzim
konvertovanjem jednih u druge HoV ili gotovinu, stvara uslove da mali valsnici kapitala postaju
investitori – suvlasnici preduzeća, što samo povećava motive za štednju.
Drugi značajan izvor kapitala je
Transformacija mobilisanog novca u kapital banaka
.
Ovaj izvor je isključivo rezultat prerađivačke funkcije, bankarskog finansijskog sektora,
koji je u mogućnosti da ogromne iznose štednje, koja se nalazi na štednim računima banaka u
tzv. likvidnoj formi, delimično koristi kao kapital, a da se pri tome banka ne izloži riziku
nelikvidnosti.
3
Drugim rečima,
transformacija mobilisanog novca u kapital banaka
je uslov stalnog
jačanja tržišta kapitala, jer banke jačaju svoju pasivu mobilišući novac u dpozite.
Ti depoziti po ročnosti su različiti: po viđenju, preko onih do nekoliko nedelja, meseci i
godina. Samo oni depoziti raspoloživi preko godinu dana su sa karakterom kapitala. Banka može
preraditi novac u kapital. To redovno čini plasirajući sve drpozite ročnosti do godinu dana
njihovom tansformacijom u kapital. Da bi u tome uspela banka nastoji da ima više:
deponenata,
oročenih depozita i
međusobno poslovno povezanih deponenat po viđenju.
Očekivanja su banke da ima maksimalan broj deponenata koji su međusobno poslovno
povezani i sa osročenim depozitom, jer su tada veće i mogućnosti da će depoziti biti održavani
na istom nivou, ili da će rasti. Naime, tada postoji mogućnost različitih rokova dospeća mnogih
poslovno povezanih deponenata u međusobnim trgovanjima, jer će se trgovati bez izlaska novca
iz banke. Sve to daje za pravo bankama da će u svojim računicama uspeti u transformaciji
3
www.capitalmarket.com/, pristup sajtu 23.07.2011., vreme pristupa 10:50:00.
ZAVRŠNI RAD DESPOTOVIĆ MARIJA
TRŽIŠTE KAPITALA
7
Ukupno formirani kaptial po navedenim osnovama ne čini ponudu kapitala na tržištu.
Ona se samo smanjuje za iznos samofinansiranja realne aktive vlasnika kapitala.
5
Isto važi i za
pojednice, kad formirani kapital iz odložene tekuće potrošnje ulažu u kupovinu trajno potrošnih
dobra (stan, kuća, mehanizacija poljoprivrednika i sl.). Taj deo kapitala ide na uštrb ukupne
ponude kapitala na tržištu.
Neki autori ukupnu ponudu kapitala na tržištu kvantifikuju obrascem:
6
PK = FK + MK – IK – AK
PK –
ponuda kapitala
FK –
ukupno formirani kapital
MK –
ponovo aktivirani kapital u dugoročne HoV
IK –
odliv kapitala otplatom inokredita i dividendi
AK –
uloženi kapital domaćih vlasnika
Ostvarenje dobiti izražene u novcu centralni je problem svakog savremenog društva. To
se postiže efikasnošću u korišćenju svih faktora razvoja među kojima je i novac. Faktori
proizvodnje su: stanovništvo i ljudski potencijal, prirodni resursi i klima, instalirana osnovna
sredstva, infrastruktura, veličina zemlje, geopolitički položaj, kultura i dr., a među kao poseban
ali kao vrlo značajan faktor koji omogućava efikanso korišćenje drugih u tržišnoj privredi jestei
novac (finansije).
Ako dovoljno ne poznajemo razvojne faktore i različite načine njihovog korišćenja
nećemo moći realizovati do kraja, mereno količinski i vremenski, postavljene ciljeve privrednog
i društvenog razvoja. To važi posebno za novac i finansije.
Kamata predstavlja cenu korišćenja finansijskih sredstava - kreditnih i novčanih resursa
na finansijskom tržištu.
7
Ona je i cena za žrtvovanje, odnosno za odricanje sadašnje na račun
buduće potrošnje. Uz to, novac je i veoma značajan faktor proizvodnje, on se ulaganjem
oplođuje, donosi profit, pa je i to razlog da ima svoju cenju korišćenja u vidu kamate.
5
Jeremić, Z.,:
Finansijska tržišta,
Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, 2009.str.77.
6
Jeremić, Z.,:
Finansijska tržišta,
Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, 2009.str.77-78.
7
Jeremić, Z.,:
Finansijska tržišta,
Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, 2009.str.78.
